ŠĻą”±į>ž’ ‹ž’’’‡ˆ‰Š’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’ģ„Į7 ųæ’śbjbjUU .7|7|^~&’’’’’’lŌŌŌŌŌŌŌčüfüfüf84gL€gčµĮ¶k¦k"ČkČkČkČkČkČkˆ¾Š¾Š¾Š¾Š¾Š¾Š¾$kĀ ‹ÄŹ®¾ĮŌČkČkČkČkČk®¾šŌŌČkČkoĮšššČk~ŌČkŌČkˆ¾šČkˆ¾šVš\ŌŌ\Čk„k <ź_ĒčeüfF‚F\\,!…Į0µĮ\UŌ—zUÅ\šččŌŌŌŌŁLjubica Kordi, Pravni fakultet Sveu iliata J. J. Strossmayera u Osijeku REFLEKSIJA SOCIJALNO-POLITI KIH PROMJENA NA GOVOR VUKOVARSKOG KRAJA 1. O PREDMETU, CILJU, METODI I KORPUSU  ISTRA}IVANJA Rad istra~uje govorni aspekt izvornoga hrvatskog jezika u ruralnom podru ju oko Vukovara, koje obuhvaa «aoka ka» sela Lovas, Sotin, Tovarnik, Ila u, Tompojevce, Berak i Bapsku. Po istra~ivanjima sociologa i etnologa, ova su sela po mnogim elementima materijalne i duhovne tradicijske kulture sli na, pa ine zasebnu cjelinu u okviru aireg podru ja zapadnoga Srijema (Forjan, 1997). Bitnu odrednicu te kulturoloake cjeline, uz tradicijsku noanju, predstavlja "starovinski govor" toga kraja, ija emo razlikovna obilje~ja u ovom radu utvrditi. Iako su govori toga kraja u prijaanjoj dr~avi nepravedno (i krivo) svrstavani u vojvoansko-aumadijske govore, novija istra~ivanja znanstveno utemeljeno dokazuju «kako ti govori ne samo po tome ato njima govore Hrvati, nego i po svojim jezi nim osobinama pripadaju slavonskom dijalektu (Koleni, 1997, 102). Cilj ovoga rada jest pridonijeti tim istra~ivanjima, no zbog ograni ene domene rada neemo se detaljnije baviti obilje~jima toga varijeteta s fonoloakog, morfoloakog, semanti kog i prozodijskog aspekta nego emo se usredoto iti na njegov leksi ki aspekt, poglavito na posuenice iz drugih jezika. Polazna teza ovoga rada jest da upravo te posuenice, kao bitan imbenik identiteta ovoga lokalnog idioma, ODRA}AVAJU SLIKU POLITI KIH ZBIVANJA U TOM KRAJU TE DA  SU ODRAZ SOCIOLO`KIH UTJECAJA POJEDINIH KULTURA na ~ivot ljudi toga podru ja. Slijedom povijesnih zbivanja i politi kih promjena te su rije i, zbog geografske, ekonomske i kulturoloake upuenosti pripadnika drugih naroda na starosjedila ko stanovniatvo toga kraja, postale govornom konvencijom, poglavito zbog njihove korisnosti u smislu meusobnog sporazumijevanja, ali i zbog potrebe govornoga iskazivanja novih elemenata izvanjezi ne stvarnosti uvedenih ispreplitanjem dviju kultura. Stoga je i temeljni cilj ovoga rada istra~ivanjem semanti ke razine tuica koje se rabe u ovom idiomu utvrditi na koja su podru ja ~ivota i rada  pojedine kulture najsna~nije utjecale.  Korpus istra~ivanja ini oko 600 tuica koje su metodom intervjua prikupljene od 18 ispitanika (svi stariji od 60 godina) koji danas ~ive u Tovarniku i Lovasu, ali su rodom iz Bapske, Lovasa, Ila e, Berka i Tovarnika. Takoer je na temelju sjeanja autorice ovoga rada, koja je odrastala okru~ena tim govorom, i pisanih kratkih pri a i crtica zabilje~enih u zavi ajnom listu "Hrvatski Tovarnik", na injena lista tuica, koja skupa s drugim leksi kim jedinicama hrvatskoga jezika tipi nim za govor ovoga kraja ini korpus istra~ivanja od pribli~no 700 rije i. Etimologijska i semanti ka analiza ovoga korpusa na injena je temeljitom pretragom triju svezaka Skokova "Etimologijskog rje nika". Pokazalo se da analizirane leksi ke jedinice stranoga podrijetla etimoloaki pripadaju etirima jezicima, odnosno etirima kulturama koje su slijedom povijesnih zbivanja doale u kontakt s ovim krajem. Rije  je o posuenicama iz turskoga, njema koga, maarskoga i srpskoga jezika. Tek neznatan broj posuenica potje e iz talijanskog i francuskog. Socioloaki aspekt utjecaja na identitet govora ovoga kraja istra~it e se semanti kom analizom, koja e pokazati kojim semanti kim poljima te leksi ke jedinice pripadaju, drugim rije ima, na koje se aspekte ~ivota i rada njegovih govornika odnose. 2. POVIJESNE ODREDNICE JEZI NIH PROMJENA Smjeaten u ravni arskom trokutu na potezu Vinkovci - Vukovar, ovaj je kraj zbog svoga prometnog polo~aja (na granici sa Srbijom), kao i zbog prvoklasnog poljoprivrednog zemljiata, bio u svim povijesnim mijenama izlo~en ratnim zbivanjima i burnim politi kim promjenama. Postojanje nekih mjesta bilje~i se joa u vrijeme Rimskoga carstva, a neka su mjesta, poput Tovarnika, postojala i imala va~nu gospodarsku ulogu i u vrijeme Turaka. Tako je, primjerice, zabilje~eno, da je na istom podru ju u rimsko doba postojalo naselje Ulmo, a crkveni zapisi iz 1335. spominju selo Tovarnik u kojemu je tada ~ivjelo veinsko hrvatsko stanovniatvo, zatim Turci te u 30 kua pravoslavci (Penava, 1994). Stoga ne udi zadr~avanje izraza iz turskoga jezika u zna ajnom omjeru sve do danaanjih dana. U kasnijim povijesnim zbivanjima, vrijeme vladavine Austrijskog carstva i kasnije Austro-Ugarske monarhije dovelo je do naseljavanja njema koga stanovniatva iz Austrije, te Baden-Würtemberga i Bavarske, ali i maarskih obitelji (o ijoj brojnosti i razmjerima naseljavanja nemam dostupnih preciznih podataka, osim iz popisa ~upljana Ila e i Tovarnika, gdje je uo ljivo dvadesetak maarskih prezimena). O zastupljenosti njema koga stanovniatva u ovim krajevima rje ito govore podaci iz 1931. godine, prema kojima je u Srijemskoj ~upaniji bilo 61 527 Nijemaca, a 15,6%  ukupnog stanovniatva navelo je njema ki kao materinski jezik (Lauai, 1991., 184). Utjecaj srpskoga najsna~nije se o ituje u vremenu poslije Drugoga svjetskog rata (iako meusobni kontakt dvaju naroda datira daleko prije toga vremena) i poglavito obuhvaa istiskivanje elemenata ikavice u korist ekavice, neke morfoloake elemente te na razini leksika neke izraze ope komunikacije, nametnute medijskim  utjecajem iz Beograda (uopate, deaavati, posmatrati, gledalac, nauka, u esnik, ta no, ta ka, varnica). 