ĐĎॹá>ţ˙ –˜ţ˙˙˙”•˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙ěĽÁU@𿢢bjbjŹ›Ź› 7°ÎńÎńýD˙˙˙˙˙˙ˆśśśśśśś˘Ş5Ş5Ş58â5$6L˘†Oh^6^6"€6€6€6€6VÖ6$ú6ůNűNűNűNűNűNűN$îPR@S¸O!ś7€6€677Ośś€6€6@OH@H@H@7„ś€6ś€6ůNH@7ůNH@rH@ş@ŽMhśś‘N€6R6 PMAňB\ĹŞ5’;ĘNůNVO0†ON|řS\?ÜřS ‘NĘ„NTśśśśřSś‘Nh77H@77777OO˘˘DćÄ8@˘˘ćVrednovanje sustava za elektroni ko obrazovanje Prof.dr.sc. Vladimir Mateljan Filozofski fakultet Sveu iliata u Zagrebu Prof.dr.sc. Vitomir Grbavac Agronomski fakultet Sveu iliata u Zagrebu Kreaimir Pavlina, dipl.ing. Filozofski fakultet Sveu iliata u Zagrebu Dubravka Manduai, dipl.ing. Agronomski fakultet Sveu iliata u Zagrebu 1. Sa~etak Ovaj rad prikazuje glavne osobine sustava za elektroni ko obrazovanje pomou kojih se mogu vrednovati ovi sustavi. Prilikom uvoenja novoga sustava za elektroni ko obrazovanje izuzetno je va~no prethodno dobro vrednovati ponuene sustave kako bi se odabrao sustav koji nam nudi to no ono ato tra~imo uz najmanju investiciju. U radu je dan pregled najva~nijih osobina sustava za studente, nastavnike, stvaratelje obrazovnih materijala i administratore sustava za elektroni ko obrazovanje. Klju ne rije i: elektroni ko obrazovanje, korisni ko su elje, administrator sustava, backup 2. Uvod Elektroni ko obrazovanje oblik je obrazovanja na daljinu pri kojem nema izravnog kontakta izmeu u enika i nastavnika, ve se za komunikaciju koriste razli ite komunikacijske tehnologije. Osnovna filozofija elektroni kog obrazovanje jest dostavljanje pravih materijala pravim ljudima u pravo vrijeme i na pravom mjesto u pravoj koli ini i u pravom kontekstu koristei najprikladniji medij. Danaanji sustavi za elektroni ko obrazovanje uglavnom koriste Internet kao telekomunikacijsku osnovu putem koje se ostvaruje komunikacija izmeu korisnika i sustava. Koriatenjem Interneta omoguena je velika dostupnost sustavima za elektroni ko obrazovanje, kao i mogunost interoperabilnosti razli itih sustava za elektroni ko obrazovanje. Prigodom odabira sustava potrebno je pripaziti i na skalabilnost sustava, jer pretpostavka jest da e sustav s vremenom rasti i zahtijevati nove ra unalne resurse, pa je mogunost skalabilnosti izuzetno bitna. Pored skalabilnosti postavlja se i pitanje dugotrajnosti tj. koliko dugo e sustav biti funkcionalan i koliko e biti lagani prijelaz na novi sustav. Pojava sve veeg broja sustava za elektroni ko obrazovanja nudi sve veu mogunost izbora, ali pokazuje se nu~nost za ato kvalitetnijim vrednovanjem, kako bi se odabrao sustav koji nam nudi to no ono ato tra~imo uz najmanju investiciju. 3. Vrste korisnika 3.1. Student Studenti su korisnici koji koriste sustav za elektroni ko obrazovanje za stjecanje novih znanja. Izuzetno je bitno studente tijekom u enja motivirati, jer se pokazuje da je to klju  uspjeha ovakvog oblika obrazovanja. 3.1.1. Korisni ko su elje Korisni ko su elje predstavlja vezu izmeu sustava za elektroni ko u enje i studenta zbog toga se od su elja tra~i da bude konzistentno i logi ki povezano. Student bi u svakom trenutku trebao znati to no gdje se nalazi u sustavu. Ovo se naj eae posti~e koriatenjem nekog oblika prikaza navigacijske putanje. Kako bi sustav bio ato pristupa niji po~eljno je da mu je mogue pristupiti i preko tekstualnog su elja. Va~no je obratiti pozornost na prilagoenost samog su elja osobama s posebnim potrebama poato su oni jedna od skupina kojima ovaj oblik u enja mo~e uvelike pomoi. 