ŠĻą”±į>ž’ 13ž’’’2’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’Ü„hWą e T$` Q\p\pp\p\p\p\p\ ] ] ] ] ] ] ] ]I__$]$]$]$]$]$]$]$]G]I]I]I]:ƒ]ŌW^Ō+_Ø_X`$I_p\$]+,$]$]$]$]I_$]p\p\$]$]$]$]$]$]p\$]p\$]G]@hkYØ+ø„\2¶\Tp\p\p\p\$]G]$]#$]dr. Maja H(usler Filozofski fakultet, Zagreb Virtualni udžbenik stranog jezika Pod virtualnim udžbenikom mislim na udžbenik povezan s digitalnim medijima. Udžbenik može biti povezan s lokalnim digitalnim medijima ako su uz njega napravljeni programi na disketama ili CD-ROM-u. Ako ima svoju stranicu na Internetu, onda je udžbenik povezan s prijenosnim digitalnim medijima. U svojem ęu prilogu prikazati neke od moguęnosti koje se otvaraju virtualnom udžbeniku stranog jezika. Pri tom ęu se osvrnuti na promjene u tiskanom udžbeniku i njegovoj proizvodnji do kojih dovodi povezivanje udžbenika s digitalnim medijima. Na kraju ęu razmotriti u kojim ęe tradicionalnim funkcijama udžbenik stranog jezika i dalje ostati temeljno pomagalo u nastavi. 1 Uvod Buduęi da je tema ovog skupa o suvremenom udžbeniku “utjecaj informatičkog doba s globalizacijskim i interkulturalnim procesima”, uvodno valja naglasiti da poznavanje stranih jezika spada u ključne kvalifikacije, kao što su npr. sposobnost samostalnog učenja, planiranja, provošenja zamišljenog, samostalnost, kreativnost, fleksibilnost, timski rad, sposobnost afirmacije i druge. Te su kvalifikacije danas, procesima globalizacije i informatizacije našeg života, kao ciljevi obrazovanja izbile u prvi plan. Strani jezik – po moguęnosti ne samo jedan – doista treba naučiti tokom školovanja, i to u mjeri da se njime možemo služiti u privatnim, kao i u posebnim, profesionalnim situacijama. Naš obrazovni sustav načelno pruža svima moguęnost učenja barem jednog stranog jezika. Egzemplarno gledano, kroz dvanaest godina školovanja, učenik koji je završio opęe obrazovnu gimnaziju, imao je 910 sati nastave prvog stranog jezika (dva sata tjedno u prvoj godini, te tri sata kroz 35 tjedana tokom osam godina). Taj broj sati odgovara europskim standardima za stjecanje internacionalne diplome o znanju stranog jezika, koje primijenjuju privatne škole stranih jezika. Ukupan fond sati sličan je i u meni poznatim obrazovnim sustavima Njemačke i Austrije (usp. npr. Mindt: 41). No pored urušavanja tog broja sati u praksi zbog gubitka nastave, promjene nastavnika i slično, u hrvatskom obrazovnom sustavu nepovoljna je frekvencija sati tokom učenja: Namjesto dva sata nastave tjedno u prvoj, te tri tokom osam godina, učenici bi na početku učenja, u prvim godinama, morali imati nastavu gotovo svaki dan, trebalo bi dakle početi s pet sati tjedno. To bi na početku omoguęilo masivan imput stranog jezika, čija je potreba dokazana znanstvenim istraživanjima (usp. npr. Vilke: 23). U kasnijim se godinama tjedni broj sati može postepeno smanjivati, tako da ukupan fond sati ne bi značajno prešao sadašnji, gore spomenuti broj. Situacija s drugim stranim jezikom, koji se uči kao izborni predmet u osnovnoj školi ili se počinje učiti u srednjoj školi, izrazito je nepovoljna jer tjedni fond od dva sata nije primjeren učenju živog stranog jezika. Drugi nepovoljan moment u učenju stranog jezika u našem obrazovnom sustavu je cezura koja nastaje prijelaskom učenika iz osnovne škole u srednju. Dva spomenuta faktora s negativnim utjecajem, pored ostalih, onemoguęuju da na kraju školovanja zadovoljavajuęi broj učenika postigne cilj učenja stranog jezika koji danas definiramo kao “sposobnost upotrebe stranog jezika u svakodnevnim i posebnim situacijama, i komunikacijski adekvatno svladavanje tih situacija” (usp. opis