{\rtf1\ansi\ansicpg1252\uc1\deff0\stshfdbch0\stshfloch0\stshfhich0\stshfbi0\deflang1033\deflangfe1033{\fonttbl{\f0\froman\fcharset238\fprq2{\*\panose 02020603050405020304}Times New Roman;}
{\f1\fswiss\fcharset238\fprq2{\*\panose 020b0604020202020204}Arial;}{\f36\froman\fcharset238\fprq2{\*\panose 00000000000000000000}Palatino Linotype;}{\f39\froman\fcharset0\fprq2 Times New Roman;}{\f38\froman\fcharset204\fprq2 Times New Roman Cyr;}
{\f40\froman\fcharset161\fprq2 Times New Roman Greek;}{\f41\froman\fcharset162\fprq2 Times New Roman Tur;}{\f42\froman\fcharset177\fprq2 Times New Roman (Hebrew);}{\f43\froman\fcharset178\fprq2 Times New Roman (Arabic);}
{\f44\froman\fcharset186\fprq2 Times New Roman Baltic;}{\f45\froman\fcharset163\fprq2 Times New Roman (Vietnamese);}{\f49\fswiss\fcharset0\fprq2 Arial;}{\f48\fswiss\fcharset204\fprq2 Arial Cyr;}{\f50\fswiss\fcharset161\fprq2 Arial Greek;}
{\f51\fswiss\fcharset162\fprq2 Arial Tur;}{\f52\fswiss\fcharset177\fprq2 Arial (Hebrew);}{\f53\fswiss\fcharset178\fprq2 Arial (Arabic);}{\f54\fswiss\fcharset186\fprq2 Arial Baltic;}{\f55\fswiss\fcharset163\fprq2 Arial (Vietnamese);}
{\f399\froman\fcharset0\fprq2 Palatino Linotype;}{\f398\froman\fcharset204\fprq2 Palatino Linotype Cyr;}{\f400\froman\fcharset161\fprq2 Palatino Linotype Greek;}{\f401\froman\fcharset162\fprq2 Palatino Linotype Tur;}
{\f404\froman\fcharset186\fprq2 Palatino Linotype Baltic;}{\f405\froman\fcharset163\fprq2 Palatino Linotype (Vietnamese);}}{\colortbl;\red0\green0\blue0;\red0\green0\blue255;\red0\green255\blue255;\red0\green255\blue0;\red255\green0\blue255;
\red255\green0\blue0;\red255\green255\blue0;\red255\green255\blue255;\red0\green0\blue128;\red0\green128\blue128;\red0\green128\blue0;\red128\green0\blue128;\red128\green0\blue0;\red128\green128\blue0;\red128\green128\blue128;\red192\green192\blue192;}
{\upr{\stylesheet{\ql \li0\ri0\widctlpar\aspalpha\aspnum\faauto\adjustright\rin0\lin0\itap0 \fs24\lang1033\langfe1033\cgrid\langnp1033\langfenp1033 \snext0 Normal;}{\*\cs10 \additive \ssemihidden Default Paragraph Font;}{\*
\ts11\tsrowd\trftsWidthB3\trpaddl108\trpaddr108\trpaddfl3\trpaddft3\trpaddfb3\trpaddfr3\trcbpat1\trcfpat1\tscellwidthfts0\tsvertalt\tsbrdrt\tsbrdrl\tsbrdrb\tsbrdrr\tsbrdrdgl\tsbrdrdgr\tsbrdrh\tsbrdrv 
\ql \li0\ri0\widctlpar\aspalpha\aspnum\faauto\adjustright\rin0\lin0\itap0 \fs20\lang1024\langfe1024\cgrid\langnp1024\langfenp1024 \snext11 \ssemihidden Normal Table;}{\s15\ql \li0\ri0\widctlpar
\tqc\tx4536\tqr\tx9072\aspalpha\aspnum\faauto\adjustright\rin0\lin0\itap0 \fs24\lang1033\langfe1033\cgrid\langnp1033\langfenp1033 \sbasedon0 \snext15 \styrsid16151062 footer;}{\*\cs16 \additive \sbasedon10 \styrsid16151062 page number;}}
{\*\ud\uc0{\stylesheet{\ql \li0\ri0\widctlpar\aspalpha\aspnum\faauto\adjustright\rin0\lin0\itap0 \fs24\lang1033\langfe1033\cgrid\langnp1033\langfenp1033 \snext0 Normal;}{\*\cs10 \additive \ssemihidden Default Paragraph Font;}{\*
\ts11\tsrowd\trftsWidthB3\trpaddl108\trpaddr108\trpaddfl3\trpaddft3\trpaddfb3\trpaddfr3\trcbpat1\trcfpat1\tscellwidthfts0\tsvertalt\tsbrdrt\tsbrdrl\tsbrdrb\tsbrdrr\tsbrdrdgl\tsbrdrdgr\tsbrdrh\tsbrdrv 
\ql \li0\ri0\widctlpar\aspalpha\aspnum\faauto\adjustright\rin0\lin0\itap0 \fs20\lang1024\langfe1024\cgrid\langnp1024\langfenp1024 \snext11 \ssemihidden Normal Table;}{\s15\ql \li0\ri0\widctlpar
\tqc\tx4536\tqr\tx9072\aspalpha\aspnum\faauto\adjustright\rin0\lin0\itap0 \fs24\lang1033\langfe1033\cgrid\langnp1033\langfenp1033 \sbasedon0 \snext15 \styrsid16151062 footer;}{\*\cs16 \additive \sbasedon10 \styrsid16151062 page number;}}}}
{\*\rsidtbl \rsid1001589\rsid2433920\rsid3438943\rsid5048242\rsid6443420\rsid7937672\rsid8940792\rsid9529373\rsid9841282\rsid11875943\rsid14880857\rsid15167341\rsid16151062\rsid16479501\rsid16733520}{\*\generator Microsoft Word 10.0.6612;}{\info
{\title OCR Document}{\author Readiris}{\operator USER}{\creatim\yr2005\mo8\dy11\hr15}{\revtim\yr2005\mo8\dy11\hr17\min4}{\version4}{\edmins125}{\nofpages6}{\nofwords2592}{\nofchars14778}{\*\company I.R.I.S.}{\nofcharsws17336}{\vern16389}}{\*\userprops 
{\propname Editor}\proptype30{\staticval Readiris}}\paperw12242\paperh15842\margl720\margr4586\margt720\margb720 \widowctrl\ftnbj\aenddoc\pgnstart135\noxlattoyen\expshrtn\noultrlspc\dntblnsbdb\nospaceforul\hyphcaps0\horzdoc\dghspace120\dgvspace120
\dghorigin1701\dgvorigin1984\dghshow0\dgvshow3\jcompress\viewkind1\viewscale100\nolnhtadjtbl\rsidroot3438943 \fet0\sectd \pgnrestart\pgnstarts135\linex0\sectdefaultcl\sectrsid16151062\sftnbj {\footer \pard\plain \s15\ql \li0\ri0\widctlpar
\tqc\tx4536\tqr\tx9072\pvpara\phmrg\posxr\posy0\aspalpha\aspnum\faauto\adjustright\rin0\lin0\itap0\pararsid5048242 \fs24\lang1033\langfe1033\cgrid\langnp1033\langfenp1033 {\field{\*\fldinst {\cs16\insrsid16151062 PAGE  }}{\fldrslt {
\cs16\lang1024\langfe1024\noproof\insrsid15167341 136}}}{\cs16\insrsid16151062 
\par }\pard \s15\ql \li0\ri360\widctlpar\tqc\tx4536\tqr\tx9072\aspalpha\aspnum\faauto\adjustright\rin360\lin0\itap0\pararsid16151062 {\insrsid16151062 
\par }}{\*\pnseclvl1\pnucrm\pnstart1\pnindent720\pnhang {\pntxta .}}{\*\pnseclvl2\pnucltr\pnstart1\pnindent720\pnhang {\pntxta .}}{\*\pnseclvl3\pndec\pnstart1\pnindent720\pnhang {\pntxta .}}{\*\pnseclvl4\pnlcltr\pnstart1\pnindent720\pnhang {\pntxta )}}
{\*\pnseclvl5\pndec\pnstart1\pnindent720\pnhang {\pntxtb (}{\pntxta )}}{\*\pnseclvl6\pnlcltr\pnstart1\pnindent720\pnhang {\pntxtb (}{\pntxta )}}{\*\pnseclvl7\pnlcrm\pnstart1\pnindent720\pnhang {\pntxtb (}{\pntxta )}}{\*\pnseclvl8
\pnlcltr\pnstart1\pnindent720\pnhang {\pntxtb (}{\pntxta )}}{\*\pnseclvl9\pnlcrm\pnstart1\pnindent720\pnhang {\pntxtb (}{\pntxta )}}\pard\plain \qj \li2256\ri2428\sl-211\slmult0\nowidctlpar\faauto\rin2428\lin2256\itap0\pararsid8940792 
\fs24\lang1033\langfe1033\cgrid\langnp1033\langfenp1033 {\b\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid8940792\charrsid8940792 
\par }\pard \qj \fi470\li33\ri355\sl-259\slmult0\nowidctlpar\faauto\rin355\lin33\itap0\pararsid8940792 {\b\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid15167341 L}{\b\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid16151062\charrsid15167341  }{