3.1.2. Pristup materijalima U proalosti se kod pristupa materijalima preferirala mogunost downloada te aja i rad bez izravne veze na Internet. Sve veim airenjem airokopojasnog pristupa Internetu ovaj zahtjev polagano slabi i kod pristupa materijalima vea se pozornost posveuje samoj funkcionalnosti. Tako se tra~i mogunost pretra~ivanja materijala prema klju nim rije ima. Iako se kreemo u smjeru  ureda bez papira joa jedna osobina kojoj se posveuje osobita pozornost je mogunost ispisa nastavnih materijala, jer su ljudi joa uvijek nau eni da im je lakae raditi i itati sa ne ega otisnutog na papiru. 3.2. Nastavnik Uloga nastavnika u elektroni kom obrazovnom okru~enju izrazito je razli ita od uloge tradicionalnog nastavnika. Sustavi za elektroni ko obrazovanje mogu se koristiti kao primarni oblik obrazovanja ili kao pomo u klasi noj nastavi. Nastavnik u sustavima za elektroni ko obrazovanje djeluje kao mentor koji svojim studentima poma~e u samostalnom savladavanju gradiva i u rjeaavanju moguih problema na koje naiu pri u enju. esto nastavnik ima i ulogu stvaratelja nastavnih materijala, pa se od nastavnika o ekuje i vea informati ka pismenost. 3.2.1. Komunikacija sa studentima Kao ato je ve spomenuto nastavnik u sustavima za elektroni ko u enje djeluje prvenstveno kao mentor zbog toga je bilo va~no razviti ato primjerenije oblike komunikacije izmeu studenata i nastavnika. Mo~emo izdvojiti dva osnovna oblika komunikacije: asinkroni i sinkroni. Kod asinkronih oblika komunikacije u enik i nastavnik ne komuniciraju u istome trenutku, ve se komunikacija odvija s odreenim vremenskim pomakom, dok se sinkrona komunikacija odvija u istom trenutku. Kao primjere asinkrone komunikacije mo~emo navesti e-mail i forume, a kao primjere sinkrone mogli bi istaknuti videokonferencije i chat. Kod koriatenja foruma nastavnik bi trebao imati mogunost administracije poruka na forumu (premjeatanje poruke iz jednog foruma u drugi, ureivanje i brisanje poruka). Takoer je po~eljna mogunost da se pri slanju nove poruke na forum automatski e-mail porukom ili SMS porukom obavijeste studenti koji su pretplaeni na taj forum. Pri komunikaciji putem elektroni ke poate po~eljno je da se pored mogunosti slanja poruke jedan-jednome (obi an e-mail), mogu slati i poruke jedan-grupi (mailing liste). Po~eljna je mogunost koriatenja e-mail predlo~aka, jer mo~e nastavniku uvelike olakaati komunikaciju ovim putem. Kao zamjena za klasi ni oblik konzultacija izmeu studenta i nastavnika naj eae se koristi chat koji predstavlja razgovor u realnom vremenu putem tekstualnih poruka. Po~eljna je mogunost spremanja transkripta razgovora kojem se kasnije mo~e pristupiti, jer se ovime bilo kada mo~e ponovno vidjeti ato je kazano tijekom razgovora. Chat se naj eae odvija unutar tzv.  soba za razgovor . Po~eljna je mogunost stvaranja viae takvih soba, kao i ograni avanje pristupa