3. DISTINKTIVNA OBILJE}JA GOVORA VUKOVARSKOG KRAJA Po svom je karakteru ovaj govor staroatokavski i, po svemu sudei, ikavski, tj. u njemu se i dugo i kratko jat odrazilo kao /i/. Tako se, primjerice, meu starijim pu anstvom i danas uje: svīt, dīte, mlīko, līp, ispovīdat, posilo (sijelo), potrim (trijem) ali i: zdila, sikira, diver, vidit, volit, ~ivit, pivat. Ipak, naro ito izmeu dva svjetska rata, uvrije~ila se ekavatina, kao rezultat kontinuiranog kontakta sa govorom srpskoga stanovniatva od turskoga vremena naovamo, a posebice pod utjecajem srpskih javnih medija od pedesetih godina 20. stoljea. Obilje~je ovoga govora na fonoloakoj razini predstavljaju promjene i adaptacije fonema /h/. On se ili potpuno gubi iz rije i ('odat, odma', kru', da'nut), ili se  javlja u alternaciji h/f ,  odnosno h/v: (fālit, uvatit, ruvo, muva) ili h/j ( najerit, mejana, kujna). Zanimljivo je da  je kod nekih posuenica iz njema koga fonem /h/ ostao sa uvan  (hoklica - Hockerl, hobl - Hobel), no veinom se ovaj fonem ne izgovara: ('ofirat - hofieren, 'eknodla - Häkelnadel, 'ornodla  Haarnadel, apor'et  Sparherd, fir'angla - Vorhang) Na razini je prozodije karakteristi no za ovaj govor melodi no i otegnuto izgovaranje rije i i cijelih re enica (/nisām/,/ jesām/). U tom smislu svakako treba spomenuti izgovaranje muakih imena i openito nazivlja za muake osobe dugosilaznim akcentom na prvom slogu: Māta, Pāva, dāda, māma, dīda, bāja, pōpa, nźna, koja ujedno nose obilje~je deminutiva. Paralelno su u uporabi i alternacije istih izraza izgovorenih kratkosilaznim akcentom. Takoer je karakteristi an  mekai izgovor fonema / / i /d~/, tako da u govornoj realizaciji gotovo da i nema razlike izmeu glasova / / i //, odnosno /d~/ i //. Od morfoloakih obilje~ja treba spomenuti infinitivne oblike glagola koji zavraavaju krnjim tvorbenim morfemom -t, i mnogi su zadr~ali ikavska obilje~ja: radit', vikat', nosit', pivat', vidit', mīsit', itd. Jedno je od obilje~ja ovoga idioma i specifi na forma glagolskih pridjeva, ato susreemo i u govoru drugih ruralnih podru ja: glagoli iji korijen zavraava morfemom  -a  gube taj morfem  u tvorbi glagolskog pridjeva radnog (doa'o, kaz'o, lag'o), dok glagoli koji sadr~e tvorbeni morfem  i   tvore glagolski pridjev trpni  dodavanjem sufiksa -t. Tako se ka~e da je "seno pokosito", "pleva pokupita", i "vino popito", ali i "njiva poorana", "kukuruz posijan", ato je tipi no za glagole s tvorbenim morfemom  a-. Specifi na je i uporaba pokaznih zamjenica: taj, ta, to, ti,te,ta, koje se javljaju u formi: otaj, ota, oto, oti, ote, ota. Zanimljivo obilje~je ovoga idioma jest i arhai ni oblik lokativa mno~ine koji je izgubio sufiks -h. U govoru ovoga kraja ne ka~e se: "bio sam u svatovima" nego: "bio sam u svatova" (od arhai nog: svatovah), ili "bio sam u Vinkovaca", "bio sam u livada". Leksi ke posebnosti govora ovoga kraja poglavito su vezane uz autohtone obi aje, na in ~ivota, odijevanja, folklora i graditeljstva tipi nog za zapadni Srijem. Tako leksem jedinak ozna ava i jedinoga sina, ali i jedini uli ni prozor na starinskim, tzv.  du~nim kuama toga kraja. U leksi ko blago ovoga idioma  poglavito spadaju nazivi koji se odnose na tradicionalni na in odijevanja, od kojih su neke stranoga podrijetla, o emu e kasnije biti rije i: zapreg (prega a), zlatara (zlatom vezeno pokrivalo za glavu), pranara (svilena marama s resama-pranama), fodroa (najaira od pet podsuknji u  ~enskoj narodnoj noanji), kalan ove (zlatom vezeni ukrasi oko pasa na ~enskoj narodnoj noanji), ko~uaak (kratak sve ani prsluk ukraaen ogledalcima i aplikacijama od obojene ko~e), atrikare (pletene vunene arape). Sli no je i s imenicama vezanim uz narodne obi aje: stari svat je drugi kum u svatovima, dok se osobe koje poslu~uju goste nazivaju bae (od turskoga baēa) i reduae. Zanimljiva je rije  turcizam aua koji ozna ava osobu zadu~enu za organizaciju na svadbenoj sve anosti.  Na obiteljskim i vjerskim sve anostima i na kirbajima goste pozdravlja i dr~i zdravicu stola gospodar, dok se suparnica koja voli istoga momka nazivala inoom. Maakare se nazivaju buaarima, dok  je naziv za proslavu zavraetka ~etve, koja se organizirala u svakoj imunijoj obitelji, bio  do~eonica. Bogato kulinarstvo zapadnoga Srijema nudi  mnoatvo naziva za specijalitete kao: kulenova seka ili debelica, lu enje (hladetina), kaurma ili kavurma (tripice) a osobito je zanimljiv leksem bearac ili bear-paprikaa: varivo na injeno od svje~e raj ice i ljute paprike, za koji se u nekim podru jima (Osijek i okolica) zadr~ao maarski naziv sataraa. Slikoviti su i zanimljivi neki pejorativni izrazi, posebice za ~enske osobe: tako je ajdara ~ena ili djevojka koja se nepristojno i bahato ponaaa, sluka baa nema naro ite intelektualne sposobnosti, nepera je neuredna ~ena, a golotrba je posprdan naziv za siromaanu djevojku. Srijemci su svoje pravoslavne suseljane nazivali Racima, one njema koga podrijetla `vabama, dok su za ehe rabili nazive Pemci i Pemice, Slovake Toti i Totice   a posprdan naziv za doseljenike  iz Bosne bio je   Bobe.     Mnoatvo je i slikovitih pridjeva koji opisuju ljudske osobine: adrnjast (luckast), ajdarast (raskalaaen, raspuaten), glumpav (glup), marodan (bolestan, slab), putnji av (prljav), smutljiv (la~ljiv), aanadan (nezdrav, bole~ljiv), amedljiv (izbirljiv pri jelu), traljav (poderan). Na razini priloga lokalne su posebnosti  najo itije kod nekih priloga na ina: ametice (s dosadnom nametljivoau), sime (cijelom du~inom), uturmice (na silu) te vremena: potlim (poslije),  furtom (stalno), odjako (od sada). Kao karakteristi ne glagole svakako treba spomenuti: bukat (govoriti gluposti), cunjat (tra~iti neato bez dopuatenja),  agljigat (akakljati), delfotit se  (praviti se va~an), drapat ( eaati, grepsti),  izarat (pohabati),  kukucat (viriti), lonjit (lupati), navilajtit po selu (raspri ati neato po selu), opovidat se (opravdavati se), ogu~at (okoliaati), plinjat (hodati po emu),  poplecirat (ponavljati za kim), po~mavat (oklijevati), rasfalajkat se (jako se porezati), rastripat se  (razbuditi se), tibat (atipkanjem otkidati ili brati), tra it (slaviti), strait (uniatiti). 4. SEMANTI KA ANALIZA TUICA Kao nerazdvojivi imbenik identiteta ovoga govora u ovom e poglavlju biti analizirane posuenice iz turskoga, njema koga, maarskoga i srpskoga jezika, no zbog domene rada naglasak e biti stavljen tek na njihovu semanti ku analizu, a morfoloako-sintakti ka, tvorbena i fonoloaka obilje~ja bit e tek dotaknuta na nekoliko najzanimljivijih primjera. Analiza zna enja viae od 600 leksi kih jedinica posuenih iz turskoga, njema koga, maarskog i srpskoga, uglavnom adaptiranih hrvatskome jeziku, iznjedrila je pet temeljnih podru ja ~ivota u koja se semanti ki mogu svrstati. Ta podru ja (semanti ka polja) ujedno pokazuju i na kojim su aspektima ~ivota navedene kulture i narodi tijekom povijesti ostavile najviae traga. To su: 1) kultura odijevanja, 2) graditeljstvo i kultura stanovanja, 3) kulinarstvo, 4) poljoprivreda i obrtniatvo, 5) meuljudski odnosi i obi aji. Prema ovim podru jima (ujedno i aspektima ~ivota) analizirat emo zastupljenost tuica iz etiriju navedenih jezika na bazi etrdeset tuica za svaki jezik (naime, analiza po navedenim semanti kim poljima pokazala je da se maksimalan broj tuica iz pojedinog jezika kree oko 40, s izuzetkom semanti kog polja poljoprivreda i obrtniatvo, gdje je broj posuenica iz njema koga jezika znatno vei) kako bi se utvrdilo koji je jezik najzastupljeniji u kojem podru ju, odnosno koja je kultura i koji narod najsna~nije