komunikativne kompetencije za svjedodžbe o znanju stranih jezika prema pristupu zasnovanom na komunikativnim zadacima, task-based learning, npr. u publikaciji Threshold level … , 1999). Na nivou osnovne škole ciljevi se ograničavaju na sporazumijevanje u svakodnevnim situacijama, u srednjim i višim školama proširuju se na snalaženje u posebnim i profesionalnim situacijama. U tu je svrhu u primjerenom obujmu potrebno naučiti riječi, fraze, gramatiku i odrešene kulturološke sadržaje, razviti jezične vještine slušanja, čitanja, govorenja i pisanja, steęi interkulturalnu kompetenciju i razviti strategije snalaženja u pojedinim komunikacijskim situacijama, kao i smislene strategije učenja stranog jezika koje ęe učenik kasnije moęi samostalno primijeniti ako se naše u situaciji gdje ęe morati osvježiti ili proširiti stečeno znanje stranog jezika, ili se upustiti u učenje nekog daljnjeg. Konkretni sadržaji učenja izvedeni su iz sociološke i pragmalingvističke analize predvidivih situacija u kojima ljudi komuniciraju stranim jezikom. 2. Moguęnosti virtualnog udžbenika stranog jezika Polazim od pretpostavke da udžbenik stranog jezika pomaže pri ostvarenju navedenih ciljeva time što nudi konkretne sadržaje učenja. Udžbenik, dakle, odabire situacije i unutar njih posreduje riječi i tekstove, gramatiku i kulturološke sadržaje, te predlaže postupke koji se mogu primijeniti za usvajanje tih sadržaja i za razvijanje komunikacijskih vještina. Virtualni udžbenik stranog jezika, tj. udžbenik u tiskanom obliku, povezan s digitalnim medijima, razlikuje se od naših današnjih udžbenika stranih jezika u više momenata, od kojih mi se čine najvažniji: 1. izbor i obrada kulturoloških sadržaja, 2. vježbe i zadaci za usvajanje jezičnog gradiva, za razvijanje vještina, za razvijanje sposobnosti snalaženja u komunikacijskim situacijama, i 3. moguęnost stvarne komunikacije na stranom jeziku. 2.1 Kulturološki sadržaji Otkada je kao pedagoški princip prevladala orijentiranost učenikom, u nastavi stranih jezika biraju se kulturološki sadržaji koji su ili relevatni za sadašnji interes i potrebe učenika, ili za buduęu upotrebu stranog jezika. Biraju se dakle trenutno aktualne teme, što, na primjer, na području slobodnog vremena i športa, može biti kratka vijest o tome kako je njemački nogometni klub Bayern München proslavio naslov prvaka Savezne lige. No godinu dana kasnije učenici zainteresirani za nogomet znati ęe da je taj naslov sada osvojio klub Borrusia Dortmund. Taj nam primjer ilustrira opęeniti problem suvremenih udžbenika stranih jezika: Da su tekstovi vezani uz aktualne dogašaje – a upravo takvi tekstovi najviše motiviraju učenike –, nakon recimo dvogodišnjeg koncipiranja i proizvodnje, u trenutku kad se udžbenik pojavi na tržištu zastarijeli. Ako udžbenik ima svoju stranicu na Internetu s odgovarajuęim linkovima, problem zastarijevanja podataka u jednom tiskanom udžbeniku više ne postoji jer se podaci svakodobno mogu aktualizirati i dopuniti. Osim toga, linkovi ęe povezati pojedine dijelove udžbenika s raznim autentičnim stranicama njemačkog govornog područja – recimo sa stranicom njemačke Savezne lige, da ostanem kod svoga primjera –, pa učenici ili nastavnici tamo mogu potražiti najnovije rezultate. Na taj način učenik od samog početka učenja može razvijati sposobnost autentične komunikacije na stranom jeziku. Poznato je da moguęnost stvarne primjene rezultata učenja uvelike doprinosi motivaciji (Kleppin: 26), a osim toga priprema učenika na svladavanje stvarnih komunikacijskih situacija. Dat ęu još nekoliko primjera povezivanja