pojedinim sobama samo odreenim studentima. Joa jedna po~eljna osobina jest mogunost slanja privatnih poruka koje vide samo poailjatelj i primatelj poruke, ali ne i ostali koji su prisutni u  sobi za razgovor . Videokonferencije omoguuju odr~avanje predavanja najsli nijih klasi nim predavanjima u u ionici gdje su studenti u stanju vidjeti nastavnika. Pored videokonferencije kao zahtjevnijeg oblika po~eljna je mogunost i audiokonferencija. Ukoliko se konferencije odvijaju u full-duplex na inu istovremeno mogu razgovarati i nastavnik i studenti, dok kod half-duplex na ina u jednome trenutku mo~e biti samo jedan govornik. Prilikom koriatenja videokonferencije nastavu uvelike mo~e olakaati koriatenje radne plo e (whiteboard) koja predstavlja virtualni oblik akolske plo e po kojoj mogu pisati nastavnik i studenti. 3.2.2. Rad sa skupinama studenata Mogunosti rada sa skupinama pokazuju se izrazito korisnima pri voenju vje~bi, gdje naj eae imamo veu skupinu studenata koju je potrebno podijeliti na dvije ili viae skupina. Od sustava za elektroni ko u enje o ekuje se da pru~aju mogunost automatskog i ru nog definiranja skupina. Svaka skupina sastoji se od odreenog broja lanova kojima su zadani odreeni zadaci uz koje su im dodijeljene datoteke s nastavnim materijalima. Kod rada u skupinama izrazito va~nom se pokazala mogunost razmjene dokumenata izmeu lanova skupine kojom lanovi mogu rjeaavati zadatke bez fizi kog susretanja. Pri ovakvom radu iskazuje se potreba za komunikacijom izmeu lanova skupine, pa se i ovdje koriste asinkroni (forum i e-mail) i sinkroni (chat i videokonferencije) oblici komunikacije. 3.2.3. Analiza sudjelovanja studenata Ovaj dio sustava izuzetno je bitan, jer nastavniku omoguava praenje studentskog napretka. Nastavnik bi trebao moi pratiti studentsko kretanje kroz nastavne materijale i rjeaavanje kvizova na kraju svake lekcije koji su pokazatelj usvojenosti obraenog gradiva. Takoer trebao bi vidjeti datum i vrijeme prve i posljednje prijave studenta na sustav, kao i sve poruke koje je student napisao na forumima tog kolegija. Zna aj ovog modula pokazuju istra~ivanja koja su dokazala velik zna aj samomotivacije prilikom obrazovanja na daljinu. Zbog toga se uo avanje pada motivacije pokazuje kao izrazito bitna aktivnost nastavnika kako bi mogao pravovremeno pomoi u eniku u savladavanju poteakoa. 3.2.4. Provjere znanja Kod provjere znanja nastavnik bi trebao biti u mogunosti odreivati kriterije ocjenjivanja. Pored toga trebao bi moi promijeniti bodove iz provjere znanja dobivene automatskim bodovanjem. Kao korisna pokazala se mogunost zbrajanja studentovih bodova iz viae provjera znanja, jer time nastavnik dobiva uvid u studentski napredak u u enju. 3.3. Stvaratelj materijala `bě î ö ú äęţ $TXşźÄĚÎĐÖÚNPRxz”–JL! !ř%ú%‚*„*(3B3~=’=J>L>–>˜>´DśDpJrJ J˘JNMPMöńëĺáńáÚÓĚÇÂş°ş¨ÚĄÚĚĄšáړááÚáÚáÚáÚáÚáÇáÇáÚáÚáÚáÚáÚáÚhÄ3˛ hÄ3˛56 h;ymhŕ4G hl I56hl Ihŕ4G6hÄSŐhŕ4G56hÄSŐhŕ4G6 hl I6 hŕ4G6 hÄSŐ56 h;ym56 hŕ4G56hŕ4G hŕ4GCJ hŕ4GCJ hŕ4G5hŕ4G5CJaJ5`bdř† T î đ ň ô ö ř ú   äćčęěîđöp#Ľńp#Źčp#v:Üp#v:Üp#v:Óp#v:Üp#v:Ńp#ŹŃp#ŹŃp#ŹŃp#ŹŃp#ŹŃp#ŹŃp#ŹĚp#ŹĂp#ŹŃp#ŹŃp#ŹŃp#ŹŃp#ŹŃp#ŹŃp#Ź$„Ä`„Äa$$a$ Ć€@gdŕ4G $ Ć€@a$gdŕ4G$ Ć€@a$$a$$„Ä`„Äa$n˘ ˘ýýđňôöřúüţźžŔÂÄĆČĘĚÎĐŇÔÖćčôýp#Źýp#Źýp#Źýp#Źýp#Źýp#Źýp#Źýp#Źýp#Źýp#Źýp#Źýp#Źýp#Źýp#Źýp#Źýp#Źýp#Źýp#Źýp#Źýp#Źýp#Źýp#Źýp#Źýp#Źýp#Źřp#Źďp#Ź$„Ä`„Äa$$a$ôöprNPRxz”–JL€‚! !B!D!