utjecao na ~ivot ljudi toga kraja. Tablica br. 1 prikazuje tuice koje bi pripadale semanti kom polju meuljudskih odnosa i obi aja, i kako se vidi, u tome su podru ju gotovo podjednako izra~eni utjecaji svih etiriju jezika (i kultura), no neato su sna~nije zastupljeni njema ki i turski. Zanimljivo je da se navedeni leksemi rabe u jednakom zna enju kao u izvornom jeziku uz nekoliko izuzetaka. Tako je, primjerice, rije  busija, koja u turskome ozna ava zasjedu, u govoru ovoga kraja adaptirana u zna enju skupine ljudi koja nepozvana doe u svatove ili druga veselja kako bi bili po aaeni. U morfoloakom smislu najzanimljivije su adaptacije posuenica iz njema koga, od kojih su se neke toliko adaptirale hrvatskome da ih je teako povezati s izvornikom (npr. bircuz = Wirtshaus, alajbok = Schreibbuch), dok su druge zadr~ale izvorni oblik, ali su dobile nastavak tipi an za hrvatski tvorbeni sustav, kao npr. apicnamet (od Spitzname). Takoer su zanimljivi idiomatski izrazi njema koga podrijetla koji su ujedno i pejorativnoga karaktera, kao: bit' sva na fratec (vjerojatno od  versteht sich  u zna enju  biti dotjerana, uljepaana za izlazak ) te napunit svoj brocak (gdje brocak potje e od njema koga  Brotsack , ovdje metafori ki u zna enju  trbuh ). Od posuenica iz maarskoga najzanimljiviji je primjer rije  ~upan (iszpan) koja je uala u uporabu uvoenjem nove lokalne uprave u vrijeme Austro-Ugarske monarhije. Ona je iznjedrila i njema ku ina icu Gespan, koja na njema kom govornom podru ju, s izuzetkom Austrije, uope nije poznata. Izrazi koje smo svrstali pod semanti ko polje obrtniatva i poljoprivrede (Tablica br. 2) ine se zanimljivijima u socioloakom nego u lingvisti kom smislu. Naime, mnoatvo imenica iz turskoga koje se odnose na neke stare obrte (ur ija, sajd~ija, bunard~ija), ali i one za mnoge biljne vrste (kajsija, zumbul, jorgovan, bostan), ukazuju na to koje su obrtni ke vjeatine i koje biljne kulture s Turcima donesene u naae krajeve. Osobito su zanimljivi brojni nazivi vezani za pasmine konja i konjogojstvo openito, pa se ini da ljubav prema konjima, koja je dio identiteta Slavonaca i Srijemaca, zapravo potje e od Turaka (at- od tur. hat, dorat- doru= sme, ilaa- cil= pjega, kulaa - kula = ri, ogat  gök = svijetao, plav). Iako se prema ovoj tablici ine podjednako zastupljenima posuenice iz turskoga i njema koga, one iz njema koga znatno su brojnije, no zbog opsega ovoga rada nije ih bilo mogue sve navesti. One su vrlo brojne i odnose se na obrte koje su njema ki doseljenici donijeli u naae krajeve, a analiza tih izraza zahtijevala bi pisanje jednoga zasebnog rada. Primjerice, jedan od radova ve napisanih na tu temu je onaj Slaana Turkovia, objavljen u asopisu Zagreber germanistische Beiträge, ( br. 6/1997), pod nazivom "Deutsche Lehnwörter in den Fachsprachen der Zagreber Handwerker". U svakom slu aju, u ovom podru ju ~ivota najizra~eniji je utjecaj njema ke kulture. `to se ti e posuivanja iz srpskoga, zamjetan je slab intenzitet leksi kog posuivanja. Mogu se zamijetiti primjeri neadekvatnog posuivanja kao zamjena za fonoloaki te~e prihvatljive izraze ( primjerice, bela lala se uvrije~io kao starinski naziv za narcis, dok u srpskome, odakle je posuena, rije  lala zna i tulipan). Proces posuivanja izra~eniji je u morfoloakom smislu, primjerice u preuzimanju nekih tvorbenih nastavaka, kao infinitivnog nastavka -ovati, koji se naj eae dodaje glagolskoj osnovi posuenoj iz njema koga (brenovati, pohovati, molovati), ili nastavka  e tipi nog za tvorbu deminutiva u srpskome: pa e, ma e, gua e, lu e, golup e). Na podru ju graditeljstva i kulture stanovanja (Tablica br. 3) takoer je najizra~eniji utjecaj njema ke kulture, ato se odrazilo i na brojnim posuenicama iz njema koga. Za neke izraze poput cokl (Sockel) ili sims (Gesimmst) ispitanici ne poznaju hrvatske alternacije, a fonoloaki je osobito zanimljiva rije  amfor (Einfahrt), koja je u gradskim sredinama do~ivjela neznatnu promjenu (ajnfort). Sli nu je adaptaciju do~ivjela i rije  Vorhang, koja se u ovom kraju izgovara firangla, a u Osijeku, primjerice, forhanga. Neuobi ajena je rije  kibicfenster koja je odraz austrougarske kulture graenja (prozor s oknima isturenim prema ulici) i koja je odr~ana samo ponegdje, gdje su joa nazo ni tragovi austrougarskog graditeljstva. U podru ju kulinarstva (Tablica br. 4) ponovno su najzastupljenije posuenice iz njema koga jezika, a kako su to uglavnom nazivi jela i slastica, jasan su pokazatelj da je kulinarstvo ovoga kraja bilo pod znatnim utjecajem njema koga (austrijskog). Tako bake vukovarskoga kraja i danas pripremaju granatirmara i kuhaju ajnprensupu ili vurstsupu. Zanimljiv je izraz amarne, kojim se ondje ozna avaju slani ili slatki ~li njaci pripremljeni od jaja i braana, dok se metafori ki izraz  amarn u ovom kraju ne koristi. Zanimljivi su i primjeri slaganja njema ke rije i s turskom rije ju  pita: (aampita, nuspita, krempita), ali i s hrvatskom rije ju (ataubaeer - Staubzucker). Izrazit je njema ki utjecaj u podru ju kulture odijevanja (Tablica br. 5), ato se odrazilo na brojne posuenice iz toga jezika, dok su posuenice iz ostalih jezika, uz nekoliko primjera iz turskoga, zanemarive. Utjecaj njema ke mode na izvornu narodnu noanju ~ena vukovarskog kraja zamijetio je na svom proputovanju kroz Tovarnik i Lovas 1882. i Isidor Kranjavi te je zapisao:  U Tovarniku se sudara u obrtninah upliv njema koga i magjarskoga elementa s naaim a naa gine vidimice.  `tirkane po avabsku, i  alingane po magjarsku suknje preotimlju mah, a narodna se noanja gubi (Kranjavi, 1882, bez oznake stranice). Zanimljivo je kako su ~ene i u davna vremena rado preuzimale od drugih ~ena (iz drugih kultura) modne detalje (unterok, alinge, aticne), no uvijek su bile originalne i htjele zadr~ati i neato svoje. O tomu svjedo i zadr~avanje tipi nih "starovinskih" elemenata noanje, ato se o ituje i na o uvanim hrvatskim nazivima opleak, skute, zlatara, zapreg, ko~uaak. Zanimljivo je da se javljaju i neke posuenice iz drugih jezika kao odraz prodiranja modnih elemenata pristiglih iz Italije (zepe = zeppe, podaivene papu e od valjane vune; pranara ili franara  marama na rese, od frangia = resa, rojta) ili Francuske (aifonjer, aifon, muslin). 