udžbenika njemačkog jezika s autentičnim stranicama Interneta: Link na socijalnu službu pokrajine Hessen dovest ęe učenike do upitnika kojim mogu preispitati svoje zdravstveno stanje, pri tom jezični nivo tih pitanja odgovara znanju srednjoškolca u petoj ili šestoj godini učenja. Preko pojedinih izdavača, novinskih kuęa ili televizijskih postaja linkovi vode do vijesti o aktualnim dogašajima, koje su često povezane sa stručnim komentarima. Tako, na primjer, uz vijest o pojavi nasilja u nekoj školi nalazimo linkove sa savjetima pedagoga o reagiranju u takvim situacijama i o prevenciji takvih pojava. Prometne informacije o cestama, turističke informacije o pojedinim gradovima, virtualni posjeti muzejima, traženje smještaja i sl. daljnji su primjeri moguęnosti autentične primjene znanja stranih jezika. Aktualizacija udžbeničke stranice na Internetu, kao i izbor adresa za linkove, moraju biti didaktički osmišljeni. Pored tematske povezanosti, linkovi moraju biti jezično primjereni znanju učenika, a mogu biti i didaktizirani. Taj posao mogu obavljati samo stručnjaci, pa bi izdavač u tom slučaju morao organizirati kontinuirani rad na virtualnom udžbeniku. Ovaj način korištenja Interneta je opęenito vjerojatno najrasprostranjeniji. Nastavnici ga i sada koriste za dodatne materijale, za učeničke referate i za projekte, pronalazeęi sami odgovarajuęe adrese. U tom slučaju Internet služi kao vrelo informacija, nudi moguęnost za razvijanje vještine recipiranja pisanih tekstova, za razvijanje vještine pribavljanja informacija i za vlastita istraživanja nekog problema. Virtualni bi udžbenik stranog jezika, dakle, imao tematski putokaz u Internet. 2.2 Vježbe i zadaci Vježbe i zadaci pomoęu digitalnih medija mogu se odnositi na usvajanje jezičnog gradiva (izgovora, gramatike i riječi, baratanja tekstovima, kulturoloških sadržaja), na razvijanje komunikacijskih vještina (slušanja, čitanja, govorenja i pisanja), kao i na adekvatno snalaženje u komunikacijskim situacijama, kao što je na primjer planiranje dvodnevnog izleta s razgledavanjem nekog grada, u kojima treba primijeniti raznolika znanja i vještine. Navest ęu tri primjera, prvo za usvajanje gramatike, zatim za razvijanje vještine pisanja, te za učenje izoliranih jezičnih elemenata u cjelovitosti komunikacijskog djelovanja. 2.21 Gramatika Sadašnji udžbenici s radnim priručnicima za učenike sadrže mnoštvo vježbi za usvajanje gramatičkih struktura danih stranih jezika, od početne faze prvog baratanja novim gradivom pa sve do slobodne primjene. Neke su vježbe i sada programirane na disketama, no mali kapacitet diskete ne dopušta više od potvrde točnog odgovora. Za razliku od diskete, veliki kapacitet CD-ROM-a omoguęuje interaktivnost. Osim što su zadaci povezani s jednostavnim binarnim rješenjima točno ili netočno ili s višestrukim izborom, uz odgovore se nadovezuju razgranate sekvence objašnjavanja, učenja i upuęivanja na pojedine dijelove udžbenika ili gramatičkog priručnika. Na primjer: Za odgovor “mit der Mädchen” može se uputiti na deklinaciju člana, zatim na odrešivanje roda imenica, kao i na tvorbu riječi sufiksima, te kod svakog od tih upuęivanja programirati dodatne zadatke za takve gramatičke pojave. Za izradu takvih programa potrebno je solidno poznavanje procesa učenja odrešenog stranog jezika, dakle moguęnosti pogrešaka na pojedinim nivoima učenja. Takve vježbe s Interneta omoguęuju diferencirani rad s grupom učenika jer se mogu koristiti ovisno o specifičnim potrebma i interesima neke grupe ili pojedinih učenika. One više ne bi morale biti tiskane u udžbeniku ili u radnom priručniku. 