\b\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid14880857\charrsid15167341 a}{\b\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid16151062\charrsid15167341  }{\b\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid14880857\charrsid15167341  P}{
\b\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid16151062\charrsid15167341  }{\b\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid14880857\charrsid15167341 a}{\b\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid16151062\charrsid15167341  }{
\b\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid14880857\charrsid15167341 l}{\b\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid16151062\charrsid15167341  }{\b\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid14880857\charrsid15167341 \'e9}{
\b\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid16151062\charrsid15167341  }{\b\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid14880857\charrsid15167341 o}{\b\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid16151062\charrsid15167341  }{
\b\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid14880857\charrsid15167341 g}{\b\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid16151062\charrsid15167341  }{\b\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid14880857\charrsid15167341 r}{
\b\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid16151062\charrsid15167341  }{\b\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid14880857\charrsid15167341 a}{\b\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid16151062\charrsid15167341  }{
\b\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid14880857\charrsid15167341 p}{\b\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid16151062\charrsid15167341  }{\b\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid14880857\charrsid15167341 h}{
\b\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid16151062\charrsid15167341  }{\b\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid14880857\charrsid15167341 i}{\b\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid16151062\charrsid15167341  }{
\b\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid14880857\charrsid15167341 e}{\b\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid16151062\charrsid15167341   }{\b\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid14880857\charrsid15167341  }{
\b\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid16151062\charrsid15167341  }{\b\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid14880857\charrsid15167341 g}{\b\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid16151062\charrsid15167341  }{
\b\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid14880857\charrsid15167341 r}{\b\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid16151062\charrsid15167341  }{\b\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid14880857\charrsid15167341 e}{
\b\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid16151062\charrsid15167341  }{\b\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid14880857\charrsid15167341 c}{\b\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid16151062\charrsid15167341  }{
\b\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid14880857\charrsid15167341 q}{\b\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid16151062\charrsid15167341  }{\b\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid14880857\charrsid15167341 u}{
\b\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid16151062\charrsid15167341  }{\b\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid14880857\charrsid15167341 e}{\b\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid16151062\charrsid15167341  }{
\b\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid14880857\charrsid15167341  }{\b\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid16151062\charrsid15167341  }{\b\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid14880857\charrsid15167341 e}{
\b\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid16151062\charrsid15167341  }{\b\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid14880857\charrsid15167341 t}{\b\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid16151062\charrsid15167341  }{
\b\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid14880857\charrsid15167341  }{\b\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid16151062\charrsid15167341  }{\b\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid14880857\charrsid15167341 b}{
\b\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid16151062\charrsid15167341  }{\b\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid14880857\charrsid15167341 y}{\b\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid16151062\charrsid15167341  }{
\b\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid14880857\charrsid15167341 z}{\b\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid16151062\charrsid15167341  }{\b\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid14880857\charrsid15167341 a}{
\b\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid16151062\charrsid15167341  }{\b\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid14880857\charrsid15167341 n}{\b\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid16151062\charrsid15167341  }{
\b\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid15167341 t}{\b\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid16151062\charrsid15167341  }{\b\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid15167341 i}{
\b\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid16151062\charrsid15167341  }{\b\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid15167341 n}{\b\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid16151062\charrsid15167341  }{
\b\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid15167341 e,}{\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792  }{\b\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid15167341 Paris 1977. Colloques interna\-
tionaux du Centre national de la recherche scientifique, Paris 21-25 octobre 1974. 4\'b0p.}{\b\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid8940792\charrsid15167341  }{\b\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid15167341 588.