5. ZAKLJU NI DIO U radu su istra~ena obilje~ja govora ruralnog aoka kog stanovniatva vukovarskog kraja (sela: Tovarnik, Ila a, Lovas, Sotin, Tompojevci, Bapska i Berak). Identitetske odrednice toga govora nakon iscrpne analize utvrene su na fonoloakoj, morfoloako-sintakti koj, semanti koj i prozodijskoj razini, a osobita je pozornost posveena razini leksika. Zna ajno obilje~je identiteta govora toga kraja, koje je i bilo srediatem istra~ivanja ovoga rada, jest integrativna pripadnost posuenica leksiku toga govora, kao odraz politi ko- socijalnih zbivanja i utjecaja kojima je tijekom povijesti bio izlo~en. U tom je smislu analizirano jezi no posuivanje iz njema koga, turskoga, maarskoga i srpskoga jezika. Semanti ka analiza prikupljenoga korpusa od oko 600 posuenica (od ukupnog korpusa od oko 700 leksi kih jedinica) omoguila je svrstavanje posuenica u pet tematskih skupina, odnosno semanti kih polja: kultura odijevanja, kultura graditeljstva i stanovanja, kulinarstvo, poljoprivreda i obrtniatvo, meuljudski odnosi i obi aji. Zbog lakae analize i statisti kog prikaza zastupljenosti tuica u pojedinim podru jima ~ivota ovoga kraja, broj leksi kih jedinica (veinom imenica i glagola) ograni ili smo na 40 po svakom semanti kom podru ju. I povrana analiza tablica s primjerima ukazuje na dominaciju njema kih tuica u svih pet navedenih podru ja, ato ukazuje na to da je njema ka kultura najsna~nije utjecala na ~ivot i rad starosjedila kog stanovniatva toga kraja. Osmanlijska kultura najviae traga ostavila, ato terminoloaki ato stvarno, u podru ju meuljudskih odnosa i obi aja, poljoprivredi i obrtniatvu, te graditeljstvu i kulturi stanovanja. Utjecaj maarske kulture najsna~niji je u podru ju kulinarstva i meuljudskih odnosa i obi aja. `to se ti e srpskoga jezika i utjecaja, on na razini leksika, osim u podru ju meuljudskih odnosa i obi aja, nije ostavio osobiti trag na izvornom govoru vukovarskoga kraja (on je o itiji u govoru mlae populacije), nego je izra~eniji na podru ju morfologije i osobito ekavskoga utjecaja koji je gotovo potisnuo ikavicu. Statisti kom analizom prikupljenih posuenica utvreno je sljedee: u okviru semanti kog polja meuljudski odnosi i obi aji one iz njema koga jezika zastupljene su 100%. Zatim slijede one iz turskoga jezika sa 60, 25 %, iz srpskoga sa 40% te iz maarskoga sa 20, 75 %. Semanti ko polje poljoprivrede i obrta takoer pokazuje maksimalnu zastupljenost posuivanja iz njema koga i turskoga jezika, dok je srpski zastupljen sa 10, 75 % a maarski s 10, 5%. U semanti kom polju graditeljstva i kulture stanovanja dominiraju posuenice iz njema koga sa 77, 5 % zastupljenosti, zatim slijede one iz turskoga sa 47, 5 % zastupljenosti te maarskoga sa 7,5 % zastupljenosti, dok iz srpskoga za ovo podru je nije naen niti jedan primjer. Takoer je u podru ju kulinarstva i kulture odijevanja njema ki jezik zastupljen maksimalno, a srpski uope nije; zatim po zastupljenosti u oba podru ja slijedi turski jezik: u podru ju kulinarstva posuenice iz toga jezika ine 30%, a u podru ju kulture odijevanja 22, 5 %, dok je maarski u prvom podru ju zastupljen s 20%, a u potonjem s 5%. PRILOZI: TABLICA BR. 1. TUICE U PODRU JU MEULJUDSKIH ODNOSA I OBI AJA TURSKINJEMA KIMAARSKISRPSKI(H)ARAMBA`ARINGI`PIL/RingelspielALDUMA`-aldomas`UVAKJARAN-yaranKIRBAJ- Kirchweih IKO`-csikos`UVAKABEAR - bekarKRIZBAN-ChristbaumGAZDA- gaszda NALAZA BEKRIJA - bekriKRISKINDL/ChristkindVARO` - vįrasPOMAGA UVEGIJA- güvegiFRAJLA- FreuleinVA`AR- vįsįrNAUKA(E) AU`  ēavu_LANCMAN-LandsmannMAAR- MagyarPROVODAD}IJADUAND}IJABIRCUZ- WirtshausBUELAR-bugyėlarU ESNIKDUAN- dükyanRAJZENDER/Reisender(H)AJDUK- hajdśŌPAPAZAR- pĪzĪrFALINKA  FehlerMAMLAZ- mamlaszKOM`IJA-konaija`LAJBOK-Schreibbuch}UPAN - iszpanBUSIJA- pusu+ija`PICNAME*Spitzname}UPANIJAVILAJET- vilayetPEMAC,-ICA - BöhmeVERESIJA- veresiyeFRU`TUK-FrühstückBAD}A - bacanak(H) UNCUT/HundspfottGLAGOLIGLAGOLIGLAGOLIGLAGOLI aaikovat'- aayk(na)cifrat' se- ziffernprovodad~isat'divanit'-dīwānkibicovat'- kibitzierenposmatratbegenisat'-begenmekatimat (se)- stimmenza ikavat' ( ikati)navilajtit'- vilayet'ofirat'- hoffieren}murit'pazarit'- Pazarlumpovat'- lumpendešavat' secugat'- Zug(ziehen)sekirat' se –sekkierenbezecirat'-besetzierenrajtat'- reitenriktat'- richtenfalit'- fehlentrefit'-treffenvrbovat'- werbenoblegirat' se/ oblegierendeklamovat/deklamierenras- pro- trajbat/treibenglacnit' se – glänzenPRIDJEVI,PRILOZIPRIDJEVI, PRILOZIPRIDJEVI,PRILOZIPRIDJEVI,PRILOZId~abe- caba, cabe marodan  marodeuopateegav  egmek-povitinacifran- ziffernbelomusastmamuran-mahmmrfurtom- führenopav IDIOMIIDIOMI dobit' korpu- KorbIDIOMIIDIOMI~ivit' na veresijubit' pod mus- müssenko' bubreg u lojupotrefit iz cuga- Zugbit' (sva) na fratec-  versteht sich dobit' po cukerpiksli  Zuckerbüchsenapunit' svoj brocak* TABLICA BR. 2.: TUICE U PODRU JU POLJOPRIVREDE I OBRTNI`TVA TURSKINJEMA KIMAARSKISRPSKIZANAT-zanaatMOLER - MalerAM  hamGVO}E OBAN (ēoban)TI`LJER -TischlerSALA`- szįlįsGVO}ARBUNARD}IJA`NAJDER- SchneiderSURDUK/szurdukBELALALA*SAJD}IJA-sahatFURMAN- Fuhrmann OPOR-csoportCVEKLAUR IJA- kürtekFARBAR- die Farbe ORDA`  csordaPA E ULAR- yularFLAJ`ER- FleischerHASNA- haszonGU` EUBRE  göbre`LOSER- SchlosserSVINJ EJEDEK  yedek`USTER- SchuhsterERAM- gäräm CIMERMAN/ZimmermannAVAN  havan`RAFCIGER/SchraubenzieherBA` A  bag a`LAJF-MA`INA/Schleifm.BOSTAN-bo(miris)+ stan (mjesto)PLUG* -Pflug ali: orati, a ne pflügen KAJSIJA- kayisiVASERVAGA/WasserwaageZUMBUL- sümbülFLAJ`-MA`INA/Fleischm.JORGOVAN/ärguwān`MIRGL-PAPIR/SchmirgelERPI- kerpiēMOLERAJ- MalereiJASMIN-jasämin`NAJDERAJ- Schneiderei KADUFA - kadife`LAMPERAJ-SchlampereiRAKIJA- raki`TRAJHER- Streicher ILA`,dorat,kulaa,at`TRANGLA- StrangeKAJASE- kayi_`ARAGLJE- SchragenKAND}IJA-kamcī`PRAJC- SpreitzeBURGIJA-burgiFANGLA- FangeMAMUZE-?`ELNA- SchelleisenOKOT (cotuk)`LAUF- SchlauchKALFA- kalifaBORER- BohrerKIRIJA (-a)- kirā`ARAF- SchraubeKIRID}IJA`IBER - SchieberMERDEVINE/merdübenHOBL- HobelMAKAZE- makasBORMA`INA/Bohrmaschiene VAJDA- fā'ida`RAJBMA`INA/Schreibmasch. USKIJA-küsküPIKSLA - BüchseGLAGOLI GLAGOLI* alajfat' - schleifenburgijat'-burgiaarafit'- schraubenubrit'-göbreamirglat'- schmirgelnkre it'-kireēatelovat'- stellenPRIDJEVI,PRILOZIPRIDJEVI,PRILOZI*okre en(na-, o-) farbanbuav- buj (perzijski)podaprajcanIDIOMIiamirglanobrat' bostanishoblan TABLICA BR. 3.: TUICE IZ PODRU JA GRADNJE I KULTURE STANOVANJA TURSKINJEMA KIMAARSKISRPSKIAVLIJA  havliGANAK - Gang`OR-sorKAPIJA  kapuCOKL- SockelKOR`OV-korszovOD}AK- ocakSIMS/GESIMS/GesimmstVALOV- valyuBUD}AK- buēak`PAJZ - SpeisePEND}ER -pencereAMFOR* - EinfahrtUPRIJA- köprü`LAFCIMER/SchlafzimmerBAD}A - baēa`RAJBTI` /SchreibtischTAVAN -tavanNATKASL-Nachtkasten ARDAK- ēardakOBRLIHT- OberlichtSOKAK-sokakVAGA- WaageKANTAR - kantarHOKLICA- HockerlVAJAT - hajatKIBICFENSTER* IRAK- ēirak`PORET- Sparherd(H)ASURA- hasura`AMLICA- SchammerlSEPET-sepetPLAJVAZ- BleiweisJASTUK - yastik`TENDER- StänderFURUNA- furunRERNA- RöhreJORGAN- yorganOFINGER - AufhängerPE`KIR  peagirFIRANGLA*- Vorhang`ANAC  SchanzePEGLA*- BügeleisenRINGLA- RingelLAMPA - LampeFRAKLI - Frackele`ERPA - ScherbeVE` - WäscheGLAGOLI luftirat'- lüftenpeglat'- bügelnmolovat'- malenfarbat'- farbenfajtat'- feuchten TABLICA BR. 4.: TUICE IZ PODRU JA KULINARSTVA TURSKINJEMA KIMAARSKISRPSKISARMA  kaurma`UNKA- SchinkenPOGA A- pogacsaKAURMA- kaurma`NICLA- SchnitzelGULA`-gulasBEARAC* - bekar`VARGL- SchwargelPAPRIKA`- KAJMAK - kaymak`PINAT- SpinatGOMBOCE/gomboc ORBA - ēorba`TRUDLA*- StrudelMICIKA-MitziPIRINA   piringU`PAJZ-ZuspeiseDOBO`(torta)-dobosTEPSIJA - tepsiGRINCAJG/Grünzeug}ARBO `NITE- ?OKLAGIJA- oklagiVURSTSUPAPALA INKE/palacsinta OKANJ (ēokal)AJNPRENSUPA- EinbrennsupeLEPINJA  lepenyPEKMEZ- pekmezGRANATIRMAR`KNEDLE-KnödelNUDLE- NudelPERECE- BrezelGER`L-GerschlKIFLE- KipferlFLEKICE- FleckenKRANCLE- Kranzel`TAUB`EER*`NE- SchneeFIL- FülleNUSPITA*KREMPITA`AMPITA`AMROLNE/SchaumrolleMILIHBROT/MilchbrotAVZAC- AufsatzBE`TEK- BesteckESCAJG- Esszeug`EFLA- Schäfel`NE`LAGER/Schneeschl.`NENOKLE/Schneenockel`UFNUDLE/SchuffnudelGERMTAJG/GermteigKUGLOF/ GugelhupfSOS - So²eSUPA- Suppe`MARNE* - SchmarnGLAGOLIGLAGOLI restovat' - restenpirjati (püryan)dinstat, - dünstenPRIDJEVI,PRILOZIPRIDJEVI,PRILOZI(pro)pirjandinstan, restovan TABLICA BR. 5: TUICE IZ PODRU JA KULTURE ODIJEVANJA TURSKINJEMA KIMAARSKISRPSKIPAPU A  pabuēBLUZA - BlusePUNA (punty)KAI`- kayisBORDURA- BordüreKECELJA (kecela)MINU`E mengūFALTA - FaldeERDAN gärdänFRANCLA  Franze AK`IRE-ēah_irDINDRLICA-Dirndel OJA ēuhaVESTA - Weste ARAPE- ēorabPROSLUK-BrustlatzDUKAT- ?`TOF- StoffGAJTAN- gaytanSOMOT- SammtKRAGNA - KragenREKLA - Röcklein`TICNA- StützeUNTEROKUnterrockROKLJA- RöckleinFUSEKLE/Fu²fesseln`LAFROK-Schlafrock`LAFKAPA/Schlafkappe`TRIMFLE/Strümpfen`PILHOZNE/SpielhoseRAJTOZNE/ReithoseHOZNTREGEREKLERAJ/HäkeleiŠLINGERAJ/SchlingereiNECERAJ/NetzereiEKNODLA/ HäkelnadelORNODLA*/HaarnadelCUP- ZopfŠTEPSAJG- SteppzeugDRUKER- DrückerŠTRINGLA-StringeGLOKN -GlockenŠTRIKARE - strickenGLAGOLI GLAGOLIGLAGOLIGLAGOLIbrenovat (kosu)/brennenšlingat' - schlingeneklat'- häkelnnecat'- netzenštrikat'- strickenheftat'- heftenštepat'- steppenAli: vest', ne «štikat» LITERATURA: 1. Bari- Lon ari-Mali-Paveli-Peti-Ze evi- Znika (1979), Priru na gramatika hrvatskoga knji~evnog jezika, `kolska knjiga, Zagreb. 2. Bloomfield, Leonard (1993): Language, New York. 3. Brodnjak, Vladimir, (1992): Rje nik razlika izmeu hrvatskoga i srpskoga jezika, NIRO "Školske novine", Zagreb. 4. Groth – Schmachtenberger, E./ Mayer- Krausz, F. (1990): Damals im Südosten; Mahnert- Lueg, München. 5. Kaufmannn, Paul (1982): Brauchtum in Österreich – Feste, Sitten, Glaube, Paul Zsolnay Verlag, Wien, Hamburg. 6. Opa i, Nives (2006): Iza rije i, Vijenac Matice hrvatske, Zagreb. 7. Skok, Petar, (1973): Etimologijski rje nik hrvatskoga ili srpskoga jezika, JAZU, Zagreb. 8. `kiljan, Dubravko, (1988): Jezi na politika, Naprijed, Zagreb. 9. Wahrig, Gerhard, (1980): Deutsches Wörterbuch, Mosaik, München. asopisi: 1. Ivaneti, Nada (1997): "Germanismen in der akavischen Mundart von Bribir", in: Zagreber germanistische Beiträge, Zagreb,  6/1997, str. 109-131. 2. Koleni, Ljiljana (1997): Slavonski dijalekt, u: Croatica  prinosi prou avanju hrvatske knji~evnosti, Zagreb, 101-106. 3. Lauai, Ante (1991): "Iz povijesti Folksdoj era i njihova egzodusa na tlu Jugoslavije", in: Migracijske teme, Zagreb, 2/1991, 183-191.   4. Turkovi, Slaan (1997): "Deutsche Lehnwörter in den Fachsprachen der Zagreber Handwerker", in: Zagreber germanistische Beiträge, Zagreb, 6/1997, str. 131-155. 5. Penava, `imun (1994):  Memento za Tovarnik , u: Socilogija sela, Institut za druatvena istra~ivanja, Zagreb, god. 32.. br- 1-2., Zagreb, 101-109. 6. Kranjavi, Isidor (1991):  Listovi iz Slavonije  Tovarnik. Lovas. Novak-Babska., napisano u Zagrebu 1882. , u: Hrvatski Tovarnik, Zagreb. Katalozi: 1. "Kieni Srijem - ruho opstojnosti, potpore i nade" (1997),  Etnografski muzej,  Zagreb. Ljubica Kordi, University Josip Juraj Strossmayer in Osijek, Law Faculty  HYPERLINK "mailto:kljubica@pravos.hr" kljubica@pravos.hr REFLECTION OF SOCIAL  POLITICAL CHANGES ON THE SPEECH OF THE VUKOVAR AREA SUMMARY The article presents a research of the speech of the Vukovar area by analyzing the extent and the intensity of the influence of political and social changes on the speech of its inhabitants. These influences are especially reflected in many foreign words which are still used by elderly inhabitants of the rural area around Vukovar. These words come from Turkish, German, Hungarian and Serbian and our research of their semantic level will indicate the aspects of social and cultural life which were strongly influenced by different nations and cultures inhabiting this area during the course of history. Key-words: speech of the Vukovar area, elderly inhabitants, political and social changes, influence, Turkish, German, Hungarian, Serbian.     PAGE  PAGE 16 ą4ź^-ś-H/P/č/v0€0č03*3Š34n4¢4²4ę4Ž5Ģ56ņ67 77$7Ś7ų7 999h9¼;ę;č<F=N=R=?:?.@Ž@¢@¼@Ä@ā@¤AŅA BFB˜BŲBŚBŒC®CšCDD>DDDVDXDlDžE®EÖGāGśGHRHbH¬HøH(I:I\JlJKKØK²KŹKŌKÖKčK&L.LM(MlMˆMīMśM&N2NžNżżūūūūżūūūūūżżūūūżūūūūūūūū÷ūūūūżżūūūūūūūūūūūūūūūū5665b’”Ž"$..l.TZ.^j^l^Žihujup…r…2‹4‹‚„Zš~šżż÷ėėėėėėėāėėėėėėėėėėėėėėė ĘÄdh $ ĘÄdha$„^„ŲśžśżżžNO“OĪOŲOčOģOśOP"P,P:PŒPšP¤PĄP¼QĢQ R"RxR„RšRS\ShS’S¢SXThTœTŖTźTUU4UœU“U2VBVZVjVžV¬VøVĢVņVWW*WBWPWxWŽW¼WŹWzXŒXĘXŠXųXY8YDYVYjY€YŒY ZZ@ZRZ–ZŖZ¾ZŚZ[[<[J[b[t[ˆ[”[Ŗ[¾[\\D\R\f\z\¢\¶\ā\ō\],]V]n]żżżżżżżżżūżżżżżżżżżżżżżżżżżżżżżżżżżżżżżżżżżżżżżżżż56cn]’]œ]Ś]ģ]^^d@e¬gągŒiØišiNjšl¦l>oNoTofolozo€o–opp‚pŒpžp~q¢qÄqŽqRrxr†r’rĀrŅr sŗsŗtĘt¤uv.whw°wņwBzJzZz{¢~ā~äö¦‚®‚¼‚Ź‚Žƒčƒr„¬„(…h…x…ī…ņ† ‡‡4‡ą‡ź‡ģ‡ž‡xˆˆˆŚˆčˆ(‰8‰p‰€‰°‰Č‰4‹€‹†ž²äŽŽÄŅÖ Fżżżūżūūżżżżżżżżżżżżżżūżżżżżżżżżżżūżżżżżżżżżūżżżżż56cFx¼‘6–d–Ņ—"˜ ™8™€™Ŗ™Ö™ä™"šPš”””¢’¢”¢Ø¢Ŗ¢ ¤„¦*¦®¦n§‚§0Ør«Ŗ«ņ¬­h®¬®”°Ŗ°°°Ō°³³V³d³ę³&“(“Œ“˜“š“ž“µµpµrµ€µ†µ’µčµźµśµ ¶Z¶\¶Š¶Ņ¶>·@·„·†·¢·¤·®·¾·Č·Ź· øøvøzøŌøŲø ¹&¹p¹v¹¾¹$ŗtŗvŗ”ŗ–ŗäŗęŗśŗüŗN»P»żūżżżżżżūżūūūūūūżżżżżūūūż÷ż÷żżū÷żżżżżżūżūżżżżżżżżżżżżż5656b~š€š³"³$³&³(³*³,³.³0³2³4³6³8³:³<³>³@³B³D³F³H³J³L³śī꯯ŻŻŻŻŻŻŻŻŌŌŌŌŌŌŌŌŌŌŌ$ ĘÄa$ ĘÄdh$dha$ $ ĘÄdha$dhL³N³P³R³T³V³h³ę³ō³““&“öööööööéééé $ ĘÄ$Ifa$$ ĘÄa$ &“(“@“l“Œ“˜“š“²“Ö“š“aäTTTTaĢTTT $ ĘÄ$Ifa$$$If–lÖÖ\”’RbÜ#Į ĀĀ tąÖ0’’’’’’ö6ööÖ’’’’Ö’’’’Ö’’’’Ö’’’’4Ö4Ö laö š“ž“µµBµ`µpµrµ’µ¼µņTäņņņņTšņņ$$If–lÖÖ\”’RbÜ#Į ĀĀ tąÖ0’’’’’’ö6ööÖ’’’’Ö’’’’Ö’’’’Ö’’’’4Ö4Ö laö $ ĘÄ$Ifa$ ¼µŲµčµźµ ¶.¶H¶Z¶\¶v¶ņņTäņņņņTģņ$$If–lÖÖ\”’RbÜ#Į ĀĀ tąÖ0’’’’’’ö6ööÖ’’’’Ö’’’’Ö’’’’Ö’’’’4Ö4Ö laö $ ĘÄ$Ifa$ v¶š¶¶¶Š¶Ņ¶č¶ ·.