Ö%Ř%Ú%ř%ú%<*>*‚*öp#Źíp#Źčp#Źöp#Źćp#Źćp#Źćp#Źćp#Źćp#Źćp#Źöp#Źćp#Źćp#Źčp#Źöp#Źćp#Źćp#Źöp#Źöp#Źöp#Źćp#Źćp#Źćp#Źöp#Źćp#Źćp#Ź$a$$„Ĺ`„Ĺa$$„Ä`„Äa$‚*„*P/R/î1đ1,4.4~9€9J>L>N>P>R>–>˜>´DśDEEpJrJ J˘JNMRMTMýp#Źřp#Źřp#Źřp#Źřp#Źřp#Źřp#Źřp#Źřp#Źřp#Źýp#Źýp#Źýp#Źýp#Źýp#Źýp#Źď p#Źýp#Źýp#Źřp#Źďp#Źýp#Źýp#Źép#Źřp#Źřp#Źřp#Ź„Ä`„Ä$„Ä`„Äa$$a$PMTMŠMŒM^`”`œeÔeŽl˛lŕlâlŽu°uözřzúz{{€~‚~¸~ş~ö~ř~ ˘ÜŢJ„L„j„l„î†đ† ‡ ‡*•X•b•x•Ś•¨•¸•`˜b˜d˜v˜z˜î˜ô˜ř˜™ůőîěőîőçőăőîőîőîăőîőîőăőîőîőîőîőîőîőîőŢŮŃÉÁłĽőž–‘–‘Šő hl Ihŕ4G hl I6hÄSŐhÄSŐ6 hÄSŐ56heh é56CJaJh(umh é56CJaJh5H^hŕ4G5h5H^h5H^5h5H^h[E…5 hl I5 h5H^5hô6Ţ hŕ4G6U hŕ4G56hŕ4G hô6Ţ565TMŠMŒM’`”`â`ä`ndpdĐfŇf0i2iŽl°l˛lŕlâl@nBnüpţp`tbtŞuŹu°ućuúp#Źřp#Źďp#Źřp#Źřp#Źúp#Źďp#Źďp#Źďp#Źďp#Źďp#Źďp#Źďp#Źřp#Źřp#Źřp#Źřp#Źúp#Źúp#Źúp#Źúp#Źúp#Źúp#Źúp#Źúp#Źřp#Źřp#Ź$„Ä`„Äa$$a$U ulozi stvaratelja materijala naj eae se nalazi nastavnik, iako se kod veih projekata u ulozi stvaratelja materijala nalazi cijela skupina stru njaka koja se mo~e sastojati od voditelja projekta, stru njaka za sadr~aj, scenarista, grafi kog dizajnera, stru njaka za multimedijske sadr~aje, programera i skupine za testiranje. 3.3.1. Stvaranje obrazovnih materijala Suvremeni sustavi za elektroni ko obrazovanje nude korisniku odreene kolegije/te ajeve koje on mo~e pratiti. Svaki te aj sastoji se od odreenog broja lekcija, a svaka lekcija sastoji se od odreenog broja estica znanja. Svaka lekcija trebala bi se sastojati od sadr~aja, ciljeva u enja koji studenta motiviraju na savladavanje te lekcije, rje nika pojmova koriatenih u lekciji, nastavnih materijala, kviza za samoprovjeru i testa za provjeru znanja. Prilikom stvaranja obrazovnih materijala po~eljna je potreba za ato manjim tehni ki predznanjem. Zbog toga postavlja se zahtjev za ugraenim WYSIWYG (What You See Is What You Get) HTML editorom u sam sustav za elektroni ko obrazovanje kako bi se izrada obrazovnih materijala u inila ato jednostavnijom. Podraka za viae autora mo~e se pokazati kao izuzetno korisna kod slo~enijih projekata, gdje na stvaranju obrazovnih materijala sudjeluje cijela skupina stru njaka. Ovdje se mo~e izvrsno iskoristiti i mogunost praenja verzije te aja kako bi svi korisnici to no znali ima li nekakvih promjena u te aju. Od sustava za elektroni ko obrazovanje tra~i se mogunost linearnog i nelinearnog oblika u enja. Linearni oblik u enja zna i linearno kretanje kroz te aj lekciju za lekcijom, dok nelinearni oblik u enja podrazumijeva da se student mo~e slobodno kretati kroz te aj prolazei kroz lekcije vlastitim redoslijedom. Po~eljno je takoer omoguiti uvjetovanje prikaza sadr~aja ovisno o datumu, rezultatima na kvizu ili samo odreenoj skupini studenata. 