\par }{\b\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid15167341\charrsid15167341 
\par }\pard \qj \fi494\li0\ri-10\sl-259\slmult0\nowidctlpar\faauto\rin-10\lin0\itap0\pararsid8940792 {\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 Pod pokroviteljstvom ustanove Centre national de la recherche scientifique u Parizu odr\'9e
an je Me\'f0unarodni kolokvij gr\'e8ke paleografije. Neposre}{\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid14880857\charrsid8940792 dno su ga organi\-zirali Jean Gl\'e9}{\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 
nison, direktor u Institut de recherche et histoire des textes te Jac\-ques Bompaire i Jean lrigoin, profesori na Sorboni. oni su pripremili i ovu knjigu referata s kolokvija. Poslije uvoda (J. Bompaire i J. Irigo
in) i popisa sudionika (oko 140) donesen je petodnevni program rada. Slijede referati iz podru\'e8ja kodikologije (5 priloga), paleografije (18) i diplomatike (13). Svakom prethodi sa\'9eetak na fran\-
cuskom, a na kraju svakog od njih naveden je razgovor sudionika o prilogu izlaga\'e8a. 140 kvalitetnih fotografija ilustrira primjere rukopisa o kojima se govori, \'9ato pove\-\'e6
ava vrijednost i upotrebljivost knjige. Na kraju su teme okruglog stola koji je radio u tri sekcije (diplomatika, katalozi i faksimili, terminologija i kodikologija). Indeks gr\'e8kih rukopisa (oko 1300),}{
\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid14880857\charrsid8940792  }{\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 latinskih (oko 50) i papirusa (nekoliko desetaka), zao\-kru\'9euje knjigu kao cjelinu i otkriva kvantitativan opseg gra\'f0
e obuhva\'e6ene referati\-ma. Svi sa\'9eeci sabrani su u poseban otisak prilo\'9een knjizi.
\par }\pard \qj \fi489\li0\ri-10\sl-259\slmult0\nowidctlpar\faauto\rin-10\lin0\itap0\pararsid8940792 {\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 Osvrnut \'e6
emo se na desetak referata koji nas zanimaju ili zbog metodologije paleografskog istra\'9eivanja koja se, primijenjena na gr\'e8ko pismo, mo\'9ee, mutatis mu\-tandis, primijeniti}{\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid14880857\charrsid8940792 
 i na druga (npr. na glagoljicu}{\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792  i \'e6irilicu); ili zbog gr\'e8ke minuskule i majuskule 8. i 9. st. Neki istra\'9eiva\'e8
i glagoljske paleografije, naime, pretpostavljaju da je glagoljica nastala iz gr\'e8kog kurzivnog i minusku1nog pisma (Jagi\'e6-Taylorova \'9akola), dok je gr\'e8ko uncija1no (majusku1no) preuzela \'e6irilica. Budu\'e6i da referati ob\-ra\'f0uju gr\'e8ko 
pismo 8-11. st., rezultati njihovih istra\'9eivanja mogu biti putokaz u studiju evolucije glagoljskog i \'e6}{\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid14880857\charrsid8940792 iril}{\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 
skog pisma. Gr\'e8ka se paleografija rodila relativno rano (Bernard de Montfaucon, }{\i\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 Paleographia graeca,}{\i\f1\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792  }{
\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 Paris 1708) tako da ima raz\-vijenu metodologiju istra\'9eivanja. Nakon II svjetskog rata ubrzala je korak: iz\-dani su i otkriveni novi rukopisi, primijenjene su nove metode istra\'9e
ivanja pomo\'e6u modernih tehni\'e8kih pomagala.
\par }\pard \qj \fi499\li0\ri76\sl-254\slmult0\nowidctlpar\faauto\rin76\lin0\itap0\pararsid8940792 {\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid14880857\charrsid8940792 U prilogu J. LEROY}{\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 A, }{
\i\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid15167341 La desc}{\i\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid14880857\charrsid8940792 ription codicologique des manuscrits grecs de parc}{\i\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 hemin }{
\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 (27-44) nalazimo prijedlog modela sistematizacije tehnolo\'9akog procesa utiskivanja crtovlja (13 sistema) od 4. do 13. st. kao rezultat istra\'9eivanja 2500 per\-gamenskih rukopisa. Odre\'f0
eni sistem mo\'9ee biti vezan uz vrijeme i prostor \'9ato je putokaz pri datiranju i lociranju rukopisa.
\par }\pard \qj \fi508\li0\ri76\sl-254\slmult0\nowidctlpar\faauto\rin76\lin0\itap0\pararsid8940792 {\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 Nekoliko stru\'e8njaka iz tri pari\'9aka laboratorija dalo je rezultate istra\'9e
ivanja papira koje je iznio J. IRIGOIN, }{\i\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid15167341 Papiers orientaux et papiers oc}{\i\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 cidentaux (45-54). }{
\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 Poku\'9aali s}{\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid2433920\charrsid8940792 u dati odgovor na pitanje kako }{\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 se mo\'9e
e odrediti podrijetlo papira koji je Bizant uvozio. Dok je isto\'e8ni lak\'9ae klasirati, zapadni je slo\'9eeniji jer treba razlikova\-ti arapski, \'9apanjolski (ili katalonski) i talijanski. Opisane su i metode primijenjene prilikom istra\'9e
ivanja: radiografija, neutronska aktivacija i dr.