·>·@·ņņņTÜņņņņTą$$If–lÖÖ\”’RbÜ#Į ĀĀ tąÖ0’’’’’’ö6ööÖ’’’’Ö’’’’Ö’’’’Ö’’’’4Ö4Ö laö $ ĘÄ$Ifa$ @·\·„·¤·®·°·Ź·ģ· øøņņņņTĄņņņņ$$If–lÖÖ\”’RbÜ#Į ĀĀ tąÖ0’’’’’’ö6ööÖ’’’’Ö’’’’Ö’’’’Ö’’’’4Ö4Ö laö $ ĘÄ$Ifa$ øø0øXøvøxøzøœøĀøŌøaŌTTTTa¼TTT $ ĘÄ$Ifa$$$If–lÖÖ\”’RbÜ#Į ĀĀ tąÖ0’’’’’’ö6ööÖ’’’’Ö’’’’Ö’’’’Ö’’’’4Ö4Ö laö ŌøÖøŲøśø ¹"¹$¹&¹L¹p¹ņTœņņņņT ņņ$$If–lÖÖ\”’RbÜ#Į ĀĀ tąÖ0’’’’’’ö6ööÖ’’’’Ö’’’’Ö’’’’Ö’’’’4Ö4Ö laö $ ĘÄ$Ifa$ p¹r¹t¹v¹–¹Ą¹Ā¹Ä¹ņņT ņņņņ$$If–lÖÖ\”’RbÜ#Į ĀĀ tąÖ0’’’’’’ö6ööÖ’’’’Ö’’’’Ö’’’’Ö’’’’4Ö4Ö laö $ ĘÄ$Ifa$Ä¹Ę¹Ö¹ę¹ö¹"ŗ_¼RRRR $ ĘÄ$Ifa$Ÿ$$If–lÖ”ÖÖ\”’RbÜ#Į ĀĀ tąÖ0’’’’’’ö6ööÖ’’’’Ö’’’’Ö’’’’Ö’’’’4Ö4Ö laö"ŗ$ŗDŗtŗvŗ”ŗ_äRRRR $ ĘÄ$Ifa$Ÿ$$If–lÖ”ÓÖ\”’RbÜ#Į ĀĀ tąÖ0’’’’’’ö6ööÖ’’’’Ö’’’’Ö’’’’Ö’’’’4Ö4Ö laö”ŗ–ŗ“ŗäŗęŗśŗ_ĢRRRR $ ĘÄ$Ifa$Ÿ$$If–lÖ”_Ö\”’RbÜ#Į ĀĀ tąÖ0’’’’’’ö6ööÖ’’’’Ö’’’’Ö’’’’Ö’’’’4Ö4Ö laöśŗüŗ$»N»P»x»_üRRRR $ ĘÄ$Ifa$Ÿ$$If–lÖ”ÖÖ\”’RbÜ#Į ĀĀ tąÖ0’’’’’’ö6ööÖ’’’’Ö’’’’Ö’’’’Ö’’’’4Ö4Ö laöP»x»z»Ģ»Ī»Ž»ą»¼¼¼!¼5¼9¼P¼T¼k¼o¼¼ƒ¼”¼˜¼§¼«¼»¼æ¼Š¼Ō¼ī¼ņ¼ ½ ½'½+½A½¾X¾Z¾¼¾¾¾æ>ærææāæčæ8Ą@ĄŒĄ”ĄÜĄäĄĮ˜ĮŲĮŚĮ0Ā2ĀžĀ ĀĆĆzĆ|ĆÜĆŽĆźĆģĆTÄVĦÄØÄęÄģÄ\ÅbŰŶÅĘʮʓĘĒĒRĒXĒØĒ®ĒīĒōĒ@ČFȔȚČÜČāČ0É6ÉxÉ~Éżżżżżżżżżżżżżżżżżżżżżżżżżżūżżżżż÷żżżżżżżżżżżżżżżżż5656bx»z»¤»Ģ»Ī»Ž»ą»¼¼¼aĢTTTTaĄTTT $ ĘÄ$Ifa$$$If–lÖÖ\”’RbÜ#Į ĀĀ tąÖ0’’’’’’ö6ööÖ’’’’Ö’’’’Ö’’’’Ö’’’’4Ö4Ö laö ¼¼ ¼!¼5¼6¼7¼8¼9¼P¼ņT`ņņņņTlņņ$$If–lÖÖ\”’RbÜ#Į ĀĀ tąÖ0’’’’’’ö6ööÖ’’’’Ö’’’’Ö’’’’Ö’’’’4Ö4Ö laö $ ĘÄ$Ifa$ P¼Q¼R¼S¼T¼k¼l¼m¼n¼o¼ņņTlņņņņTPņ$$If–lÖÖ\”’RbÜ#Į ĀĀ tąÖ0’’’’’’ö6ööÖ’’’’Ö’’’’Ö’’’’Ö’’’’4Ö4Ö laö $ ĘÄ$Ifa$ o¼¼€¼¼‚¼ƒ¼”¼•¼–¼—¼ņņņTTņņņņTL$$If–lÖÖ\”’RbÜ#Į ĀĀ tąÖ0’’’’’’ö6ööÖ’’’’Ö’’’’Ö’’’’Ö’’’’4Ö4Ö laö $ ĘÄ$Ifa$ —¼˜¼§¼Ø¼©¼Ŗ¼«¼»¼¼¼½¼ņņņņTPņņņņ$$If–lÖÖ\”’RbÜ#Į ĀĀ tąÖ0’’’’’’ö6ööÖ’’’’Ö’’’’Ö’’’’Ö’’’’4Ö4Ö laö $ ĘÄ$Ifa$ ½¼¾¼æ¼Š¼Ń¼Ņ¼Ó¼Ō¼ī¼ļ¼aTTTTTaxTTT $ ĘÄ$Ifa$$$If–lÖÖ\”’RbÜ#Į ĀĀ tąÖ0’’’’’’ö6ööÖ’’’’Ö’’’’Ö’’’’Ö’’’’4Ö4Ö laö ļ¼š¼ń¼ņ¼ ½ ½ ½ ½ ½'½ņTlņņņņTxņņ$$If–lÖÖ\”’RbÜ#Į ĀĀ tąÖ0’’’’’’ö6ööÖ’’’’Ö’’’’Ö’’’’Ö’’’’4Ö4Ö laö $ ĘÄ$Ifa$ '½(½)½*½+½A½B½C½D½U½ņņThņņņņTņ$$If–lÖÖ\”’RbÜ#Į ĀĀ tąÖ0’’’’’’ö6ööÖ’’’’Ö’’’’Ö’’’’Ö’’’’4Ö4Ö laö $ ĘÄ$Ifa$ U½g½x½‰½Š½&¾H¾J¾X¾Z¾ņņņT“ņņņņTȝ$$If–lÖÖ\”’RbÜ#Į ĀĀ tąÖ0’’’’’’ö6ööÖ’’’’Ö’’’’Ö’’’’Ö’’’’4Ö4Ö laö $ ĘÄ$Ifa$ Z¾€¾¤¾¦¾¼¾¾¾Ü¾ś¾ü¾æņņņņT˜ņņņņ$$If–lÖÖ\”’RbÜ#Į ĀĀ tąÖ0’’’’’’ö6ööÖ’’’’Ö’’’’Ö’’’’Ö’’’’4Ö4Ö laö $ ĘÄ$Ifa$ æ æ>æLæræ€æŽææøæāæa TTTTTa°TT $ ĘÄ$Ifa$$$If–lÖÖ\”’RbÜ#Į ĀĀ tąÖ0’’’’’’ö6ööÖ’’’’Ö’’’’Ö’’’’Ö’’’’4Ö4Ö laö āæäæęæčæ Ą8Ą:Ą<Ą>Ą@ĄņņT¬ņņņņTØņ$$If–lÖÖ\”’RbÜ#Į ĀĀ tąÖ0’’’’’’ö6ööÖ’’’’Ö’’’’Ö’’’’Ö’’’’4Ö4Ö laö $ ĘÄ$Ifa$ @ĄŒĄŽĄĄ’Ą”ĄÜĄŽĄąĄāĄņņņT ņņņņTh$$If–lÖÖ\”’RbÜ#Į ĀĀ tąÖ0’’’’’’ö6ööÖ’’’’Ö’’’’Ö’’’’Ö’’’’4Ö4Ö laö $ ĘÄ$Ifa$ āĄäĄĮĮĮĮĮĮ–ĮņņņņTKKK$ ĘÄa$$$If–lÖÖ\”’RbÜ#Į ĀĀ tąÖ0’’’’’’ö6ööÖ’’’’Ö’’’’Ö’’’’Ö’’’’4Ö4Ö laö $ ĘÄ$Ifa$–Į˜Į¦ĮøĮŹĮŲĮŚĮōĮĀöééééI°ééŸ$$If–lÖ”Ö\”’± :č# g ńė tąÖ0’’’’’’öT$6ööÖ’’’’Ö’’’’Ö’’’’Ö’’’’4Ö4Ö laö $ ĘÄ$Ifa$$ ĘÄa$Ā"Ā0Ā2ĀNĀrĀŽĀžĀņņRÜņņņņŸ$$If–lÖ”Ö\”’± :č# g ńė tąÖ0’’’’’’öT$6ööÖ’’’’Ö’’’’Ö’’’’Ö’’’’4Ö4Ö laö $ ĘÄ$Ifa$žĀ Ā¶ĀÜĀśĀĆ_ąRRRR $ ĘÄ$Ifa$Ÿ$$If–lÖ”Ö\”’± :č# g ńė tąÖ0’’’’’’öT$6ööÖ’’’’Ö’’’’Ö’’’’Ö’’’’4Ö4Ö laöĆĆ.ĆPĆlĆzĆ|ƜơƮĆ_ŲRRRR_ąRRR $ ĘÄ$Ifa$Ÿ$$If–lÖ”Ö\”’± :č# g ńė tąÖ0’’’’’’öT$6ööÖ’’’’Ö’’’’Ö’’’’Ö’’’’4Ö4Ö laö ŽĆźĆģĆÄ,ÄHÄTÄņRŌņņņņŸ$$If–lÖ”Ö\”’± :č# g ńė tąÖ0’’’’’’öT$6ööÖ’’’’Ö’’’’Ö’’’’Ö’’’’4Ö4Ö laö $ ĘÄ$Ifa$TÄVÄpĔĖĦÄ_¤RRRR $ ĘÄ$Ifa$Ÿ$$If–lÖ”Ö\”’± :č# g ńė tąÖ0’’’’’’öT$6ööÖ’’’’Ö’’’’Ö’’’’Ö’’’’4Ö4Ö laö¦ÄØÄĀÄęÄčÄźÄģÄ4Å\Å^Å_ˆRRRR_ģRRR $ ĘÄ$Ifa$Ÿ$$If–lÖ”Ö\”’± :č# g ńė tąÖ0’’’’’’öT$6ööÖ’’’’Ö’’’’Ö’’’’Ö’’’’4Ö4Ö laö ^Å`ÅbÅ|ŰŲœÅņRØņņņņŸ$$If–lÖ”Ö\”’± :č# g ńė tąÖ0’’’’’’öT$6ööÖ’’’’Ö’’’’Ö’’’’Ö’’’’4Ö4Ö laö $ ĘÄ$Ifa$“ŶÅŅÅĘĘĘĘFʮʰĘ_ RRRR_\RRR $ ĘÄ$Ifa$Ÿ$$If–lÖ”Ö\”’± :č# g ńė tąÖ0’’’’’’öT$6ööÖ’’’’Ö’’’’Ö’’’’Ö’’’’4Ö4Ö laö °Ę²Ę“ĘŌĘĒĒĒņR¤ņņņņŸ$$If–lÖ”Ö\”’± :č# g ńė tąÖ0’’’’’’öT$6ööÖ’’’’Ö’’’’Ö’’’’Ö’’’’4Ö4Ö laö $ ĘÄ$Ifa$ĒĒ$ĒRĒTĒVĒXĒzĒØĒŖĒ_¤RRRR_¬RRR $ ĘÄ$Ifa$Ÿ$$If–lÖ”Ö\”’± :č# g ńė tąÖ0’’’’’’öT$6ööÖ’’’’Ö’’’’Ö’’’’Ö’’’’4Ö4Ö laö ŖĒ¬Ē®ĒĢĒīĒšĒņĒņRŒņņņņŸ$$If–lÖ”Ö\”’± :č# g ńė tąÖ0’’’’’’öT$6ööÖ’’’’Ö’’’’Ö’’’’Ö’’’’4Ö4Ö laö $ ĘÄ$Ifa$ņĒōĒČ@ČBČDČ_¤RRRR $ ĘÄ$Ifa$Ÿ$$If–lÖ”Ö\”’± :č# g ńė tąÖ0’’’’’’öT$6ööÖ’’’’Ö’’’’Ö’’’’Ö’’’’4Ö4Ö laöDČFČhČ”Č–Č˜ČšČ“ČÜČŽČ_ØRRRR_RRR $ ĘÄ$Ifa$Ÿ$$If–lÖ”Ö\”’± :č# g ńė tąÖ0’’’’’’öT$6ööÖ’’’’Ö’’’’Ö’’’’Ö’’’’4Ö4Ö laö ŽČąČāČ É0É2É4ÉņRØņņņņŸ$$If–lÖ”Ö\”’± :č# g ńė tąÖ0’’’’’’öT$6ööÖ’’’’Ö’’’’Ö’’’’Ö’’’’4Ö4Ö laö $ ĘÄ$Ifa$4É6ÉRÉxÉzÉ|É~ÉœÉ¾ÉĄÉ_RRRR_ŒRRR $ ĘÄ$Ifa$Ÿ$$If–lÖ”Ö\”’± :č# g ńė tąÖ0’’’’’’öT$6ööÖ’’’’Ö’’’’Ö’’’’Ö’’’’4Ö4Ö laö ~ɾÉÄÉüÉŹ:Ź@Ź|Ź‚ŹŗŹĄŹĖ Ė@ĖFĖ„ĖŠĖÖĖÜĖ.Ģ4ĢrĢœĢĘĢĢĢĶĶdĶhĶ¬ĶöĶųĶüĶ0Ī4Ī|ĪŽĪ¤ĪØĪŲĪdĻ¤Ļ¦ĻīĻņĻDŠHŠ¤ŠØŠāŠčŠ.Ń4тшѩŃÖŃŅŅbŅhŅ˜ŅžŅąŅęŅ Ó&ÓbÓhÓ°Ó¶ÓņÓųÓ:Ō@ŌvŌ|ŌĀŌČŌÕÕ6Õ>ÕdÕlՊՒծնÕÜÕäÕÖ Ö&ÖHÖlÖtÖ”ÖœÖ¼Öżżżżżżżżżżżżżżżżżżżżūżżżżżżżżżżżżżżżżżżżżżżżżżżżżż56cĄÉĀÉÄÉąÉüɞɏņR|ņņņņŸ$$If–lÖ”Ö\”’± :č# g ńė tąÖ0’’’’’’öT$6ööÖ’’’’Ö’’’’Ö’’’’Ö’’’’4Ö4Ö laö $ ĘÄ$Ifa$ŹŹŹ:Ź<Ź>Ź@Ź\Ź|Ź~Ź_|RRRR_„RRR $ ĘÄ$Ifa$Ÿ$$If–lÖ”Ö\”’± :č# g ńė tąÖ0’’’’’’öT$6ööÖ’’’’Ö’’’’Ö’’’’Ö’’’’4Ö4Ö laö ~Ź€Ź‚ŹžŹŗŹ¼Ź¾ŹņR|ņņņņŸ$$If–lÖ”Ö\”’± :č# g ńė tąÖ0’’’’’’öT$6ööÖ’’’’Ö’’’’Ö’’’’Ö’’’’4Ö4Ö laö $ ĘÄ$Ifa$¾ŹĄŹäŹĖĖĖ ĖĖ@ĖBĖ_”RRRR_xRRR $ ĘÄ$Ifa$Ÿ$$If–lÖ”Ö\”’± :č# g ńė tąÖ0’’’’’’öT$6ööÖ’’’’Ö’’’’Ö’’’’Ö’’’’4Ö4Ö laö BĖDĖFĖlĖ„Ė†ĖˆĖņRˆņņņņŸ$$If–lÖ”Ö\”’± :č# g ńė tąÖ0’’’’’’öT$6ööÖ’’’’Ö’’’’Ö’’’’Ö’’’’4Ö4Ö laö $ ĘÄ$Ifa$ˆĖŠĖ¦ĖÖĖŲĖŚĖ_¤RRRR $ ĘÄ$Ifa$Ÿ$$If–lÖ”Ö\”’± :č# g ńė tąÖ0’’’’’’öT$6ööÖ’’’’Ö’’’’Ö’’’’Ö’’’’4Ö4Ö laöŚĖÜĖśĖ.Ģ0Ģ2Ģ4ĢRĢrĢtĢ_°RRRR_ˆRRR $ ĘÄ$Ifa$Ÿ$$If–lÖ”Ö\”’± :č# g ńė tąÖ0’’’’’’öT$6ööÖ’’’’Ö’’’’Ö’’’’Ö’’’’4Ö4Ö laö tĢvĢxĢˆĢŠĢœĢĘĢČĢŹĢņRØņņņņņņŸ$$If–lÖ”Ö\”’± :č# g ńė tąÖ0’’’’’’öT$6ööÖ’’’’Ö’’’’Ö’’’’Ö’’’’4Ö4Ö laö $ ĘÄ$Ifa$ŹĢĢĢģĢĶĶĶ_œRRRR $ ĘÄ$Ifa$Ÿ$$If–lÖ”)Ö\”’± :č# g ńė tąÖ0’’’’’’öT$6ööÖ’’’’Ö’’’’Ö’’’’Ö’’’’4Ö4Ö laöĶĶ6ĶbĶdĶfĶhĶ„ĶŖĶ¬Ķ_œRRRR_RRR $ ĘÄ$Ifa$Ÿ$$If–lÖ”Ö\”’± :č# g ńė tąÖ0’’’’’’öT$6ööÖ’’’’Ö’’’’Ö’’’’Ö’’’’4Ö4Ö laö ¬Ķ®Ķ°ĶŅĶöĶųĶśĶņR˜ņņņņŸ$$If–lÖ”Ö\”’± :č# g ńė tąÖ0’’’’’’öT$6ööÖ’’’’Ö’’’’Ö’’’’Ö’’’’4Ö4Ö laö $ ĘÄ$Ifa$śĶüĶ Ī.Ī0Ī2Ī4ĪbĪzĪ|Ī_pRRRR_˜RRR $ ĘÄ$Ifa$Ÿ$$If–lÖ”Ö\”’± :č# g ńė tąÖ0’’’’’’öT$6ööÖ’’’’Ö’’’’Ö’’’’Ö’’’’4Ö4Ö laö |Ī~Ī€ĪŽĪ¢Ī¤Ī¦ĪņRPLLLL$IfŸ$$If–lÖ”Ö\”’± :č# ’’’’g ńė tąÖ0’’’’’’öT$6ööÖ’’’’Ö’’’’Ö’’’’’’’Ö’’’’4Ö4Ö laö $ ĘÄ$Ifa$¦ĪØĪĘĪŲĪŚĪÜĪglZQZZ $$Ifa$ $„l$If^„la$˜$$If–lÖ”Ö\”’§ :łŽ# p ’’’’ē’’’’’’’’č’’’’Ö0’’’’’’öT$6öö Ö’’’’Ö’’’’’’’’’’’’’Ö’’’’’’’Ö’’’’4Ö laöÜĪŽĪąĪāĪbĻdĻrĻ„Ļ–Ļ¤ĻgbbbbYYYY $$Ifa$$a$˜$$If–lÖ”PÖ\”’± BšŽ# p Ōņ’’’’Ö0’’’’’’öT$6öö Ö’’’’’’’Ö’’’’Ö’’’’Ö’’’’4Ö laö ¤Ļ¦ĻÄĻŽĻīĻšĻņĻ Š&ŠDŠFŠa˜XXXXa¬XXXX $$Ifa$$$If–lÖÖ\”’õ+ÆÜ#    tąÖ0’’’’’’ö6ööÖ’’’’Ö’’’’Ö’’’’Ö’’’’4Ö4Ö laö FŠHŠ`ŠŠŠ¤Š¦ŠØŠÄŠāŠäŠęŠaĄXXXXa€XXXX $$Ifa$$$If–lÖÖ\”’õ+ÆÜ#    tąÖ0’’’’’’ö6ööÖ’’’’Ö’’’’Ö’’’’Ö’’’’4Ö4Ö laö ęŠčŠ Ń.