3.3.2. Provjere znanja Prilikom obrazovanja sustavima za elektroni ko obrazovanje provjere znanja predstavljaju nastavniku neizmjernu pomo u dobivanju povratne informacije o studentskom napretku. Sustav bi trebao omoguiti testiranje sa pitanjima otvorenog i zatvorenog tipa. Pitanja zatvorenog tipa trebala bi omoguiti ispitivanje alternativnim pitanjima, pitanjima viaestrukog izbora, pitanjima sreivanja i pitanjima povezivanja. Tehni ki gledano o ekuje se mogunost da pitanja sadr~e HTML oznake, formule, slike i multimedijske elemente. Velika prednost sustava za elektroni ko obrazovanje o ituje se u mogunosti stvaranja sekvencijalnih pitanja gdje odgovor na jedno uvjetuje pojavu drugog. Sama provjera znanja trebala bi se moi vremenski ograni iti i nastavnik bi trebao imati mogunost dobiti informaciju koliko je student rjeaavao test, pa ak i podatak koliko je vremena provedeno rjeaavajui pojedino pitanje i time stei uvid koliko je pojedino pitanje teako. U sustavima za elektroni ko obrazovanje pitanja se pohranjuju u bazu pitanja koja zatim omoguuje slu ajni odabir pitanja prilikom automatskog sastavljanja testa. 3.4. Administrator sustava Administrator sustava jest osoba koja se brine za instalaciju i nesmetani rad sustava za elektroni ko obrazovanje. 3.4.1. Registracija i prijava korisnika Prilikom registracije preferira se mogunost samostalne registracije koju zatim mo~e, ali i ne mora prihvatiti administrator sustava. Po~eljna je mogunost koriatenja korisni kih predlo~aka kojima se mogu odrediti prava pristupa na odreene dijelove sustava za elektroni ko obrazovanje. Prilikom same prijave mogu se koristiti razli ite mogunosti autentifikacije. Tako se mo~e koristiti interna baza korisnika, LDAP imeni ki sustav, Active Directory ili Kerberos sustavi autentifikacije. 3.4.2. Backup Posebnu pozornost treba obratiti mogunostima izrade sigurnosnih kopija podataka u sustavu za elektroni ko obrazovanje. Sigurnosne kopije trebale bi uklju ivati obrazovne materijale, korisni ke podatke, forume i postavke sustava. Izrada backupa trebala bi biti ato jednostavnija i im br~a. Pored toga trebala bi postojati mogunost da nastavnici mogu napraviti backup vlastitog kolegija koji bi uklju ivao sve podatke tog kolegija. 3.4.3. Tehni ki preduvjeti 3.4.3.1. Klijentska platforma Suvremeni sustavi za elektroni ko obrazovanje kao klijentsku platformu naj eae koriste standardne web preglednike koji sustav ine gotovo neovisnim o platformi. Pored toga bitno je paziti zahtjeva li sustav za svoje koriatenje Javu, JavaScript ili ActiveX kontrole koje mogu ograni iti koriatenje sustava na samo odreene web preglednike. 3.4.3.2. Serverska platforma Sustavi za elektroni ko obrazovanje naj eae zahtijevaju koriatenje nekog serverskog operativnog sustava kao ato su Windowsi 2000 Server, Windowsi 2003 Server, UNIX ili Linux. Koriatenje interne baze podataka ili potreba za vanjskom bazom podataka takoer predstavljaju jedan od zahtjeva na serverskoj strani. 3.4.4. Podraka Raspolo~ivost podrake predstavlja vrlo va~nu stavku prilikom evaluacije sustava za elektroni ko obrazovanje. Podraku bi mogli podijeliti na: tehni ku podraku, pedagoaku podraku, pomo pri razvoju sadr~aja i pomo pri integraciji s autentifikacijskim sustavima. Bitno je obratiti pozornost na oblik i dostupnost podrake. 