2.22 Razvijanje jezičnih vještina Vježbe za razvijanje jezičnih vještina pomoęu digitalnih medija mogu se odnositi na recepciju usmenih tekstova, na čitanje ili na vježbanje pisanja, kada služe izradi pisanih radova. Nasuprot razdoblju izmešu 60ih i 80ih godina prošloga stoljeęa, kada se u nastavi stranih jezika inzistiralo na govornom izražavanju, s razvojem Interneta zadnjih desetlijeęa pisanje je u didaktici stranih jezika ponovo došlo u središte interesa. U eksperimentalnim programima nekih tečajeva pokazalo se da primjena Interneta za razvijanje vještine pisanja na stranom jeziku ima neočekivano pozitivne efekte na ponašanje učenika, na upotrebu jezika, te onda i na postignuti napredak u učenju. Pismene rasprave pomoęu kompjutora potiču autonomiju učenika i njihovu socijalnu kompetenciju: Učenici stječu više pouzdanja u svoje jezične sposobnosti i sve se slobodnije izražavaju, takošer više razmišljaju o vlastitom procesu učenja, i napokon više mešusobno komuniciraju razvijajuęi pri tome kooperativne oblike učenja. Jedno je istraživanje pokazalo da, nasuprot usmenoj razrednoj diskusiji, kojom dominiraju učitelj i bolji učenici, u pismenoj diskusiji pomoęu kompjutora sudjeluje dva puta više učenika sa dva do četiri puta duljim prilozima (Tschirner 1999, str. 55). Na tečaju pisanja sastava u SAD-u u grupi, koja je usmeno diskutirala u direktnoj komunikaciji, učitelj je odrešivao 65 % dijaloga, dok su u grupi koja je raspravljala putem Interneta učenici dominirali diskusijom s 85% priloga (Tschirner 1999, str. 56). Pokazalo se da se učenici više ne obraęaju samo učitelju, veę počinju diskutirati i mešusobno, što iz iskustva znamo kako je u nastavi stranog jezika, kao i drugih predmeta, vrlo teško postięi. Taj se pozitivan efekt na ponašanje učenika objašnjava polutanskim karakterom elektroničke komunikacije: ona objedinjuje obilježja pismene i usmene komunikacije time što čovjek komunicira u pisanom modusu, no komunikaciji pristupa na slobodniji način karakterističan za usmenu komunikaciju, što barem u produkciji pozitivno utječe na kognitivne procese. No slabiji učenici mogu zaostati zbog poteškoęa pri recepciji. 2.23 Učenje izoliranih jezičnih elemenata u cjelovitosti komunikacijskog djelovanja Udžbenik povezan s digitalnim medijima može biti popraęen i audio-vizualnim zapisima, dakle filmovima i video snimkama, za čiju reprodukciju više nisu potrebne dodatne sprave, veę samo kompjutor sa zvučnicima. Ukoliko imaju odgovarajuęu opremu, naši učitelji sada koriste video snimke prije svega za posredovanje kulturoloških sadržaja, što ujedno ima funkciju stvaranja autentičnog ugošaja stranojezične kulture i poticanja motivacije. No video snimke mogu poslužiti i za postizanje jezičnih ciljeva, za posredovanje jezičnih strukura i razvijanje jezičnih vještina usmenog sporazumijevanja. One su zapravo idealno sredstvo za tu namjenu jer posreduju strani jezik u cjelovitosti komunikacijskog djelovanja: u realnoj situaciji upotrebe jezika, zajedno sa svim popratnim elementima van-jezičnog konteksta. Na video zapisu možemo pratiti u kojoj situaciji tko koristi koja jezična izražajna sredstva, njegove geste i mimiku, reagiranja drugih sudionika komunikacijskog čina, i to u konkretnom kontekstu dane situacije, npr. na graničnom prijelazu neke zračne luke putnici čekaju na pregled putovnica. Zbog kompliciranog baratanja, analogne video snimke ne koriste se za izoliranje jezičnih elemenata. No digitalnim zapisima tona i slike možemo se služiti na način kao što čitamo tiskane tekstove. Možemo ih po volji zaustavljati, vraęati se