Ń0Ń2Ń4ŃTтфцŃa˜XXXXaØXXXX $$Ifa$$$If–lÖÖ\”’õ+ÆÜ#    tąÖ0’’’’’’ö6ööÖ’’’’Ö’’’’Ö’’’’Ö’’’’4Ö4Ö laö †ŃˆŃ¢ŃŠŃŅŃŌŃÖŃšŃŅŅŅaœXXXXaXXXX $$Ifa$$$If–lÖÖ\”’õ+ÆÜ#    tąÖ0’’’’’’ö6ööÖ’’’’Ö’’’’Ö’’’’Ö’’’’4Ö4Ö laö ŅŅ<ŅbŅdŅfŅhŅ€Ņ˜ŅšŅœŅa”XXXXalXXXX $$Ifa$$$If–lÖÖ\”’õ+ÆÜ#    tąÖ0’’’’’’ö6ööÖ’’’’Ö’’’’Ö’’’’Ö’’’’4Ö4Ö laö œŅžŅ¾ŅąŅāŅäŅęŅÓ Ó"Ó$ÓaXXXXa€XXXX $$Ifa$$$If–lÖÖ\”’õ+ÆÜ#    tąÖ0’’’’’’ö6ööÖ’’’’Ö’’’’Ö’’’’Ö’’’’4Ö4Ö laö $Ó&Ó@ÓbÓdÓfÓhÓŠÓ°Ó²Ó“Óa„XXXXaœXXXX $$Ifa$$$If–lÖÖ\”’õ+ÆÜ#    tąÖ0’’’’’’ö6ööÖ’’’’Ö’’’’Ö’’’’Ö’’’’4Ö4Ö laö “Ó¶ÓĪÓņÓōÓöÓųÓŌ:Ō<Ō>Ōa„XXXXaXXXX $$Ifa$$$If–lÖÖ\”’õ+ÆÜ#    tąÖ0’’’’’’ö6ööÖ’’’’Ö’’’’Ö’’’’Ö’’’’4Ö4Ö laö >Ō@Ō\ŌvŌxŌzŌ|ŌšŌĀŌÄŌĘŌaxXXXXa˜XXXX $$Ifa$$$If–lÖÖ\”’õ+ÆÜ#    tąÖ0’’’’’’ö6ööÖ’’’’Ö’’’’Ö’’’’Ö’’’’4Ö4Ö laö ĘŌČŌčŌÕÕÕÕÕ6Õ8Õ:Õa˜XXXXaPXXXX $$Ifa$$$If–lÖÖ\”’õ+ÆÜ#    tąÖ0’’’’’’ö6ööÖ’’’’Ö’’’’Ö’’’’Ö’’’’4Ö4Ö laö :Õ<Õ>ÕdÕfÕhÕjÕlՊՌՎÕa\XXXXaLXXXX $$Ifa$$$If–lÖÖ\”’õ+ÆÜ#    tąÖ0’’’’’’ö6ööÖ’’’’Ö’’’’Ö’’’’Ö’’’’4Ö4Ö laö ŽÕÕ’Õ®Õ°Õ²Õ“Õ¶ÕÜÕŽÕąÕaHXXXXa\XXXX $$Ifa$$$If–lÖÖ\”’õ+ÆÜ#    tąÖ0’’’’’’ö6ööÖ’’’’Ö’’’’Ö’’’’Ö’’’’4Ö4Ö laö ąÕāÕäÕÖÖÖ Ö Ö&Ö(Ö*ÖaPXXXXaDXXXX $$Ifa$$$If–lÖÖ\”’õ+ÆÜ#    tąÖ0’’’’’’ö6ööÖ’’’’Ö’’’’Ö’’’’Ö’’’’4Ö4Ö laö *Ö,Ö.Ö>Ö@ÖBÖDÖFÖHÖlÖnÖa4XXXXXaXXXX $$Ifa$$$If–lÖÖ\”’õ+ÆÜ#    tąÖ0’’’’’’ö6ööÖ’’’’Ö’’’’Ö’’’’Ö’’’’4Ö4Ö laö nÖpÖrÖtּ֖֚֔֘֜־ÖöXPööööXPööö$$If–lÖÖ\”’õ+ÆÜ#    tąÖ0’’’’’’ö6ööÖ’’’’Ö’’’’Ö’’’’Ö’’’’4Ö4Ö laö $$Ifa$ ¾ÖĄÖĀÖÄÖäÖęÖčÖźÖģÖ××öXPööööXXööö$$If–lÖÖ\”’õ+ÆÜ#    tąÖ0’’’’’’ö6ööÖ’’’’Ö’’’’Ö’’’’Ö’’’’4Ö4Ö laö $$Ifa$ ¼ÖÄÖäÖģÖ×Ō×ŲŲrŲvŲŠŲŌŲ0Ł4ŁŁ”ŁīŁņŁ\Ś`ŚĀŚĘŚ&Ū*ŪžŪ¢ŪŽŪāŪÜÜ"Ü(ÜHÜNÜlÜrܒܘܼÜĀÜęÜģÜŻ Ż&Ż,ŻDŻJŻ^ŻdŻxŻ~ŻŻ–ŻĀŻČŻņŻųŻŽŽ@ŽFŽhŽnŽŽŽ”ŽĀŽČŽöŽüŽ(ß.ßTßZ߀߆ߞߤ߾ßÄßźßą8ą>ą†ąÖąįŒįĢįĪį$ā(ā„āˆāĄāĘāć ćLćRćżżūżżżżżżżżżżżżżżżżżżżżżżżżżżżżżżżżżżżżżżżżūżżżżż56c××××××× ×"×$×&×öXööööXööö$$If–lÖÖ\”’õ+ÆÜ#    tąÖ0’’’’’’ö6ööÖ’’’’Ö’’’’Ö’’’’Ö’’’’4Ö4Ö laö $$Ifa$ &×(×*×,×.×0×2×4×6×8×:×öXööööXööö$$If–lÖÖ\”’õ+ÆÜ#    tąÖ0’’’’’’ö6ööÖ’’’’Ö’’’’Ö’’’’Ö’’’’4Ö4Ö laö $$Ifa$ :×<×>×@×B×D×F×H×J×L×N×öXööööXööö$$If–lÖÖ\”’õ+ÆÜ#    tąÖ0’’’’’’ö6ööÖ’’’’Ö’’’’Ö’’’’Ö’’’’4Ö4Ö laö $$Ifa$ N×P×R×T×V×X×Z×\×^×`×b×öXööööXööö$$If–lÖÖ\”’õ+ÆÜ#    tąÖ0’’’’’’ö6ööÖ’’’’Ö’’’’Ö’’’’Ö’’’’4Ö4Ö laö $$Ifa$ b×d×f×h×j×l×n×p×r×t×öXööööXSS$a$$$If–lÖÖ\”’õ+ÆÜ#    tąÖ0’’’’’’ö6ööÖ’’’’Ö’’’’Ö’’’’Ö’’’’4Ö4Ö laö $$Ifa$ t×Ņ×Ō×ā×ō×ŲŲŲ2ŲRŲśśńńńńVĄńń›$$If–lÖÖ\”’x]`Ü#    tąÖ0’’’’’’ö6öÖ’’’’Ö’’’’Ö’’’’Ö’’’’4Ö4Ö laö $$Ifa$$a$ RŲrŲtŲvŲ”ŲøŲŠŲŅŲŌŲöŲŁöö[¼öööö[Ąöö›$$If–lÖÖ\”’x]`Ü#    tąÖ0’’’’’’ö6öÖ’’’’Ö’’’’Ö’’’’Ö’’’’4Ö4Ö laö $$Ifa$ Ł0Ł2Ł4ŁTŁrŁŁ’Ł”Ł°ŁŌŁöö[Ąöööö[¼öö›$$If–lÖÖ\”’x]`Ü#    tąÖ0’’’’’’ö6öÖ’’’’Ö’’’’Ö’’’’Ö’’’’4Ö4Ö laö $$Ifa$ ŌŁīŁšŁņŁŚ6Ś\Ś^Ś`Ś€Ś¤Śöö[Üöööö[Ģöö›$$If–lÖÖ\”’x]`Ü#    tąÖ0’’’’’’ö6öÖ’’’’Ö’’’’Ö’’’’Ö’’’’4Ö4Ö laö $$Ifa$ ¤ŚĀŚÄŚĘŚčŚüŚ&Ū(Ū*ŪHŪ|Ūöö[Čöööö[šöö›$$If–lÖÖ\”’x]`Ü#    tąÖ0’’’’’’ö6öÖ’’’’Ö’’’’Ö’’’’Ö’’’’4Ö4Ö laö $$Ifa$ |ŪžŪ Ū¢ŪĀŪÜŪŽŪąŪāŪäŪÜöö[€öööö[Höö›$$If–lÖÖ\”’x]`Ü#    tąÖ0’’’’’’ö6öÖ’’’’Ö’’’’Ö’’’’Ö’’’’4Ö4Ö laö $$Ifa$ ÜÜÜÜÜ"Ü$Ü&Ü(Ü*ÜHÜöö[Döööö[Löö›$$If–lÖÖ\”’x]`Ü#    tąÖ0’’’’’’ö6öÖ’’’’Ö’’’’Ö’’’’Ö’’’’4Ö4Ö laö $$Ifa$ HÜJÜLÜNÜPÜlÜnÜpÜrÜtܒÜöö[Höööö[Löö›$$If–lÖÖ\”’x]`Ü#    tąÖ0’’’’’’ö6öÖ’’’’Ö’’’’Ö’’’’Ö’’’’4Ö4Ö laö $$Ifa$ ’Ü”Ü–Ü˜ÜšÜ¼Ü¾ÜĄÜĀÜÄÜęÜöö[Töööö[Töö›$$If–lÖÖ\”’x]`Ü#    tąÖ0’’’’’’ö6öÖ’’’’Ö’’’’Ö’’’’Ö’’’’4Ö4Ö laö $$Ifa$ ęÜčÜźÜģÜīÜŻŻ Ż ŻŻ&Żöö[@öööö[@öö›$$If–lÖÖ\”’x]`Ü#    tąÖ0’’’’’’ö6öÖ’’’’Ö’’’’Ö’’’’Ö’’’’4Ö4Ö laö $$Ifa$ &Ż(Ż*Ż,Ż.ŻDŻFŻHŻJŻLŻ^Żöö[<öööö[4öö›$$If–lÖÖ\”’x]`Ü#    tąÖ0’’’’’’ö6öÖ’’’’Ö’’’’Ö’’’’Ö’’’’4Ö4Ö laö $$Ifa$ ^Ż`ŻbŻdŻfŻxŻzŻ|Ż~Ż€ŻŻöö[4öööö[0öö›$$If–lÖÖ\”’x]`Ü#    tąÖ0’’’’’’ö6öÖ’’’’Ö’’’’Ö’’’’Ö’’’’4Ö4Ö laö $$Ifa$ Ż’Ż”Ż–Ż˜ŻĀŻÄŻĘŻČŻŹŻņŻöö[döööö[`öö›$$If–lÖÖ\”’x]`Ü#    tąÖ0’’’’’’ö6öÖ’’’’Ö’’’’Ö’’’’Ö’’’’4Ö4Ö laö $$Ifa$ ņŻōŻöŻųŻśŻŽŽŽŽ Ž@Žöö[Löööö[Pöö›$$If–lÖÖ\”’x]`Ü#    tąÖ0’’’’’’ö6öÖ’’’’Ö’’’’Ö’’’’Ö’’’’4Ö4Ö laö $$Ifa$ @ŽBŽDŽFŽHŽhŽjŽlŽnŽpŽŽŽöö[Pöööö[Löö›$$If–lÖÖ\”’x]`Ü#    tąÖ0’’’’’’ö6öÖ’’’’Ö’’’’Ö’’’’Ö’’’’4Ö4Ö laö $$Ifa$ ŽŽŽ’Ž”Ž–ŽĀŽÄŽĘŽČŽŹŽöŽöö[höööö[höö›$$If–lÖÖ\”’x]`Ü#    tąÖ0’’’’’’ö6öÖ’’’’Ö’’’’Ö’’’’Ö’’’’4Ö4Ö laö $$Ifa$ öŽųŽśŽüŽžŽ(ß*ß,ß.ß0ßTßöö[döööö[Xöö›$$If–lÖÖ\”’x]`Ü#    tąÖ0’’’’’’ö6öÖ’’’’Ö’’’’Ö’’’’Ö’’’’4Ö4Ö laö $$Ifa$ TßVßXßZß\߀߂߄߆߈ߞßöö[Xöööö[<öö›$$If–lÖÖ\”’x]`Ü#    tąÖ0’’’’’’ö6öÖ’’’’Ö’’’’Ö’’’’Ö’’’’4Ö4Ö laö $$Ifa$ žß ß¢ß¤ß¦ß¾ßĄßĀßÄßĘßźßöö[@öööö[Xöö›$$If–lÖÖ\”’x]`Ü#    tąÖ0’’’’’’ö6öÖ’’’’Ö’’’’Ö’’’’Ö’’’’4Ö4Ö laö $$Ifa$ źßģßīßšßąą8ą:ą<ą>ą`ąöö[œööööö[œö›$$If–lÖÖ\”’x]`Ü#    tąÖ0’’’’’’ö6öÖ’’’’Ö’’’’Ö’’’’Ö’’’’4Ö4Ö laö $$Ifa$ `ą†ąˆąŠąŒą®ąŠąŅąŌąÖąīąööö[”öööö[„ö›$$If–lÖÖ\”’x]`Ü#    tąÖ0’’’’’’ö6öÖ’’’’Ö’’’’Ö’’’’Ö’’’’4Ö4Ö laö $$Ifa$ īąįįįįįįį įŠįööö[VVVVV$a$›$$If–lÖÖ\”’x]`Ü#    tąÖ0’’’’’’ö6öÖ’’’’Ö’’’’Ö’’’’Ö’’’’4Ö4Ö laö $$Ifa$ ŠįŒįšį¬į¾įĢįĪįģįā$āśńńńńV“ńńń›$$If–lÖÖ\”’?j0Ü#    tąÖ0’’’’’’ö6öÖ’’’’Ö’’’’Ö’’’’Ö’’’’4Ö4Ö laö $$Ifa$$a$ $ā&ā(ā@ābā„ā†āˆā¤āĄāĀāö[Ąöööö[|ööö›$$If–lÖÖ\”’?j0Ü#    tąÖ0’’’’’’ö6öÖ’’’’Ö’’’’Ö’’’’Ö’’’’4Ö4Ö laö $$Ifa$ ĀāÄāĘāāāććć ć(ćLćNćö[ˆöööö[ööö›$$If–lÖÖ\”’?j0Ü#    tąÖ0’’’’’’ö6öÖ’’’’Ö’’’’Ö’’’’Ö’’’’4Ö4Ö laö $$Ifa$ NćPćRćfć‚ć„ć†ćˆć¤ćČćŹćö[löööö[Œööö›$$If–lÖÖ\”’?j0Ü#    tąÖ0’’’’’’ö6öÖ’’’’Ö’’’’Ö’’’’Ö’’’’4Ö4Ö laö $$Ifa$ Rć‚ćˆćČćĪćųćžć6ä<ä^ädäˆäŽä®ä“äŲäŽäåå0å6å^ådåå–å¾åÄåīåōå ęęęę0ę3ęJęMę_ębęwęzęŽę‘ęœęŸę“ę·ęČęĖęŻęąęšęóęē.ēFēJē_ēcērēvē…ē‰ēœē ē°ē“ēÅēÉēįēč&ō(ōöŖö¬öśöüöžö"÷$÷לŲśŁśŪśÜśŽśßśįśāśäśżżżżżżżżżżżżżżżżżżżżżżżżżżżżżżżżżżżųųóėóčóęóóóó50JjU jUCJaJ6ZŹćĢćĪćąćųćśćüćžćä6ä8äö[`öööö[|ööö›$$If–lÖÖ\”’?j0Ü#    tąÖ0’’’’’’ö6öÖ’’’’Ö’’’’Ö’’’’Ö’’’’4Ö4Ö laö $$Ifa$ 8ä:ä<ä>ä^ä`äbädäfäˆäŠäö[Pöööö[Tööö›$$If–lÖÖ\”’?j0Ü#    tąÖ0’’’’’’ö6öÖ’’’’Ö’’’’Ö’’’’Ö’’’’4Ö4Ö laö $$Ifa$ ŠäŒäŽää®ä°ä²ä“ä¶äŲäŚäö[Löööö[Tööö›$$If–lÖÖ\”’?j0Ü#    tąÖ0’’’’’’ö6öÖ’’’’Ö’’’’Ö’’’’Ö’’’’4Ö4Ö laö $$Ifa$ ŚäÜäŽäąäåååå å0å2åö[Töööö[\ööö›$$If–lÖÖ\”’?j0Ü#    tąÖ0’’’’’’ö6öÖ’’’’Ö’’’’Ö’’’’Ö’’’’4Ö4Ö laö $$Ifa$ 2å4å6å8å^å`åbådåfåå’åö[\öööö[dööö›$$If–lÖÖ\”’?j0Ü#    tąÖ0’’’’’’ö6öÖ’’’’Ö’’’’Ö’’’’Ö’’’’4Ö4Ö laö $$Ifa$ ’å”å–å˜å¾åĄåĀåÄåĘåīåšåö[\öööö[`ööö›$$If–lÖÖ\”’?j0Ü#    tąÖ0’’’’’’ö6öÖ’’’’Ö’’’’Ö’’’’Ö’’’’4Ö4Ö laö $$Ifa$ šåņåōåöå ęęęęęęęö[Xöööö[<ööö›$$If–lÖÖ\”’?j0Ü#    tąÖ0’’’’’’ö6öÖ’’’’Ö’’’’Ö’’’’Ö’’’’4Ö4Ö laö $$Ifa$ ęęę ę0ę1ę2ę3ę4ęJęKęö[Pöööö[hööö›$$If–lÖÖ\”’?j0Ü#    tąÖ0’’’’’’ö6öÖ’’’’Ö’’’’Ö’’’’Ö’’’’4Ö4Ö laö $$Ifa$ KęLęMęNę_ę`ęaębęcęwęxęö[Töööö[`ööö›$$If–lÖÖ\”’?j0Ü#    tąÖ0’’’’’’ö6öÖ’’’’Ö’’’’Ö’’’’Ö’’’’4Ö4Ö laö $$Ifa$ xęyęzę{ęŽęęę‘ę’ęœęęö[\öööö[8ööö›$$If–lÖÖ\”’?j0Ü#    tąÖ0’’’’’’ö6öÖ’’’’Ö’’’’Ö’’’’Ö’’’’4Ö4Ö laö $$Ifa$ ęžęŸę ę“ęµę¶ę·ęøęČęÉęö[`öööö[Pööö›$$If–lÖÖ\”’?j0Ü#    tąÖ0’’’’’’ö6öÖ’’’’Ö’’’’Ö’’’’Ö’’’’4Ö4Ö laö $$Ifa$ ÉęŹęĖęĢęŻęŽęßęąęįęšęńęö[Töööö[Lööö›$$If–lÖÖ\”’?j0Ü#    tąÖ0’’’’’’ö6öÖ’’’’Ö’’’’Ö’’’’Ö’’’’4Ö4Ö laö $$Ifa$ ńęņęóęōęē ē ēö[`öööö›$$If–lÖÖ\”’?j0Ü#    tąÖ0’’’’’’ö6öÖ’’’’Ö’’’’Ö’’’’Ö’’’’4Ö4Ö laö $$Ifa$ ē ēēēē$ē,ēbˆYYYYY $$Ifa$$$If–lÖ”łÖ\”’?j0Ü#    tąÖ0’’’’’’ö6öÖ’’’’Ö’’’’Ö’’’’Ö’’’’4Ö4Ö laö,ē-ē.ēFēGēHēIēJē_ē`ēaēdp[[[[dd[[[[ $$Ifa$›$$If–lÖÖ\”’?j0Ü#    tąÖ0’’’’’’ö6öÖ’’’’Ö’’’’Ö’’’’Ö’’’’4Ö4Ö laö aēbēcērēsētēuēvē…ē†ē‡ēdL[[[[dL[[[[ $$Ifa$›$$If–lÖÖ\”’?j0Ü#    tąÖ0’’’’’’ö6öÖ’’’’Ö’’’’Ö’’’’Ö’’’’4Ö4Ö laö ‡ēˆē‰ēœēēžēŸē ē°ē±ē²ēd\[[[[dP[[[[ $$Ifa$›$$If–lÖÖ\”’?j0Ü#    tąÖ0’’’’’’ö6öÖ’’’’Ö’’’’Ö’’’’Ö’’’’4Ö4Ö laö ²ē³ē“ēÅēĘēĒēČēÉēįēāēćēdT[[[[dp[[[[ $$Ifa$›$$If–lÖÖ\”’?j0Ü#    tąÖ0’’’’’’ö6öÖ’’’’Ö’’’’Ö’’’’Ö’’’’4Ö4Ö laö ćēäēåē<ź=ź¤ź„źėėVīXīšļdb`````````›$$If–lÖÖ\”’?j0Ü#    tąÖ0’’’’’’ö6öÖ’’’’Ö’’’’Ö’’’’Ö’’’’4Ö4Ö laö šļ’šüņ&ōBõDõXõööö4öŖö&÷(÷*÷Ą÷Ā÷Ņ÷Ō÷GśHśIśŌśÕśÖś×śŲśŚśŪśżżżżżżżūūūūūūūūūööōōōōūūūūūū$a$ŪśŻśŽśąśįśćśäśķśīśļśūśüśżśžś’śżżżżżżōņżōņżżż„ü’„&`#$äśåśėśģśķśļśšśöś÷śłśśśūśžś’śųõųõųõųķųõė50JmHnHu0J j0JU ,1h°‚. °ĘA!