5. Zaklju ak Pojavom sve veeg broja sustava za elektroni ko obrazovanje na tr~iatu pokazuje se potreba za ato preciznijim vrednovanjem funkcionalnosti koje ti sustavi pru~aju kako bi ih se moglo meusobno usporeivati. Prilikom uvoenja sustava najva~nije je prethodno odlu iti ato mi od jednog takvog sustava ~elimo, a zatim prema tome mo~emo prijei na vrednovanje koliko odreeni sustav zadovoljava naae potrebe. Vrednovanje bi trebalo biti ato objektivnije, pa bi se svaka funkcionalnost trebala podijeliti na najsitnije estice gdje zatim mo~emo jednostavno utvrditi ispunjava li sustav taj uvjet ili ne ispunjava. Na samom po etku potrebno se odlu iti ~elimo li koristiti sustav za elektroni ko obrazovanje kao dopunu klasi nom obliku obrazovanja ili e se za cijeli obrazovni proces koristiti isklju ivo sustav za elektroni ko obrazovanje. Kod obrazovanja isklju ivo preko sustava posebno je potrebno obratiti pozornost na ato vee mogunosti komunikacije izmeu nastavnika i u enika, kao i na mogunosti ato zornijeg prikaza obrazovnih materijala. Potom treba obratiti pozornost na hardverske odnosno softverske preduvjete koje mo~emo zadovoljiti koji mogu joa jedan ograni avajui faktor. Kako danas veina sustava koristi Internet kao medij za komunikaciju mo~e se rei da e takvi sustavi raditi na veini platformi ukoliko nemaju neke posebne softverske zahtjeve (JavaScript, ActiveX). Valjano vrednovanje sustava za elektroni ko obrazovanje pokazuje se kao iznimno va~no prigodom odabira novoga sustava, jer se time mogu uatedjeti iznimna financijska sredstva. Pravilnim vrednovanjem mo~emo odabrati sustav koji najbolje ispunjava naae zahtjeve i posjeduje to no one funkcionalnosti koje su nama potrebne, a nema funkcionalnosti koje nam nisu potrebne i samo nas bespotrebno financijski optereuju. The valuation of system for e-education Summary This work presents the main characters of the system for e-education. During restructure of system for e-education, it is very important to value offered systems in order to choose the best one for the lest cost. In this text we present the review of the most important e-education systems for students, teachers and system administrators. Key words: e-education, system administrator, backup, users interface 6. Literatura Beshears, Fred M.: Learning Management System Evaluation Framework, URL: http://ist-socrates.berkeley.edu/~fmb/articles/lms_eval/, 04.04.2005. E2E: A Summary of the e2e Learning Framework. Learning and Skills Development Agency, London (England), 2003. Reeves, Thomas C.,: Keys to Successful E-Learning: Outcomes, Assessment, and Evaluation, Educational Technology v42 n6 p23-29 Nov-Dec 2002. Garrison, D.R. and Anderson, T. E-Learning in the 21st Century: A Framework for Research and Practice. Routledge: London. 2003. Macdonald, R. Research, Evaluation and Changing Practice in Higher Education, Chapter 1, pp. 3-16, in Academic and Educational Development, Macdonald, R. and Wisdom, J. (Eds.). Kogan Page: London. 2002. Wisdom, J. Towards a culture of evaluation, Chapter 18, pp. 217-234. in Academic and Educational Development: Research, Evaluation and Changing Practice in Higher Education, Macdonald, R. and Wisdom, J. (Eds.). Kogan Page: London. 