Naslov
Cilj Istraživanja i logičko-matematička argumentacija rezultata biometričkih analiza
(RESEARCH GOAL AND LOGICAL-MATHEMATICAL ARGUMENTATION OF BIOMETRICAL ANALYSIS RESULTS)

Autori
Mićić, Nikola ; Kurtović, Mirsad ; Knezović, Zrinka ; Bosančić, Borut

Izvornik
Radovi Poljoprivredno-prehrambenog fakulteta, Univerziteta u Sarajevu (0033-8583) 64 (2014), 2; 151-160

Vrsta, podvrsta i kategorija rada
Radovi u časopisima, pregledni rad, znanstveni

Ključne riječi
cilj; istraživanja

Sažetak
Mnoga važna pitanja u poljoprivredi dobijaju odgovore kroz istraživanja koja svoje zaključke crpe iz biometričkih analiza. Obzirom na raširenost softverskih alata koji olakšavaju računanje i rad sa velikim bazama podataka, u poslednje vreme, uočena je tendencija sve šire upotrebe različitih statističkih metoda primenjenih u poljoprivrednim istraživanjima. Ipak, pri tome, česti su slučajevi nerazumevanja opštih uslova za primenu datih metoda, pa tako i njihovih sugestija u zaključivanju koje se uslovno odnose na definisane hipoteze i ciljeve istraživanja. Biometrika, kao metoda interakcijske analize eksperimentalnih, instrumentalnih i logičko- matematičkih metoda u poljoprivrednim i biološkim naukama, jedini je ispravan pristup u istraživanjima zasnovanim na eksperimentalnim uzorcima. To je potvrđeno klasifikacijom primenjene statistike kao uže naučne oblasti u poljoprivrednim naukama (FOS klasifikacija, 2007), što znači da svaki pojedini istraživač u ovim naukama mora da poznaje elementarne i eksperimentalne osnove primene biometričkih metoda. Naime, iako se reprezentativnost eksperimentalnih uzoraka, uzoraka na osnovu kojih se projektuju i potvrđuju parametri eksperimentalno definisanih osnovnih skupova, dakle, novih i eksperimentalno pretpostavljenih osnovnih skupova, ocenjuje isključivo na osnovu analize neobjašnjenih varijacija sa kojima se argumentuju centralne tendencije primenjenih tretmana (Mićić, 1994a, 1994b, 2009, 2011, 2013), ova činjenica se često zanemaruje, i samim tim, postaje uzrok apsurdnih zaključaka. Tako pitanje neobjašnjenih varijacija u analizama srednjih vrednosti kao oceni verovatnoće u ispoljavanju efekta primenjenog tretmana, predstavlja značajno pitanje u aktuelnim radovima iz biometričkih metoda (Makowski i sar. 2014 ; Stover i Portier 2011). Takođe, iako se u nekim slučajevima za osobine gde su razlike sasvim očigledne, testiranje statističke značajnosti razlika sredina smatra nepotrebnim, što se propisuje čak i u rigoroznom pravilniku UPOV-a (2010), donošenje zaključaka bez analize neobjašnjenih varijacija sa kojima se argumentuje status posmatranog svojstva ili se dokazuje osobenost neke pojave, lako može da dovede do apsurdnih zaključaka.

Izvorni jezik
Ostalo

Znanstvena područja
Poljoprivreda (agronomija)

POVEZANOST RADA