\par }\pard \qj \fi567\li0\ri57\sl-254\slmult0\nowidctlpar\faauto\rin57\lin0\itap0\pararsid8940792 {\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid16151062 
\par 
\par 
\par 
\par 
\par 
\par 
\par }{\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 Tinta je tako\'f0er egzaktno obra\'f0ena: M. DE PAS, }{\i\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid2433920\charrsid8940792 Recherches sur les enc}{
\i\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 res}{\i\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid2433920\charrsid8940792  }{\i\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid15167341 noires manusc}{
\i\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 rites }{\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 (55-60). Prema receptima za tintu na\'f0enim u hebrejskoj, gr\'e8\-
koj, latinskoj, arapskoj, kineskoj i dr. literaturi mo\'9ee se, smatra autorica, odrediti geografsko podru\'e8je upotrebe odre\'f0ene vrste tinte. Kako se tehnologija usavr\'9aava\-la tijekom vremena, to se mo\'9ee na temelju utvr\'f0enih sastojaka odre
\'f0en spomenik i datirati. Analizom autorica dolazi do tri glavne vrste tinte: zapadna, po sastojci\-ma fero-taninska (dobivena od \'9eeljeznog ili bakrenog sulfata, \'9ai\'9aarice i arapske smo\-le), upotrebljavala se do 17. st., kad se tinta po\'e8}{
\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid2433920\charrsid8940792 ela organizirani}{\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 je proizvoditi kemij\-skim putem, a ne samo od prirodnih sastojaka. Karbons}{
\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid2433920\charrsid8940792 ka tinta na Dalekom istoku izra\'f0i}{\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 vala se od \'e8}{\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid2433920\charrsid8940792 a\'f0i}{
\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792  i ribljeg ljepila. Neki smatraju da se pojavila u 3. mileniju prije n. e., a drugi u 5. st. prije n. e. N}{\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid2433920\charrsid8940792 
a Bliskom istoku i u Sjevernoj Af}{\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 rici upotrebljava\-ju se obje spomenute vrste - svaka posebno, ali i kao mje\'9aavina. Uz detaljan opis kemijskog postupka i anali}{
\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid2433920\charrsid8940792 za autorica primjenjuje rezul}{\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 tate na neke spomenike 11\--16. st. Ona se nada da bi poznavanje tinte moglo pomo\'e6
i ne samo paleografima prilikom datiranja i lociranja, nego i konzervatorima i restauratorima koji moraju poznavati sastojke materijala da bi ga sa\'e8uvali.}{\i\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 
\par }\pard \qj \fi532\li0\ri76\sl-254\slmult0\nowidctlpar\faauto\rin76\lin0\itap0\pararsid8940792 {\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 Terminolo\'9aki problem s kojim se susre\'e6u paleografi obradio je B. ATSALOS, }{
\i\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 La terminologie medievale}{\i\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid2433920\charrsid8940792  du livre dans ses rapports avec la description codic}{
\i\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 olo\-gique }{\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid2433920\charrsid8940792 (83-91). Termina im}{\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 a premalo, pa ne}{
\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid2433920\charrsid8940792 ki pribjegavaju stvaranju novih}{\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 , naro\'e8ito}{\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid2433920\charrsid8940792  }{
\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 za vrste pisma (npr. }{\i\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid2433920\charrsid8940792 Perlschrif}{\i\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 t, }{
\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 pismo }{\i\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 en as de pique }{\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 i dr.). Autor je ispisao stare gr\'e8
ke nazive razasute po bizantskim dokumentima koji se odnose na pojmove veza\-ne uz kodikolo\'9aki i paleografski opis: knjiga, pismo, uncijala, minuskula, pero, tin\-ta, pergamena, papir, list, stranica, odlomak, kolona ... Neki se, zaklju\'e8uje on, ve
\'e6}{\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid2433920\charrsid8940792  }{\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 upotrebljavaju u mnogim evropskim jezicima, neki su neprikladni, a ne}{
\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid2433920\charrsid8940792 ki bi se, za\-boravljeni, mogli }{\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 obnoviti. Naveo je i neke konkretne prijedloge.
\par }\pard \qj \fi504\li52\ri52\sl-254\slmult0\nowidctlpar\faauto\rin52\lin52\itap0\pararsid8940792 {\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 G. CAVALLO, }{\i\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 Funzione e strut
}{\i\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid2433920\charrsid8940792 ure della maiuscola greca tra i secoli VIII-XI}{\i\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792  }{\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 
(95-112 i reprodukcije 113-137). Budu\'e6}{\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid2433920\charrsid8940792 i da je majuskul}{\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 a od 7. st. rezervirana isklju\-\'e8}{
\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid2433920\charrsid8940792 ivo za crkvene potrebe, ) \'bbvidjeti\'ab}{\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792  majuskulu zna\'e8ilo je \'bbvidjeti\'ab svetopisamski, li}{
\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid2433920\charrsid8940792 turgijski ili patristi\'e8ki tekst, pa prema tome autor zaklju\'e8uje da je pisani znak u epohi analfabetizma imao kateheti\'e8ku funkciju i preuzeo idelo\'9ako-religiozne vrijed\-
nosti. Struktura bizantske majuskule ba\'9atini tri kanonska pisma s kraja anti\'e8kog do\-ba: biblijsku, \'9ailjatu (nagnutu i vertikalnu) i aleksandrijsku majuskulu. Biblijska ma\-juskula nestaje u 9. st., a u isto doba ra\'f0
a se liturgijska majuskula, nastala kompro\-misom izme\'f0u biblijske i \'9ailjate. Nagnuta \'9ailjata majuskula razlikuje, smatra autor, tri grafijske tradicije: zapadnu ili italo-gr\'e8ku, palestinsku i carigradsku. Vertikalna, rijetka u italo-gr\'e8
koj i carigradskoj domeni, vrlo je ra\'9airena u centralnom podru\'e8ju Male Azije. Liturgijska i biblijska majuskula potvr\'f0ene su u italo-gr\'e8koj i carigrad\-skoj zoni.