2002. Paulsen, M. F. Online Education Systems in Scandinavian and Australian Universities: A Comparative Study, 2002. URL: http://www.nettskolen.com/forskning/57/webedu%20comparative% 20reflections.pdf), 04.04.2005. PAGE  PAGE 8 ćučuÎvĐv w"w`ybyözřzúz{{ć|č|~~€~‚~¸~ş~ö~ř~ ˘ÜŢJ„L„ýp#Ź÷p#Źýp#Źýp#Źňp#Źép#Źňp#Źép#Źýp#Źýp#Źýp#Źýp#Źép#Źép#Źép#Źép#Źýp#Źýp#Źýp#Źýp#Źýp#Źép#Źýp#Źýp#Źýp#Źép#Źýp#Ź$„Ä`„Äa$$a$„Ä`„ÄL„j„l„ě†î† ‡ ‡Ě‹Î‹8:č‘ę‘(•*•,•.•0•2•4•6•8•:•<•>•@•B•ýp#Źýp#Źôp#Źôp#Źýýp#Źôp#Źďp#Źďp#Źďp#Źďp#Źďp#Źďp#Źďp#Źçp#Źçp#Źçp#Źçp#Źçp#Źçp#Źçp#Źçp#Źçp#Źçp#Źçp#Źçp#Ź$a$gd5H^$a$$„Ä`„Äa$B•D•F•H•J•L•N•P•R•T•V•X•¨•¸•`˜b˜d˜đ˜ň˜ô˜™™ž™4š›(œ(÷p#Ź÷p#Ź÷p#Ź÷p#Ź÷p#Ź÷p#Ź÷p#Ź÷p#Ź÷p#Ź÷p#Ź÷p#Ź÷p#Źňp#Źňp#Źíp#Źëp#Źëp#Źëp#Źëp#Źëp#Źëp#Źŕp#Źŕp#Źŕp#Źŕp#Źŕp#Ź $ & Fa$gd‡p˜$a$gd é$a$gd5H^™™™:™˜™4šŒš8›ž›(œhœœ”œňœDŔÔžŸś hĄxĄzĄ„ĄţĄ ˘2˘b˘h˘j˘l˘n˘p˘|˘~˘€˘„˘†˘’˘”˘–˘˜˘š˘÷óčŢčŢčŢčŐÍÄÍŐÍŐšŐÍ°§ž’ž‰žŐÍŐóyyuyjyhl I0JmHnHuh é h é0Jjh é0JUhR$ŕ5CJaJhŞlőhŞlő5CJaJhŞlő5CJaJh‡p˜5CJaJhŘ!5CJaJhŕ4G6CJ]aJhŕ4GCJH*aJhŕ4GCJaJhŕ4G5CJaJhŕ4G0JCJaJhŕ4G0J5CJaJhŕ4Ghl Ihŕ4G6)(žž˜ zĄţĄJ˘d˘f˘h˘j˘l˘n˘€˘‚˘„˘š˘œ˘ž˘ ˘˘˘ôp#Źâp#Źâp#ŹÓp#ŹĂp#ŹĂp#ŹÁp#ŹÁp#Źťp#Źťp#Źšp#Ź­¤š­yŹ¤p#Źšššp#Ź„h]„hgde „ř˙„&`#$gde„h^„h„h¤¤[$\$^„hgdŞlő & F¤¤[$\$gdŞlő$ & F¤¤[$\$a$gdR$ŕ $ & Fa$gd‡p˜š˘ž˘ ˘˘˘üřôhŕ4Gheh é5 01h:pe°‚. °ĆA!°‰"°‰#‰$‰%°°Ä°Ä Äœ@@ń˙@ NormalCJ_HaJmHsHtHN@"N Heading 2¤d¤d@&[$\$5CJ$\aJ$DA@ň˙ĄD Default Paragraph FontVió˙łV  Table Normal :V ö4Ö4Ö laö (kô˙Á(No List 6U@˘ń6  Hyperlink >*B*ph˙2ţO˘2 medium-normal.X@˘. Emphasis6].ţO˘!. medium-bold4 @24 eFooter  Ƹp#.)@˘A. e Page NumberE°˙˙˙˙!˙˙"&Ł!˙˙"&Ł!˙˙"&Ł!˙˙"&Ł!˙˙"&Ł!˙˙"&Ł!˙˙"&Ł!˙˙"&Łëě(¤&w0>7r>EŠĘ (012|Ă*wxyz{|}ˆ‰rstuvwxyz{|}~€‚Ţßŕáâăäĺćçčéęëóôz{89' ( ) < = J K % & @ A „ … Ą ˘ ëěíüýAB¨Š÷řżŔ%&'()KLZ[‚8!9!P!Q!§"Š"Ş"Ĺ"Ć"$$7$8$ý%ţ%.'/'^(_(***6*7*ć*ç*D,E,ö-÷-›.œ.ž.š.ş.-/./V/W/v0w0A1B1C1Q1R192:2333"3#3A3B3–4—4´4ľ4ë5ě5ű5ü5<7=7K7L7Ź9­9b;c;ş<ť<Z>[>\>]>^>_>`>a>b>c>d>e>f>g>h>i>j>k>l>m>n>o>p>q>r>š>˘>ö?÷?ř?>@?@@@O@P@•@ŕ@NAÚAZB%CDƒDĹDëDřDůDúDűDüDýDEEEEEEE˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€˜0€€˜0€€ €˜0€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€8˜0€€˜0€€ €˜0€€ €˜0€€ €˜0€€€˜0€€ ˜0€€ ˜0€€€˜0€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€8˜0€€8˜0€€8˜0€€8˜0€€˜0€€8˜0€€8˜0€€˜0€€8˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€8˜0€€˜0€€8˜0€€˜0€€8˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€x˜0€€˜0€€x˜0€€0€€8@0€€@˜0€˘>˜0€˘>8˜0€˘>€˜0€˘>€˜0€˘>€˜0€˘>€˜0€˘>€ 0€€€ 0€€€ 0€€€ 0€€€ 0€€€ 0€€€ 0€€€ 0€€€ 0€€€0€€0€€0€€@0€€0€€0€€˜0€.E˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€012|Ă*wxyz{|}ˆ‰rstuvwxyz{|}~‚Ţßŕáćçóôz{89' ( ) < = J K % & @ A „ … Ą ˘ ëěíüýAB¨Š÷řżŔ%&'()KLZ[‚8!9!P!Q!§"Š"Ş"Ĺ"Ć"$$7$8$ý%ţ%.'/'^(_(***6*7*ć*ç*D,E,ö-÷-›.œ.ž.š.ş.-/./V/W/v0w0A1B1C1Q1R192:2333"3#3A3B3–4—4´4ľ4ë5ě5ű5ü5<7=7K7L7Ź9­9b;c;ş<ť<Z>[>š>÷?O@P@•@ŕ@NAÚAZB%CDƒDřDE˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€š0€€€š0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€š0€€€˜0€€€š0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€˜0€€€š0€€€š0€€€š0€€€˜0€€€ 0€€€ 0€€ 0€€ 0€€ 0€€ 0€€ 0€€ 0€€@ 0€€€š0€€¸RäĄ PM™š˘˘˘'-UWđô‚*TMćuL„B•(˘˘(*+,.RSTV ˘) !•!