na odrešene fraze ili rečenice i tako izolirati fraze, riječi ili gramatičke strukture kao predmet učenja. Na jednostavan način možemo ih više puta predvesti i pri tome ukazati na relevantne vizualne kontekstualne elemente. Pažnju možemo usmjeriti na bilo koji kulturološki, pragma- ili sociolingvistički detalj, a da cjelina autentičnog situacijskog konteksta ostane sačuvana (Tschirner 1997: str. 56). Pomoęu digitalnog video zapisa možemo dakle “čitati” komunikacijski čin kao što čitamo tekst, tj. pratiti paraverbalne i vizualne elemente – intonaciju, geste, mimiku –, u kulturno autentičnoj upotrebi jezika. Tako na primjer za pozdrave na dolasku i odlasku možemo iz nekog filma izdvojiti sve scene susretanja ili razilaženja, pa učenici mogu u cjelovitoj komunikativnoj situaciji, koja pored jezičnih sadrži i druge elemente, naučiti tko koga u kojoj situaciji pozdravlja kojim riječima, gestama i mimikom. No i učenje gramatike, zbog kojega se učenje njemačkog jezika smatra mukotrpnim, pomoęu digitalnog audio-vizualnog zapisa može biti ne samo ugodnije, nego i svrsishodnije: Namjesto da rečenice poput “Ich sehe ihn. Er geht über die Straße.” učenici stavljaju u perfekt po naučenom pravilu, pri čemu se zanemaruje funkcija perfekta za razliku od preterita u njemačkom jeziku, možemo koristiti ispitivanje okrivljenog i svjedoka iz nekog krimięa. Tako ęe u kontekstu “istražitelj ispituje okolnosti zločina” učenicima biti prezentirani ne samo oblici glagola u perfektu, veę upotreba prošlih vremena karakteristična za njemački jezik. Kada ljudi pričaju što se dogodilo, što su vidjeli ili doživjeli, izmjenjivat ęe se perfekt i preterit, popraęeni elementima govorenog jezika, npr.: “A: Haben Sie ihn wirklich gesehen? – B: Ja. Ganz bestimmt. – A: Wo war das? Wo haben Sie ihn gesehen? – B: An der Kreuzung. Er ging über die Straße. Zu der Tankstelle hin. …” 2.3 Stvarna komunikacija na stranom jeziku Jedan od glavnih problema nastave stranih jezika leži u tome da se komunikativno formulirani ciljevi suvremene nastave nastoje postięi u didaktičkoj sredini učionice, gdje su situacije upotrebe jezika uglavnom simulirane, a stvarna komunikacija ostvaruje se u samo odrešenim momentima zadavanja zadataka i sličih tema organizacijske prirode, kada i sami nastavnici često koriste materinski jezik. Uvid u svoj napredak u učenju učenici stječu samo ispitivanjem i pismenim provjerama znanja, kada se više pokazuju manjkavosti nego stvarno postojeęe sposobnosti upotrebe stranog jezika. Udžbenik sa stranicom na Internetu pomoęu linkova učeniku nudi moguęnost autentične komunikacije na stranom jeziku. Posjeęujuęi ne-didaktičke stranice u Internetu, sudjelujuęi u dopisivanju i chatu učenik je prisiljen koristiti strani jezik za recepciju autentičnih jezičnih produkata i za kontakte s izvornim kao i drugim govornicima danog stranog jezika. Pri tom se može uvjeriti u kojoj se mjeri njime može ili ne može služiti. Stranica udžbenika na Internetu nudi i poštansku listu, preko koje učitelji i učenici koji koriste dani udžbenik mogu stupiti u kontakt i zajednički raditi na nekoj nastavnoj cjelini ili projektu, komentirati pročitane tekstove, raspravljati o zajednički zanimljivim temama, dopisivati se privatno ili razmjenjivati stručna iskustva. Virtualni bi udžbenik nastavnicima i učenicima pružao i moguęnost da se sa svojim komentarima i željama direktno obrate autorima i urednicima udžbenika. 