\par }\pard \qj \fi508\li19\ri43\sl-259\slmult0\nowidctlpar\faauto\rin43\lin19\itap0\pararsid8940792 {\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid16151062 
\par 
\par 
\par 
\par 
\par 
\par 
\par 
\par 
\par 
\par 
\par }{\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid2433920\charrsid8940792 E. FOLLIERI}{\i\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid2433920\charrsid8940792 , La}{\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid2433920\charrsid8940792  }{
\i\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid2433920\charrsid8940792 minuscola libraria dei secoli IX e X, }{\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid2433920\charrsid8940792 (139-153 i reprodukci\-je 154-165). Autorica je analizirala 200 gr\'e8
kih rukopisa Vatikanske biblioteke iz 9-10. st. Ovo razdoblje podijelila je u dvije faze: prva je 9. i po\'e8. 10. st., druga s\'e2mo}{\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid1001589\charrsid8940792  }{
\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid2433920\charrsid8940792 10. st. Prva je ozna\'e8ena sljede\'e6im tipovima minuskule: antikna izdu\'9eena, minuskula tipa Anasta}{\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid1001589\charrsid8940792 
sij (pisar kodeksa Parisinus gr.}{\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid2433920\charrsid8940792  1}{\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid1001589\charrsid8940792 470, datiran 890), minuskula fil}{
\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid2433920\charrsid8940792 ozofske zbirke, \'e8etverouglata i ona s kurzivnom tendencijom. U drugoj fazi minuskula ima kaligrafske karakteristike i mo\'9ee se na\'e6i u luksuznim rukopisima. Dva su va\'9e}{
\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid1001589\charrsid8940792 nija ti\-pa minuskula buolet\'e9e i minuskula per1\'e9}{\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid2433920\charrsid8940792 e. U isto se vrijeme javlja brzo pismo boga\-
to ligaturama, vertikalnim ili nagnutim. U italo-gr\'e8kim rukopisima razlikuju se dva tipa: minuskula nilske \'9akole i koplj
asta minuskula (po ligaturi epsilon-rho). Da bi paleografska analiza bila sveobuhvatna, smatra autorica, ona treba uzeti u obzir uzo\-rak slova, nagib slova, oblik - kvadratni ili izduljeni, crtanje - }{
\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid1001589\charrsid8940792 okruglo ili ugla}{\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid2433920\charrsid8940792 to, duktus - vi\'9ae ili manje kurzivan, bo
gatstvo ili oskudicu ligatura, debljinu poteza, odnos ispunjenog i praznog prostora, prisutnost majuskule u minuskuli (\'e8ista mi\-nuskula ili mije\'9aana). Posebnu va\'9enost daje analizi jednostavnih slova. Navode\'e6i pri\-
mjere za pisma o kojima govori, uzela je i }{\i\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid2433920\charrsid8940792 Meteora Metamorphosis }{\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid2433920\charrsid8940792 591 (a. D. 862/ /3), kodeks pisan \'e8
istom minuskulom izdu\'9eenog tipa od monaha Eustazija u Bitini\-ji, sadr\'9ei homilije sv. Ivana Krizostoma. Pismo je nagnuto u lijevo, pone\'9ato uglato, naro\'e8ito u slovu }{\i\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid2433920\charrsid8940792 ny. }{
\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid2433920\charrsid8940792 Autorica citira jo\'9a neke rukopise s istim karakteristikama pis\-ma.
\par }\pard \qj \fi494\li0\ri57\sl-259\slmult0\nowidctlpar\faauto\rin57\lin0\itap0\pararsid8940792 {\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid2433920\charrsid8940792 CYRIL MANGO, }{\i\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid2433920\charrsid8940792 
L'origine de la minuscule, }{\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid2433920\charrsid8940792 (175-180). Ve\'e6 nekoliko deset\-lje\'e6a nema novih podataka o podrijetlu minuskule. Autor je na nekim novim primje\-
rima rukopisa potvrdio tezu da je minuskula bila pismo bizantijskog i studitskog mona\'9atva, ako ne i njegov izum. Sirsko-palestinska hipoteza podrijetla minuskule, smatra autor, nema zasada nikakvog solidnog dokaza.}{
\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid1001589\charrsid8940792  Monasi Bitinije prema kraju VII}{\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid2433920\charrsid8940792 I st. aktivno sudjeluju u pisanju knjiga. To potvr\'f0uju i \'9eivotopisi svetaca. Ti sa\-
mostani podr\'9eavaju \'9eivu vezu s Palestinom i Italijom. Splet politi\'e8kih prilika i borba s ikonoklastima pospje\'9a}{\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid1001589\charrsid8940792 ili su me}{
\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid2433920\charrsid8940792 \'f0usamostansku razmjenu utjecaja i na podru\'e8ju pis\-ma. Zasluga je Teodora Studite (r. u Carigradu 759. g.) u tome, ka\'9ee autor, \'9ato je}{
\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid8940792  }{\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 ustanovio trajnu org}{\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid1001589\charrsid8940792 anizaciju ove nove uloge bizants}{
\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 kog mona\'9a}{\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid8940792 tva: razvijanje pro}{\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 dukcije pisanja knjiga. Zna\'e8
ajni su monasi jo\'9a sv. Nicefor (755-813), sv. Platon (740-814), sv. Teofan Kronograf (758-817) i sv. Metod (789-847). Autor smatra da je minuskula ostala vrlo dugo specijalizirano pismo koje je zahtijevalo posebno vje\'9ebanje pisara i \'e8ita\'e8
a, a normalno pismo bilo je jo\'9a uvijek majuskula, \'9ato svjedo\-\'e8e: a) grafiti (tek u XI-XII st. usvajaju minuskulu), b) postanak \'e6irilice nastale od gr\'e8ke uncijale krajem IX st. U to se vrijeme ne smatra potrebnim pronala\'9eenje mi\-
nuskule slavenskog pisma. \'8atovi\'9ae, primje\'e6uje autor,}{\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid1001589\charrsid8940792  }{\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 uncijala i poluuncijala (polu\-ustav) dominirali su u pisanju k
}{\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid1001589\charrsid8940792 njiga kod Slavena sve do XVII }{\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 st. (usp. }{\f38\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid16733520\charrsid8940792 \'cb. \'c2. 