°‰"°‰#‰$‰%°°Ä°Ä ÄĻDŠÉźyłŗĪŒ‚ŖK© kljubica@pravos.hrąÉźyłŗĪŒ‚ŖK© 4mailto:kljubica@pravos.hr i8@ń’8 NormalCJ_HaJmHsHtH<A@ņ’”< Default Paragraph Font.U@¢ń. Hyperlink >*B*ph’, @, Footer  Ęøp#&)@¢&  Page Number6@"6  Footnote TextCJaJ8&@¢18 Footnote ReferenceH*2B@B2 Body Text$a$6]…~’’’’IJŽG‹Œ‘ ’ 6*+-5-6-Ē2“8µ8ø@¹@™CšCAFBF-K?K@KŽW‘W’W“W”W•W–W—W˜W™WšW›WœWWžWŸW W”W¢W£W¤W„W¦W§WØW©WŖW«W“WóWśWX XXX X6XFXLXMXYXkXxXX€XŽX”X°XøX¹XÉXŽXģXōXõXYY$Y-Y.Y;YMY[YhYiYtY†Y—YŸY Y®YĀYŅY×YŲYåYöYZZZZ,Z;ZeLe_e`eaebese…e†e‡eˆee”e¢e£e¤e»eĒeČeÉeŹeŃeŪeÜeŻeŽeķeöe÷eųełeśeūe;fhOhbhchdhehqhƒh„h…h†h–h§hØh©hŖhøhÅhĘhĒhČh×hėhģhķhīhžhiiiii%i&i'i(i)ii?i@iOiPiQiRiSiaibicidieixiyizi{i|iŒiiŽiiiižiŸi i”i©iŖi«i¬i­i®iĄiĮiĀiĆiÄiŌiÕiÖi×iŲičiéiźiėiģiüiżiži’ijjjjjjjjjjjjjjj j!j"j#j$j%j&j'j(j)j*j+j,j-j.j/j0j1j2j3j4j5j6j7j8j9j:j;jj?j@jAjBjCjDjsjtj{j„jj”j•j£j³jĆjÄjÅjŌjęjņjójōjkk"k#k$k4kCkRkSkTkbktkk‚kƒk”k„køk¹kŗkŹkÜkėkģkķkžkllll.lHlYlZl[lklxlylzl{l|lŠl‹lŒllŽl›lœllžlŸl®lÆl°l±l²lĄlĮlĀlĆlÄlÓlŌlÕlÖl×lčlélźlėlģlżlžl’lmm mmmmmmmm m!m,m-m.m/m0m9m:m;mr?r@rArBrRrSrTrUrVrgrhrirjrkrzr{r|r}r~r’r“r”r•rržr¦r®r¶r·rørŠrŃrŅrÓrŌrérźrėrģrķrürżržr’rssssss&s's(s)s*s:s;ssOsPsQsRsSskslsmsnsos«t¬tuu…u†u±v²vSwĻwy™y'z(z2zŽzzz zŪz{{{f{g{o{p{Ķ}Ī}Ļ}Z~[~\~]~^~u~~‚~†~˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€š@0€€š@0€€˜@0€€ 0 %%%(žNn]FP»~ɼÖRćäś’ś„…†•“Ōō ~šL³&“š“¼µv¶@·øŌøp¹Ä¹"ŗ”ŗśŗx»¼P¼o¼—¼½¼ļ¼'½U½Z¾æāæ@ĄāĄ–ĮĀžĀĆŽĆTĦÄ^Å“Å°ĘĒŖĒņĒDČŽČ4ÉĄÉŹ~Ź¾ŹBĖˆĖŚĖtĢŹĢĶ¬ĶśĶ|Ī¦ĪÜĪ¤ĻFŠęŠ†ŃŅœŅ$Ó“Ó>ŌĘŌ:ÕŽÕąÕ*ÖnÖ¾Ö×&×:×N×b×t×RŲŁŌŁ¤Ś|ŪÜHܒÜęÜ&Ż^ŻŻņŻ@ŽŽŽöŽTߞ߼ß`ąīąŠį$āĀāNćŹć8äŠäŚä2å’åšåęKęxęęÉęńę ē,ēaē‡ē²ēćēšļŪś’ś‚‡ˆ‰Š‹ŒŽ‘’“”–—˜™š›œžŸ ”¢£¤„¦§Ø©Ŗ«¬­®Æ°±²³µ¶·ø¹ŗ»¼½¾æĄĮĀĆÄÅĘĒČÉŹĖĢĶĪĻŠŃŅÓÕÖ×ŲŁŚŪÜŻŽßąįāćäåęēčéźėģķīļšńņóõö÷ųłśūüżž’ žśƒŪz{{…~X’€ !(!•!’•€IJŽÅÉŃŅõö-.56;;ooFKTU†‘ŅÓēīõ !()Tjkkˆ‰Š‹=APŒ•˜ēóō &)23DEFFpqˆŒš $šńšńż68ōö@B•–čļQRY\suęéy{„…ü’‹Œ“nóō£¤§©‰Š GJ^bqtŅŌéė#čšó   # + , 6 7 š ń ń!ó!""1"3"\"^"".#6#8#Ž##Ł#Ś#å#ę#ź#ģ#ō#ö#$$”$•$Ä$Ę$ż$’$ˆ%Š%ē%č%ō%ö%ż%’%&&&&M&N&`&b&ę&ē&š&ń&'<'B'C'x'z'€''“'µ'Ń'Ņ'š'ń'U(W(ƒ(…(š((Ī(Š(!)#)5)7)V)X)\)_)f)h)‚)„)•)—)Ø)Ŗ)¼)æ)Ē)É)å)ē)š)ń)=*?*F*c*h*j*„*†*¢*¤*«*Æ*µ*·*Ę*Č*++ ++ +#+)+++U+V+_+b+m+p+Š+ž+„+¦+±+²+ŗ+»+Ź+Ģ+ß+ą+,,),*,3,6,=,?,[,],z,{,–,«,·,ŗ,Ī,Š,ķ,š,ö,ų, - -5-6-š1ņ1Ę2Ē2Ō2Õ2š2œ5Ÿ5”5§5Ŗ5³5¶5½5Ą5Ė5Ī5A6C6O6R6Ń6Ó6ļ6ó6<7>7I7J7i7×7Ż7ß7c8e8“8µ8 99“9·9ł9ü9ˆ;‹;š<1=q=u=š>ņ>ū>ż>W?X?e?h?ō?ö?V@Y@“@¹@š@ń@÷@ų@…A‡AšAœAõA÷A’ABDBFBtBvBœBžBĄBĀBäBåB™CšCĄCĮCšCĆDĻDŠDņDõDEEāEćEéEėEFFe_ebe…eˆee‘e”e¤eĒeŹeŪeŽeöeūe;frBrRrVrgrkrzr~r’r•rržr¶rørŠrŌrérķrürsss&s*s:s>sOsSsksos«t¬tuu…u†u†v‰v±v²v†wˆwĻwŠw†yˆy™yy'z(z2z3zŽzzŪz{{f{g{o{p{†{‡{†|‡|Ķ}Ļ}Z~]~^~^~`~`~a~a~c~d~f~g~i~j~r~u~€~ƒ~†~HJFGŠŒ ’ ŹĖ58ijŚŪ" # )+*+--4-6-Ę2Ē2³8µ8·@¹@˜CšC@FBF+K-K>K@KW«W³W“WņWóWłWśWXX X XXXX X5X6XEXFXKXMXXXYXjXkXwXxX~X€XXŽX X”XÆX°X·X¹XČXÉXŻXŽXėXģXóXõXYYYY#Y$Y,Y.Y:Y;YLYMYZY[YgYiYsYtY…Y†Y–Y—YžY Y­Y®YĮYĀYŃYŅYÖYŲYäYåYõYöYZZZZ+Z,Z:Z=ZMZNZ`ZaZiZlZ|Z}ZZ“Z„Z¦Z·Z»ZŹZĖZßZćZźZėZņZóZśZūZ[[!["[9[;[I[K[Y[Z[q[s[|[~[‘[’[¦[Ø[»[½[Ń[Ņ[å[ē[ī[š[’[\\\\!\4\9\O\T\j\o\~\ƒ\“\˜\¦\«\ŗ\æ\Ļ\Ō\ķ\ņ\] ]&]+]@]D]T]U]f]g]w]x]ˆ]Š]œ]]­]Æ]µ]·]É]Ź]Ū]Ż]ē]é]÷]ų]^^ ^"^(^)^/^0^B^C^I^J^P^R^e^f^z^~^^^„^Ŗ^Ļ^Ō^÷^ü^__T_V_\_]_e_f_n_o_u_w_ƒ_„_‘_’_š_›_”_£_°_±_Ā_Ć_Š_Ń_Ų_Ś_ä_å_÷_ų_```` `!`1`2`?`@`F`H`W`X`i`j`x`y`~`€`‹`Œ`Ÿ` `­`®`³`µ`Į`Ā`Ó`Õ`Ü`Ž`ź`ė`ü`a#a$a7a;aGaHaaaearasa‰aa¬a­aąaäaóaōa b bbb2b6bFbGb]babobpb€b„b’b“b©b®b½b¾bÓb×bćbäb÷būbcc!c%c2c3cEcIcWcXchclcyczc‡c‹c“c”c¦cŖc·cøcĒcĖcŲcŁcęcźcūcüc dddd)d-d?d@dKdOd\d]dtdyd†d‡d d„d²d³dĀdĘdĶdĻd×dŲdģdšd’deee$e%e:e>eKeLe^eberese„eˆeee e¤eŗe»eĘeŹeŠeŃeŚeŽeģeķeõeūe:fhNhOhahehphqh‚h†h•h–h¦hŖh·høhÄhČhÖh×hźhīhżhžhii$i)i;i@iNiSi`ieiwi|i‹iiœi”iØi®iæiÄiÓiŲiēiģiūijjDjrjtjzj{jƒj„jŒjj“j•j¢j£j²j³jĀjÅjÓjŌjåjęjńjōjkkkk!k$k3k4kBkCkQkTkakbksktk€kƒk“k”k¤k„k·kŗkÉkŹkŪkÜkźkķkżkžkllll-l.lGlHlXl[ljlklwl|l‰lŽlšlŸl­l²lælÄlŅl×lēlģlülm mmm!m+m0m8m=mEmJmQmVmjmom‚m‡m•mšm©m®m½mĀmŠmÕmźmļmn nn"n3n8nInNnXn]nhnmn~n‚n‰nŠn‘n’n„n©n¹nŗnĢnŠnąnįnńnõnooooNoPoVoWo_o`ohoioooqoo€ooŽo›ožo©oŖoŗo»oĖoĪoŪoÜoéoķośoūo pppp/p3psNsSsjsostt7t8tŖt¬tuu„u†uĢuĶu)v*vlvmv°v²vQwSwĪwŠw]x_xyy˜yšy&z(z1z3zzzŸz zŚzŪz{{e{g{n{p{Ģ}Ļ}Y~]~^~^~`~`~a~a~c~d~f~g~i~j~r~u~€~ƒ~†~ÅÉŃŅ-.56;;ooFKTU†‘ēīõ !()Tjkkˆ‰Š‹=APŒ•˜ēóō &)23DEFF-K@K«WĆW XŖ^Ō^_V_a­ałeeLe_e`eaebese…e†e‡eˆee”e¢e£e¤e»eĒeČeÉeŹeŃeŪeÜeŻeŽeķeöe÷eųełehOhbhchdhehqhƒh„h…h†h–h§hØh©hŖhøhÅhĘhĒhČh×hėhģhķhīhžhiiiii%i&i'i(i)ii?i@iOiPiQiRiSiaibicidieixiyizi{i|iŒiiŽiiiižiŸi i”iŖi«i¬i­i®iĄiĮiĀiĆiÄiŌiÕiÖi×iŲičiéiźiėiģiüiżiži’ijjjjjjjjjjjjjjj j!j"j#j$j%j&j'j(j)j*j+j,j-j.j/j0j1j2j3j4j5j6j7j8j9j:j;jj?j@jAjBjtj{j„jj”j•j£j³jĆjÄjÅjŌjęjņjójōjkk"k#k$k4kCkRkSkTkbktkk‚kƒk”k„køk¹kŗkŹkÜkėkģkķkžkllll.lHlYlZl[lklxlylzl{l|lŠl‹lŒllŽl›lœllžlŸl®lÆl°l±l²lĄlĮlĀlĆlÄlÓlŌlÕlÖl×lčlélźlėlģlżlžl’lmm mmmmmmmm m!m,m-m.m/m0m9m:m;mr?r@rArBrRrSrTrUrVrgrhrirjrkrzr{r|r}r~r’r“r”r•ržr¦r®r¶r·rørŠrŃrŅrÓrŌrérźrėrģrķrürżržr’rssssss&s's(s)s*s:s;ssOsPsQsRsSskslsmsns†~žžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžž–žžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžž–žžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžž–žžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžž–žžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžž–’@€č—f¼ "%&'()+,-079EFIKQXYZ[\Š]Š^Š_Š`ŠaŠbŠcŠdŠfŠgŠhŠiŠjŠkŠlŠmŠnŠoŠpŠqosot†u†v†x†y†z†{…~PPP.P0P4P6PBPDPHPNPPPRPTPVPZP\P^PdPrPvPŽPP–PšP¦P“P¶PøPŗPx@P¾PĄPĀPÄPĘPČPŹPĢPŠPŅPŌPÖPŲPŚPÜPŽPąPāPäPĢ@PčPŌ@PģPīPņPōPöPš@’’Unknown’’’’’’’’’’’’Gī‡z €’Times New Roman5€Symbol3&ī ‡z €’Arial"1ˆšÄ©V3³FV3³FG2h5Ž+Cm7é!š‰‰““0dõn€2ƒQšÜHX’’CREFLEKSIJA SOCIJALNO-POLITI KIH PROMJENA NA GOVOR VUKOVARSKOG KRAJACeleronkordicž’ą…ŸņłOh«‘+'³Ł0¤˜äš ( 8D ` l x„Œ”œāDREFLEKSIJA SOCIJALNO-POLITIČKIH PROMJENA NA GOVOR VUKOVARSKOG KRAJAEFLCeleroneleeleNormalkordic2rdMicrosoft Word 9.0O@FĆ#@ä ź_Ē@ä ź_ĒG2hž’ÕĶ՜.“—+,ł®DÕĶ՜.“—+,ł®p, hp|„Œ” œ¤¬“ ¼ āoŽ5õ  DREFLEKSIJA SOCIJALNO-POLITIČKIH PROMJENA NA GOVOR VUKOVARSKOG KRAJA Title“ 8@ _PID_HLINKSāAl =mailto:kljubica@pravos.hr  !"#$%&'()*+,-./0123456789:;<=>?@ABCDEFGHIJKLMNOPQRSTUVWXYZ[\]^_`abcdefghijklmnopqrstuvwxyz{|}~€‚ƒ„…†‡ˆ‰Š‹ŒŽ‘’“”•–—˜™š›œžŸ ”¢£¤„¦§Ø©Ŗ«¬­®Æ°±²³“µ¶·ø¹ŗ»¼½¾æĄĮĀĆÄÅĘĒČÉŹĖĢĶĪĻŠŃŅÓŌÕÖ×ŲŁŚŪÜŻŽßąįāćäåęēčéźėģķīļšńņóōõö÷ųłśūüżž’   ž’’’ ž’’’ !"#$%&'()*+,-./0123456789:;<=>?@ABCDEFGHIJKLMNOPQRSTUVWXYZ[\]^_`abcdefghijklmnopqrstuvž’’’xyz{|}~ž’’’€‚ƒ„…†ž’’’ż’’’ż’’’ż’’’ż’’’Œž’’’ž’’’ž’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’Root Entry’’’’’’’’ ĄF@³ź_ĒŽ€Data ’’’’’’’’’’’’ 1Table’’’’’’’’UÅWordDocument’’’’.SummaryInformation(’’’’’’’’’’’’wDocumentSummaryInformation8’’’’’’’’CompObj’’’’jObjectPool’’’’’’’’’’’’@³ź_Ē@³ź_Ēž’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’ž’ ’’’’ ĄFMicrosoft Word Document MSWordDocWord.Document.8ō9²q