3 Udžbenik kao jezgra i scenarij nastave I u virtualnom obliku, povezan s digitalnim medijima, tiskani ęe udžbenik i dalje ostati temeljno nastavno pomagalo sa svojim dosadašnjim zadaęama: Udžbenik stranog jezika definira, u skladu s ciljevima i sadržajima nastavnog programa, konkretni sadržaj učenja, zatim strukturira taj sadržaj po primjerenoj progresiji, te daje upute za usvajanje odabranih sadržaja. Time što daje organizaciju odrešene progresije učenja, udžbenik omoguęuje samostalnan rad učenika na ponavljanju, te sustavnu kontrolu rezultata učenja. Svojom koncepcijom udžbenik osigurava prenošenje i didaktičku primjenu suvremenih spoznaja relevantnih bazičnih znanosti, – a to su za strane jezike prije svega lingvistika, pedagogija, psihologija, kulturologija –, i time barem donekle kompenzira nedostatke u obrazovanju učitelja i nastavnika. Osim toga, udžbenik sadrži i upute za socijalnu organizaciju rada u učeničkoj grupi. Suvremeni udžbenik stranog jezika ne donosi, dakle, samo gradivo, veę učiteljima nudi takoreęi scenarij, način kako ęe praktički organizirati nastavu. Te ęe funkcije udžbenik stranog jezika i dalje ispunjavati, s nekim modifikacijama: Udžbenik nije više jedini izvor materijala za učenje i podučavanje, veę putokaz, jezgra koja se nadograšuje i realizira na licu mjesta, u skladu s potrebama i moguęnostima odrešene grupe učenika. Moguęnosti virtualnog udžbenika, koje sam opisala, tiskani udžbenik mogu učiniti grafički jednostavnijim, tanjim i jeftinijim, jer nije potrebno tiskati toliko grafički privlačno dizajniranog teksta i raznobojnih slika. Ako se autentični materijali, tekstovi i slike, ne umnožavaju, nego se samo pregledavaju ili očitavaju s izvornih stranica, manji je problem s autorskim pravima, npr. za atraktivne slike glumaca, pjevača, športaša ili političara. No, s druge strane, takav udžbenik od autora i od izdavača zahtijeva više odgovornosti, planiranja i stalnoga rada nego tiskani udžbenik, jer materijale u Internetu treba redovito održavati i aktualizirati. Da bi se očuvala izvorna koncepcija i jedinstvo udžbenika, osobe odgovorne za aktualizaciju takošer moraju biti stručnjaci. Materijali u Internetu, isto kao i tiskana knjiga, podliježu evaluaciji recenzenata, a može se predvidjeti, kao što je spomenuto u točki 2.3, i sudjelovanje korisnika u procjenjivanju pristalosti materijala. Referencije Kleppin, Karin (2002): Motivation. Nur ein Mythos? (II). U: Deutsch als Fremdsprache, god. 39, sv. 1, str. 26-30. Mindt, Dieter (1995): Unterrichtsplanung Englisch für die Sekundarstufe I. Stuttgart - Dresden: Klett Verlag. Threshold level, Europäisches Sprachenportfolio – Portfolio europ(en des langues – Portfolio europeo delle lingue – European Language Portfolio, Schweizer Version (1999). Izd. EDK Bern. Tschirner, Erwin (1997): Deutsch als Fremdsprache im Medienzeitalter. U: Fremdsprache Deutsch, Sondernummer II/1997, str. 55-58. Tschirner, Erwin (1999): Kommunikation und Spracherwerb per Computernetz. U: Fremdsprache Deutsch 21, str. 54-58. Vilke, Mirjana (1999): Djeca i učenje stranih jezika u našim školama. U: Vrhovac, Y. i sur. (ur.): Strani jezik u osnovnoj školi. Zagreb: Naprijed, str. 17-30) ¤ƒ.„‚C¦Š§ŠØS©ŠŖ«öööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööö  ķó”“ÉŚŻć=n”­£$¶$''5'Ų)ē)9,Z,„4ų4‘>§>·>ø>Ā>E?ƒ?@Ų@Ś@ƒA†AˆA²A³A“A“G»GQ0Q€Q¼QųQżQžQuRæRÓRDSXS T$TüöüńüģüģüēüńüńüńüńüģüńüńüģįÜüÜüÜüģįÜüńüńüńüģüÜüēŌēüģüģüŅuJé]ac ]ac V]ac ]acV]c]^c Jä]c]c8-.PQxģķōõ©v Qä<=op“”®ÆūP!