\'d7epe\'ef\'ed\'e8\'ed, }{\i\f38\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid16733520\charrsid8940792 Pyccka\'ff}{\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid16733520\charrsid8940792  }{\i\f38\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid16733520\charrsid8940792 \'efa\'eb
eo\'e3p}{\i\f40\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid16733520\charrsid8940792 \'e1}{\i\f38\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid16733520\charrsid8940792 \'f4\'e8\'ff}{\i\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 , }{
\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 Moskva 1956, p. 361). }{\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid16151062 
\par 
\par 
\par 
\par 
\par 
\par 
\par 
\par 
\par }{\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 Autor misli da se minuskulom po\'e8
elo pisati za vrijeme ikonoborstva kad su se pisale polemike. Tome odgovara i kronologija jer oko 780-790, kad su ljudi iz generacije sv. Teodora i Nicefora pos\-tigli svoju punu aktivnost, ka\'9ee autor, vode\'e6u ulogu preuzele su osobe koje su u svo\-
joj mladosti nau\'e8ile notarski i kancelarijski kurziv (sv. Platon i Metod). Zapadni ut\-jecaj prema kojem su bili otvoreni ovi samostani daje autoru smjelost da postavi hipotezu o utjecaju i latinske minuskule na pojavu gr\'e8ke.
\par }\pard \qj \fi513\li14\ri52\sl-259\slmult0\nowidctlpar\faauto\rin52\lin14\itap0\pararsid8940792 {\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 JEAN IRIGOIN, }{\i\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 
Une ecriture du }{\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 xe }{\i\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid16733520\charrsid8940792 siecle: la minuscule boulet\'e9}{\i\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 
e, (191-199). }{\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 Autor obra\'f0uje tip minuskule koju je i E. Fo}{\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid16733520\charrsid8940792 llieri nazvala minuscula boulet\'e9}{
\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 e, luksuzno pismo druge tre\'e6ine X st. i detaljno ga analizira. Ovo kaligrafsko pismo ko\-jim su se pisali kodeksi za carsku knji\'9enicu ili za velike li\'e8nosti popra\'e6eno je broj\-
nom ornamentikom. U na\'e8elu je ova minuskula okomita i vrlo sigurna. Za nju V. Gardthausen ka\'9ee da sja \'bbwie Diamanten\'ab, naziva}{\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid16733520\charrsid8940792  }{
\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 je Rundschrift ili Diamant\-schrift }{\i\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 (Griechische Palaeographie, }{
\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 II, Leipzig 1913,}{\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid16733520\charrsid8940792  }{\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 210). R. Barbour ovakav stil
\par }\pard \qj \li14\ri86\sl-259\slmult0\nowidctlpar\faauto\rin86\lin14\itap0\pararsid8940792 {\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 pisanja naziva \'bba consciously elegant, even mannered\'ab }{
\i\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 (Encyclopaedia Britannica, }{\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 1974, s. v. Calligraphy, 649-650). H. Hunger \'e6e je u }{
\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid16733520\charrsid8940792 svom referatu nazvati Kir\-chenv\'e4}{\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 ter-Stil jer su te}{\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid16733520\charrsid8940792 k
stovi pisani minuskulom boulet\'e9e ili boucl\'e9}{\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 e uglav\-nom patristi\'e8
ki (sv. Bazilije, sv. Grgur Nazijanski i sv. Ivan Krizostom), ali ima i mnogih drugih, kako je pokazao J. Irigoin. Autor zaklju\'e8uje da minuskula }{\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid9529373\charrsid8940792 boulet\'e9e }{
\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 zaslu\'9euje mjesto u nomenklaturi gr\'e8kih pisama jer je ona jednako kao i minija\-ture, vrijednost najljep\'9aih rukopisa makedonske renesanse.
\par }\pard \qj \li508\ri86\sl-259\slmult0\nowidctlpar\faauto\rin86\lin508\itap0\pararsid8940792 {\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 HERBERT HUNGER, }{\i\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid9529373\charrsid8940792 
Minuskel und Auszeichnungsschrif}{\i\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 ten im 10.-12. Jahr\-}{\i\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid9529373\charrsid8940792 -}{\i\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 

\par }\pard \qj \fi14\li0\ri86\sl-259\slmult0\nowidctlpar\faauto\rin86\lin0\itap0\pararsid8940792 {\i\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 hundert, }{\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 (201-210 i reprodu
kcije 211-220). Autor je obradio majuskulu koja se javlja u minuskuli radi isticanja i razlikovanja: nazvao ju je Auszeichnungs-Ma\-juskel, \'9a
to Francuzi prevode s majuscule distinctive, a zamjena je za dva stara termina: mala uncijala, poluuncijala. Autor je dijeli po stilu na aleksandrijsku dis\-tinktivnu majuskulu}{\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid9529373\charrsid8940792 
 koja je pratila minuskulu perl\'e9}{\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 e, na carigradsku koja se rodila iz biblijske i prati ug}{\f39\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid9529373\charrsid8940792 lato pismo \'e0
 crochets ou au style \'e0}{\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792  massues, te na epi\-grafsku majuskulu. Nestajanje minuskule mo\'9ee se vezati uz prodiranje ove majuskule. Slova postaju vi\'9aa ili \'9a
ira te variraju u retku i u nagibu. A. Turyn je u diskusiji primijetio kako je mala epigrafska majuskula \'e8esto prisutna u crkvenoslavenskim rukopi\-sima srednjega vijeka, \'9ato svjedo\'e8i \'bbwie eng die se Verbindung zwischen der kirchen\-}{
\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid9529373\charrsid8940792 slavischen und altert\'fc}{\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 mlichen Welt war\'ab. Navodi knjigu Karla Giessa }{
\i\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid9529373\charrsid8940792 Geschichte der r\'f6}{\i\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 misch}{\i\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid9529373\charrsid8940792 e Pae}{
\i\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 ographie }{\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 u kojoj ima mnogo potvrda za to.