˙•€˙˙ OLE_LINK4 OLE_LINK5 OLE_LINK2 OLE_LINK3||K K EĚĚ% % E2Ăä*/v}ˆ‰r‚’ŞŹÝëěîóôÂĂz{ÂĂÂĂ89' ) < = J K % & @ A „ … Ą ˘ ÂĂëíüýAC¨Ş÷ůĄ¤żÁÂĂÉË%)KLZ[‚ à 8!9!P!R!Q"R"§"Ş"Ĺ"Ć"$$7$8$Q%R%ý%ţ%Q&R&°&˛&.'/'^(_(**6*8*ć*č*D,F,ö-ř-›.ž.š.ş.-/./V/W/v0w0A1C1Q1R192:233"3#3A3B3–4—4´4ľ4ë5ě5ű5ü5<7>7K7L7Ź9Ž9b;d;ş<ź<Z>r>‚>ƒ>™>š>ö?ř?@@=@@@N@P@’@•@ AAĽA§ABB?BABŚB¨BOCQCzD|D‚DƒDĹDËDëDýDE/2{|Âä)/v}‡‰q‚Ýëňôy{79& ) ; = I K $ & ? A ƒ …   ˘ ęíűý@C§ŞöůžÁ$)JLY[€‚7!9!O!R!Ś"Ş"Ä"Ć"$$6$8$ü%ţ%-'/'](_(**5*8*ĺ*č*C,F,ő-ř-š.ž.¸.ş.,/./U/W/u0w0@1C1P1R182:233!3#3@3B3•4—4ł4ľ4ę5ě5ú5ü5;7>7J7L7Ť9Ž9a;d;š<ź<Y>r>™>š>Ą>˘>ő?ř?=@@@N@P@”@•@ß@ŕ@MANAŮAÚAYBZB$C%CDD‚DƒDÄDËDęDýDE*Mëô) K íý)0§"Š"Ş"Ć"*&*ž.ş.C1J133#3,3@@P@ABZB C%CřCDËDřDýDEýDE˙˙DUBRAVKAzavod za informatikuzavod za informatikuźwü3zȃ˙˙˙˙˙˙˙˙˙& G {(f˙˙˙˙˙˙˙˙˙FoN{Úč˙˙˙˙˙˙˙˙˙ň&cT {(f˙˙˙˙˙˙˙˙˙.Bcš`4˙˙˙˙˙˙˙˙˙„Đ„˜ţĆĐ^„Đ`„˜ţCJOJQJo(ˇđ„ „˜ţĆ ^„ `„˜ţCJOJQJo(o€„p„˜ţĆp^„p`„˜ţCJOJQJo(§đ€„@ „˜ţĆ@ ^„@ `„˜ţCJOJQJo(§đ€„„˜ţĆ^„`„˜ţCJOJQJo(§đ€„ŕ„˜ţĆŕ^„ŕ`„˜ţCJOJQJo(§đ€„°„˜ţĆ°^„°`„˜ţCJOJQJo(§đ€„€„˜ţĆ€^„€`„˜ţCJOJQJo(§đ€„P„˜ţĆP^„P`„˜ţCJOJQJo(§đ„Đ„˜ţĆĐ^„Đ`„˜ţo(. „ „˜ţĆ ^„ `„˜ţ‡hˆH. „p„L˙Ćp^„p`„L˙‡hˆH. „@ „˜ţĆ@ ^„@ `„˜ţ‡hˆH. „„˜ţĆ^„`„˜ţ‡hˆH. „ŕ„L˙Ćŕ^„ŕ`„L˙‡hˆH. „°„˜ţĆ°^„°`„˜ţ‡hˆH. „€„˜ţĆ€^„€`„˜ţ‡hˆH. „P„L˙ĆP^„P`„L˙‡hˆH.„Đ„˜ţĆĐ^„Đ`„˜ţOJPJQJ^Jo(-„ „˜ţĆ ^„ `„˜ţOJQJ^Jo(‡hˆHo„p„˜ţĆp^„p`„˜ţOJQJo(‡hˆH§đ€„@ „˜ţĆ@ ^„@ `„˜ţOJQJo(‡hˆHˇđ€„„˜ţĆ^„`„˜ţOJQJ^Jo(‡hˆHo€„ŕ„˜ţĆŕ^„ŕ`„˜ţOJQJo(‡hˆH§đ€„°„˜ţĆ°^„°`„˜ţOJQJo(‡hˆHˇđ€„€„˜ţĆ€^„€`„˜ţOJQJ^Jo(‡hˆHo€„P„˜ţĆP^„P`„˜ţOJQJo(‡hˆH§đ„Đ„˜ţĆĐ^„Đ`„˜ţo(.€ „ „˜ţĆ ^„ `„˜ţ‡hˆH.‚ „p„L˙Ćp^„p`„L˙‡hˆH.€ „@ „˜ţĆ@ ^„@ `„˜ţ‡hˆH.€ „„˜ţĆ^„`„˜ţ‡hˆH.‚ „ŕ„L˙Ćŕ^„ŕ`„L˙‡hˆH.€ „°„˜ţĆ°^„°`„˜ţ‡hˆH.€ „€„˜ţĆ€^„€`„˜ţ‡hˆH.‚ „P„L˙ĆP^„P`„L˙‡hˆH.„Đ„˜ţĆĐ^„Đ`„˜ţo(.€ „ „˜ţĆ ^„ `„˜ţ‡hˆH.‚ „p„L˙Ćp^„p`„L˙‡hˆH.€ „@ „˜ţĆ@ ^„@ `„˜ţ‡hˆH.€ „„˜ţĆ^„`„˜ţ‡hˆH.‚ „ŕ„L˙Ćŕ^„ŕ`„L˙‡hˆH.€ „°„˜ţĆ°^„°`„˜ţ‡hˆH.€ „€„˜ţĆ€^„€`„˜ţ‡hˆH.‚ „P„L˙ĆP^„P`„L˙‡hˆH.źwü3FoN.Bcň&cT& G˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙<\ŘgĺŘ!ŕ4Gl IéV5H^e(um;ymtCr~[E…‡p˜Ä3˛ÁcÔÄSŐô6ŢR$ŕ§|ă éŞlő˙@€N@N@2žRRN@N@Ć"E``^˙˙Unknown˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙Gî‡z €˙Times New Roman5€Symbol3&î ‡z €˙Arial?5î ‡z €˙Courier New;€Wingdings5&î ‡z!€˙Tahoma"ńˆđÄŠSZ•fRš•†IK ˛:#}K ˛:#}!đ‰‰´´r4dÚDÚD 3ƒAđÜHP(đ˙?â˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙ÁcÔ˙˙/VREDNOVANJE SUSTAVA ZA ELEKTRONI KO OBRAZOVANJEKreaimir PavlinaDUBRAVKA      ţ˙ŕ…ŸňůOhŤ‘+'łŮ0 ˜ĐÜř  4@ \ h t€ˆ˜â0VREDNOVANJE SUSTAVA ZA ELEKTRONIČKO OBRAZOVANJEREDKrešimir PavlinaVA rešrešNormalr DUBRAVKAPav19RMicrosoft Word 10.0@öŽ2 @ łłůUĹ@Ä=ăB\ĹK ˛:ţ˙ŐÍ՜.“—+,ůŽ0 hp€ˆ˜  ¨°¸ Ŕ üâFFZGA}#ÚD{ 0VREDNOVANJE SUSTAVA ZA ELEKTRONIČKO OBRAZOVANJE Title  !"#$%&'()*+,-./0123456789:;<=>?@ABCDEFGHIJKLMNOPQRSTUVWXţ˙˙˙Z[\]^_`abcdefghijklmnopqrstuvwxyz{|}~€‚ƒţ˙˙˙…†‡ˆ‰Š‹ţ˙˙˙Ž‘’“ţ˙˙˙ý˙˙˙ý˙˙˙—ţ˙˙˙ţ˙˙˙ţ˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙Root Entry˙˙˙˙˙˙˙˙ ŔFŞVňB\Ĺ™€1Table˙˙˙˙˙˙˙˙YTWordDocument˙˙˙˙˙˙˙˙7°SummaryInformation(˙˙˙˙„DocumentSummaryInformation8˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙ŒCompObj˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙j˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙ţ˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙ţ˙ ˙˙˙˙ ŔFMicrosoft Word Document MSWordDocWord.Document.8ô9˛q