µ"¢$£$·$ø$&'''6'7'}(­*G+8,9,[,\,-E03żp#Hżp#Hżp#Hżp#Hżp#Hųp#Hųp#Hżp#Hżp#Hżp#Hų p#Hųp#Hųp#Hų’p#˜ ų p#Hżp#Hżp#Hżp#Hų p#Hżp#Hżp#Hżp#Hų p#Hų p#Hų p#Hųp#Hųp#Hżp#Hżp#Hżp#Hųp#Hżp#Hżp#Hżp#Hųp#Hų’p#P ųp#Hųp#Hżp#Hżp#Hżp#Hųp#Hų p#Hų p#H7,3¤4„4ł4ś4Ģ5Æ6G9<É=‡AˆA³A“AACüC«EłF’G“G¼G½GBKńL³NĪPĻPŪPÜPNQ¼QvR÷RiS T Tūp#Hųp#Hųp#Hųp#Hūp#Hūp#Hū p#Hū p#Hūp#Hū’p#Šųp#Hųp#Hųp#Hūp#Hūp#Hūp#Hūp#Hūp#Hųp#Hųp#Hųp#Hū p#Hūp#Hūp#Hūp#Hųp#Hųp#Hųp#Hņp#Pņp#Hņp#Hņ’p#˜ņ’p#˜ņp#Hųp#H7Éż7#K @ń’ Normal ]a c"A@ņ’”"Default Paragraph Font Q T’’’’ ’’ ’’ ’’ ’’ ’’ ’’ ’’ ’’v ßø!s,°8łC¼N QŪ!nŅķ™ŗ$T+3 T,-#UnknownA:\virtualniudzbenik.doc’@Epson LQ-570+ ESC/P 2LPT1:ESCP2MSEpson LQ-570+ ESC/P 2Epson LQ-570+ ESC/P 2”@f ž““@MSUDEpson LQ-570+ ESC/P 2€dEpson LQ-570+ ESC/P 2”@f ž““@MSUDEpson LQ-570+ ESC/P 2€d€_Times New Roman Symbol &ArialīTimes New Roman CE5īCourier New CE"1ˆŠhFjŲ„FjŲ„¹ ŅB"ƒŽ$$drUnknownUnknownööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööRoot EntrynöńI³K’’’’’’Ą`’’’’’’’’ ĄF€ÄĻXØ+ø`mŽuØ+ø9@ĪMWordDocumentD§±fPO£aP™aPŪ³fP \*’’’’’’’’’’’’’’’’;eCompObjM’’’’’’’’’’’’’jSummaryInformation(’’’’’’’’ąOŠ ź:i¢Ų+00“øZD’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’  !"#$%&'C’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’5ż’’’ž’’’:ž’’’’’’’’’’’ž’’’8ž’’’<=>?@ABDEFGHIJK4’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’ž’’’ž’’’ ž’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’Epson LQ-570+ ESC/P 2Epson LQ-570+ ESC/P 2”@f ž““@MSUDEpson LQ-570+ ESC/P 2€dEpson LQ-570+ ESC/P 2”@f ž““@MSUDEpson LQ-570+ ESC/P 2€d€OOOO™Ü Q QQQQQDocumentSummaryInformation8’’’’’’’’’’’’ Š’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’Root EntrynöńI³K’’’’’’Ą`’’’’’’’’ ĄF€ÄĻXØ+øĄĖ%uØ+ø9@ĪMWordDocumentD§±fPO£aP™aPŪ³fP \*’’’’’’’’’’’’’’’’$`CompObjM’’’’’’’’’’’’’jSummaryInformation(’’’’’’’’ąOŠ ź:i¢Ų+00“øZD  !"#$%&'()*+,-./0ž’’’’’’’’’’’ž’’’’’’’ž’’’5ż’’’ž’’’8’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’¼MØ+ø@ŅpØ+ø¹ ŅBŠĻą”±įž’ÕĶ՜.“—+,ł®0 HP\dl t| „āŲ ~Ž" drŠĻą”±į>ž’ ’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’ž’ ’’’’ ĄFMicrosoft Word Document MSWordDocWord.Document.6ō9²qŠĻą”±įž’ą…ŸņłOh«‘+'³Ł0„˜ ¬øČŌąš   4 @ L Xdlt|ādrŅCUnknown“CŻFNormalUnknown2dMicrosoft Word for Windows 95F@Œ†G@@QQQQQQQ Q!Q"Q#Q$Q@@$TA%TA*TA,T@-T@.T@/TA0TA5TA7TA8TA9T@:T@;T@ž’ 13ž’’’2’’’’’’’’’’’’’’’’’’’Ü„hWą e Te Q\p`¬¬`¬`¬`¬`¬`FaFaFaFaFaVa `aFaĀd_•a•a"·a·a·a·a·a·aŚaÜaÜaÜa:bŌźbŌ¾c!eXye$Ücę¬`·a+,·a·a·a·aÜc·a¬`¬`·ava·a·a·a·a¬`·a¬`·aŚa@YuØ+øĄ`2ņ`T¬`¬`¬`¬`·aŚa·a#·adr. Maja H(usler Filozofski fakultet, Zagreb Virtualni udžbenik stranog jezika Pod virtualnim udžbenikom mislim na udžbenik povezan s digitalnim medijima. Udžbenik može biti povezan s lokalnim digitalnim medijima ako su uz njega napravljeni programi na disketama ili CD-ROM-u. Ako ima svoju stranicu na Internetu, onda je udžbenik povezan s prijenosnim digitalnim medijima. U svojem ęu prilogu prikazati neke od moguęnosti koje se otvaraju virtualnom udžbeniku stranog jezika. Pri tom ęu se osvrnuti na promjene u tiskanom udžbeniku i njegovoj proizvodnji do kojih dovodi povezivanje udžbenika s digitalnim medijima. Na kraju ęu razmotriti u kojim ęe tradicionalnim funkcijama udžbenik stranog jezika i dalje ostati temeljno pomagalo u nastavi. 1 Uvod Buduęi da je tema ovog skupa o suvremenom udžbeniku “utjecaj informatičkog doba s globalizacijskim i interkulturalnim procesima”, uvodno valja naglasiti da poznavanje stranih jezika spada u ključne kvalifikacije, kao što su npr. sposobnost samostalnog učenja, planiranja, provošenja zamišljenog, samostalnost, kreativnost, fleksibilnost, timski rad, sposobnost afirmacije i druge. Te su kvalifikacije danas, procesima globalizacije i informatizacije našeg života, kao ciljevi obrazovanja izbile u prvi plan. Strani jezik – po moguęnosti ne samo jedan – doista treba naučiti tokom školovanja, i to u mjeri da se njime možemo služiti u privatnim, kao i u posebnim, profesionalnim situacijama. Naš