\par }\pard \qj \fi484\li52\ri52\sl-259\slmult0\nowidctlpar\faauto\rin52\lin52\itap0\pararsid16151062 {\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 NIGEL G. WILSON, }{\i\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 
Scholarly Hands of the Middle}{\i\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid9529373\charrsid8940792  Byzantine Period (L'evo\-lution des mains d'}{\i\f39\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid9529373\charrsid8940792 erudits de 1050 \'e0 }{
\i\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 /1204) }{\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 (221-239). Autor smatra da gr\'e8ka pa\-leografija nije dala jasan odgovor na pitanje razvoja k}{
\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid9529373\charrsid8940792 urzivne (\'e9criture d'\'e9}{\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 rudit) mi\-nuskule, pogotovo \'9ato se ti\'e8e 11. i 12. st. Klasi\'e8
ni tekstovi ovoga razdoblja pokazu}{\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid9529373\charrsid8940792 ju neke infil}{\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 tracije kurz
ivnih elemenata, a tako isto dokumenti i ugovori dvorske kancelarije \'e8ija to\'e8na datiranost mnogo zna\'e8i za dalji studij paleografije. }{\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid16151062 
\par 
\par 
\par 
\par 
\par }{\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 Na\'e8elo \'9ato vodi autora u izlaganju osniva se na tvrdnji koju je jo\'9a O. Lehmann nagovijestio go\-vore\'e6i o kodeksu Towneley (Ilijada) \'bbThe hand in this codex i}{
\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid9529373\charrsid8940792 s bold and somewhat cursive; it }{\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 looks more like the hand of a scholar than that of}{
\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid9529373\charrsid8940792  professional cal}{\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 ligra\-pher. Hands of scholars are always a stage ahead of the general development of the script\'ab
 (Hermes 14, 1879, 409), naime da treba razlikovati profesionalnog pisara koji radi po narud\'9ebi usvojenom kaligrafijom toga vremena od \'e8ovjeka koji pi\'9ae knjigu privatno bez namjere da tako zaradi. Prof. Hunger zapazio je da pismo dvor\-
ske kancelarije 11. st. ima neke karakteristike koje u 12. st. postaj}{\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid9529373\charrsid8940792 u redovita pojava i usvojena kal}{\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 
igrafija. N. G. Wilson smatra da su se te karakteristike javile i prije, ako ne i istovremeno jer dvorski pisar onog vremena, po mi\'9aljenju autora, mo\'9ee u svoje slobodno vrijeme pisati knjigu pod utje
cajem karaktera pisma svojih kolega, odnosno, neke karakteristike (kurzivne) mogle su se vrlo brzo opona\'9aati i izvan dvora (za to nije moralo pro\'e6i \'e8itavo stolje\'e6
e). Autor nabraja rukopise koji su datirani predstavnici tog stila, zatim neke nedatirane stavlja}{\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid9529373\charrsid8940792  u njihovu grupu. Razvoj je pra}{
\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 tio i u 12. st., iako je to sve te\'9ee jer polako kurziv postaje kaligrafski. Na kraju autor revidira datiranje nekih rukopisa upravo prema elementima kurziva koji je istra\'9eiva\-\'e8
e, po autorovu mi\'9aljenju, zaveo kad su ih stavili u 14. st., a pripadaju u 11. ili 12. st. Elementi toga kurziva potanko su navedeni za svaki rukopis.
\par }\pard \qj \fi484\li0\ri52\sl-259\slmult0\nowidctlpar\faauto\rin52\lin0\itap0\pararsid8940792 {\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 PAUL CANART, }{\i\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid9841282\charrsid8940792 
Identification et diff\'e9renciation de mains a l'\'e9}{\i\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 poque de la renaissance, }{\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 
(363-369). Autor je sustavno obradio paleografski problem identifika\-cije rukopisa. Analiza koju zastupa trebala bi dovesti ili do tvrdnje o nerje\'9aivosti problema (definitivnoj ili trenutnoj) ili kona\'e8no odrediti atribuciju rukopisa jed\-nom odre
\'f0enom pisaru. Ta bi analiza u svom prvom dijelu obuhva\'e6ala elemente kao \'9ato su apsolutna i relativna visina i \'9airina slova (relativna u odnosu na crtovlje); od\-nos srednje visine i \'9airine slova, te me\'f0
ulinijski prostor. Posebne oblike kao \'9ato su izolirana slova, ligature, kra\'e6enja, dijakriti\'e8ki i pravopisni znakovi treba analizirati posebno. Statisti\'e8ki se odredi \'e8estota pojava, a rezultati se izraze u postocima. Va\'9e
no je pri tome izabrati dobar korpus, tj. stranice kodeksa koje su reprezentativ\-ne, bilo da je rije\'e8 o jednoj}{\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid9841282\charrsid8940792  }{\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 \'bbruci
\'ab ili o nekoliko njih. Uspore\'f0ivanjem ana1iziranih}{\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid8940792  }{\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 dijelova mo\'9ee se vidjeti koliko su dva pisma sli\'e8na, dok podrobna analiza mo
\'9ee ut\-vrditi koliko varira rukopis jednoga pisara.
\par }\pard \qj \fi489\li43\ri52\sl-259\slmult0\nowidctlpar\faauto\rin52\lin43\itap0\pararsid8940792 {\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 Prije analize treba uskladiti ostale, nepaleografske \'e8}{
\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid9841282\charrsid8940792 inje}{\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 nice koje govore za ili protiv atribucije rukopisa te procijeniti isplati li se detaljno analizirati rukopis.
\par }\pard \qj \fi523\li9\ri52\sl-259\slmult0\nowidctlpar\faauto\rin52\lin9\itap0\pararsid8940792 {\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 IVAN DUJ\'c8EV, }{\i\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid9841282\charrsid8940792 Observations m
\'e9thodologiques sur l'\'e9dition des actes de l'}{\i\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 Athos: dechiffrement et transcription des anthroponymes des toponymes et des termes slaves }{
\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 (475-483). Mnogi gr\'e8ki rukopisi na Athosu navode slavenske antropo\-nime i toponime kao i termine slavenskog podrijetla. Dok jo\'9a nije bilo slavenske az\-buke, te su rije\'e8i bilje\'9e}{
\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid9841282\charrsid8940792 e}{\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 ne gr\'e8kim alfabetom kojim se nije u potpunosti mogao iz\-raziti fond sl
avenskih glasova. I sam se Crnorizac Hrabar pita kako \'e6e se gr\'e8kim slo\-vima napisati }{\i\f38\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid9841282\charrsid8940792 Bog\'fa}{\i\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792  }{
\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 ili }{\i\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 \'8e}{\i\f38\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid9841282\charrsid8940792 ivot\'fa}{
\i\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792  }{\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid9841282\charrsid8940792 ..}{\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 . I poslije \'bbustrojenja\'ab slavenske azbuke Grci pi
\'9au sla\-venske rije\'e8i gr\'e8kim alfabetom bez adaptacije. }{\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid16151062 
\par 
\par 
\par 
\par 
\par 
\par }{\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 Duj\'e8ev navodi mnoge primjere (ne}{\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid9841282\charrsid8940792 ki od njih:}{\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792  }{
\i\f400\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid9841282\charrsid8940792 \'cca\'f1\'df\'f4\'e6}{\i\f36\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid16479501\charrsid8940792 a, }{\i\f400\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid9841282\charrsid8940792 \'d4}{
\i\f400\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid16479501\charrsid8940792 \'e6}{\i\f400\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid9841282\charrsid8940792 \'dd}{\i\f400\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid16479501\charrsid8940792 \'f1}{
\i\f400\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid9841282\charrsid8940792 \'ed\'e9\'f3}{\i\f400\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid6443420\charrsid8940792 \'f4a, }{\i\f400\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid9841282\charrsid8940792 \'cb\'dc\'e3\'ea}{
\i\f400\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid6443420\charrsid8940792 a\'f2, }{\i\f400\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid9841282\charrsid8940792 \'d0}{\i\f400\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid6443420\charrsid8940792 \'f1}{
\i\f400\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid9841282\charrsid8940792 \'fc}{\i\f400\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid6443420\charrsid8940792 \'f3a\'eao\'f2, \'d0\'f1}{\i\f400\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid9841282\charrsid8940792 \'df\'eb}{
\i\f36\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid6443420\charrsid8940792 a}{\i\f400\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid9841282\charrsid8940792 \'f0\'ef}{\i\f400\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid6443420\charrsid8940792 \'f2, }{
\i\f36\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid9841282\charrsid8940792 \u8010\'3f}{\i\f400\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid6443420\charrsid8940792 \'e3\'e3\'ebo\'f2, }{\i\f36\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid9841282\charrsid8940792 \u8172\'3f}{
\i\f400\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid6443420\charrsid8940792 \'e5}{\i\f400\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid9841282\charrsid8940792 \'ed}{\i\f400\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid6443420\charrsid8940792 \'f4\'df\'eda}{
\i\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792  }{\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 za }{\i\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 Marica, \'c8}{
\i\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid6443420\charrsid8940792 ern}{\i\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 i\'9a}{\i\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid6443420\charrsid8940792 a, L}{
\i\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 \u7885\'3f}{\i\f39\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 ka, Pros\'eak}{\i\f38\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 \'fa, Pr}{
\i\f39\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 \'easlav}{\i\f38\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 \'fa, }{\i\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 \u7884\'3f}{
\i\f38\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 gl\'fa, R}{\i\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 \'eatina). }{\f39\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 Grci nemaju znakova za b, \'ea
, }{\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 \'e8, \'9a, c, \'ea, \u7885\'3f}{\f38\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 , \'fb, ju.) }{\i\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 Jat }{
\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 je rije\'9aen kao }{\i\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 ia, ea }{\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 ili }{
\i\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 a; \'e8, \'9e }{\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 i}{\i\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792  c }{
\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 pomo\'e6u skupine }{\i\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 tz, }{\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 poluglas je zamijenjen vokalima }{
\i\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 e, i }{\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 ili jednostavno ispu\'9aten, a }{\i\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 \'9a }{
\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 slovom sigma, sig\-ma-tau ili sigma-sigma. Iz svih se primjera vidi nemogu\'e6nost rekonstrukcije slaven\-skih glasova, iz \'e8ega kasnije proizlaze neto\'e8nosti (npr. }{
\i\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 B}{\i\f400\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 \'e5\'eb\'df\'ea\'e5\'e9a}{\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792  - }{
\i\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 Velikeia }{\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 ili }{\i\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 Beli\-keia). }{
\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 Tako do zabune dovodi }{\i\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 en }{\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 
(eta-ny) koje stoji mjesto slavenskog prednjeg na\-zala i mije\'9aa se sa slavenskim slijedom }{\i\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 en.
\par }\pard \qj \fi494\li9\ri52\sl-259\slmult0\nowidctlpar\faauto\rin52\lin9\itap0\pararsid8940792 {\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 Nakon bogate ilustracije problema primjerima, (nije mogao navesti sve jer je to nemogu\'e6
e zbog mno\'9atva slavenskih rije\'e8i razasutih po gr\'e8kim dokumentima), u diskusiji se zaklju\'e8uje da bi u izdavanju ovakvih spomenika trebali sudjelovati i slavisti\'e8ki stru\'e8njaci kako ne bi do\'9alo do zabune o kojem je slavenskom imenu, mje
\-stu ili terminu rije\'e8.
\par }\pard \qj \fi489\li9\ri86\sl-259\slmult0\nowidctlpar\faauto\rin86\lin9\itap0\pararsid8940792 {\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid8940792\charrsid8940792 LEONIDAS MAVROMA}{\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 TIS, }{
\i\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 Le}{\i\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid8940792\charrsid8940792 s actes des princes serbes en la}{\i\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 ngue grecque, }{
\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672\charrsid8940792 (485-487). Trostruko je zanimljiv fenomen (demografski, lingvisti\'e8ki i politi\'e8ki) pi\-sanja dokumenata srpskih vladara u drugoj polovini 14. st. na gr\'e8kom jeziku. Iako se nije sa\'e8
uvao velik broj, otvaraju jedno poglavlje srpske povijesti u kojem se dokumenti nisu, kao prije i poslije, pisali na srpskom. Autor zaklju\'e8uje da je nepoznato koliko je politi\'e8ka ideologija obilje\'9eila dokumente srpske kancelarije pisane na gr\'e8
\-kom. Upotreba gr\'e8kog smatra se lokalnom dok su srpski vladari vladali i neslaven\-skim \'9eivljem.}{\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid7937672 
\par }\pard \qr \fi489\li9\ri86\sl-259\slmult0\nowidctlpar\faauto\rin86\lin9\itap0\pararsid8940792 {\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid8940792 Marica \'c8un\'e8i\'e6}{\lang1050\langfe1033\langnp1050\insrsid8940792\charrsid8940792 
\par }}