obrazovni sustav načelno pruža svima moguęnost učenja barem jednog stranog jezika. Egzemplarno gledano, kroz dvanaest godina školovanja, učenik koji je završio opęe obrazovnu gimnaziju, imao je 910 sati nastave prvog stranog jezika (dva sata tjedno u prvoj godini, te tri sata kroz 35 tjedana tokom osam godina). Taj broj sati odgovara europskim standardima za stjecanje internacionalne diplome o znanju stranog jezika, koje primijenjuju privatne škole stranih jezika. Ukupan fond sati sličan je i u meni poznatim obrazovnim sustavima Njemačke i Austrije (usp. npr. Mindt: 41). No pored urušavanja tog broja sati u praksi zbog gubitka nastave, promjene nastavnika i slično, u hrvatskom obrazovnom sustavu nepovoljna je frekvencija sati tokom učenja: Namjesto dva sata nastave tjedno u prvoj, te tri tokom osam godina, učenici bi na početku učenja, u prvim godinama, morali imati nastavu gotovo svaki dan, trebalo bi dakle početi s pet sati tjedno. To bi na početku omoguęilo masivan imput stranog jezika, čija je potreba dokazana znanstvenim istraživanjima (usp. npr. Vilke: 23). U kasnijim se godinama tjedni broj sati može postepeno smanjivati, tako da ukupan fond sati ne bi značajno prešao sadašnji, gore spomenuti broj. Situacija s drugim stranim jezikom, koji se uči kao izborni predmet u osnovnoj školi ili se počinje učiti u srednjoj školi, izrazito je nepovoljna jer tjedni fond od dva sata nije primjeren učenju živog stranog jezika. Drugi nepovoljan moment u učenju stranog jezika u našem obrazovnom sustavu je cezura koja nastaje prijelaskom učenika iz osnovne škole u srednju. Dva spomenuta faktora s negativnim utjecajem, pored ostalih, onemoguęuju da na kraju školovanja zadovoljavajuęi broj učenika postigne cilj učenja stranog jezika koji danas definiramo kao “sposobnost upotrebe stranog jezika u svakodnevnim i posebnim situacijama, i komunikacijski adekvaterijali u Internetu, isto kao i tiskana knjiga, podliježu evaluaciji recenzenata, a može se predvidjeti, kao što je spomenuto u točki 2.3, i sudjelovanje korisnika u procjenjivanju pristalosti materijala. Referencije Kleppin, Karin (2002): Motivation. Nur ein Mythos? (II). U: Deutsch als Fremdsprache, god. 39, sv. 1, str. 26-30. Mindt, Dieter (1995): Unterrichtsplanung Englisch für die Sekundarstufe I. Stuttgart - Dresden: Klett Verlag. Threshold level, Europäisches Sprachenportfolio – Portfolio europ(en des langues – Portfolio europeo delle lingue – European Language Portfolio, Schweizer Version (1999). Izd. EDK Bern. Tschirner, Erwin (1997): Deutsch als Fremdsprache im Medienzeitalter. U: Fremdsprache Deutsch, Sondernummer II/1997, str. 55-58. Tschirner, Erwin (1999): Kommunikation und Spracherwerb per Computernetz. U: Fremdsprache Deutsch 21, str. 54-58. Vilke, Mirjana (1999): Djeca i učenje stranih jezika u našim školama. U: Vrhovac, Y. i sur. (ur.): Strani jezik u osnovnoj školi. Zagreb: Naprijed, str. 17-30) ¤ƒ.„‚C¦Š§ŠØS©ŠŖ« PAGE  PAGE 8 öööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööööö  ķó”“ÉŚŻć=n”­£$¶$''5'Ų)ē)9,Z,„4ų4‘>§>·>ø>Ā>E?ƒ?@Ų@Ś@ƒA†AˆA²A³A“A“G»GQ0Q€Q¼QųQżQžQuRæRÓRDSXS T$T%T&T*T,T-T.T/T0T1T5T7T8T9T:T;TTüöüńüģüģüēüńüńüńüńüģüńüńüģįÜüÜüÜüģįÜüńüńüńüģüÜüēŌēüģüģüŅĢŹŹĢŹĢŹŹĢĘĢŹPaP uDPuJé]ac ]ac V]ac ]acV]c]^c Jä]c]cJ-.PQxģķōõ©v Qä<=op“”®ÆūP!µ"¢$£$·$ø$&'''6'7'}(­*G+8,9,[,\,-E03żp#Hżp#Hżp#Hżp#Hżp#Hųp#Hųp#Hżp#Hżp#Hżp#Hų p#Hųp#Hųp#Hų’p#˜ ų p#Hżp#Hżp#Hżp#Hų p#Hżp#Hżp#Hżp#Hų p#Hų p#Hų p#Hųp#Hųp#Hżp#Hżp#Hżp#Hųp#Hżp#Hżp#Hżp#Hųp#Hų’p#P ųp#Hųp#Hżp#Hżp#Hżp#Hųp#Hų p#Hų p#H7,3¤4„4ł4ś4Ģ5Æ6G9<É=‡AˆA³A“AACüC«EłF’G“G¼G½GBKńL³NĪPĻPŪPÜPNQ¼QvR÷RiS T T%T.T/T0T;TTžžK @ń’ Normal ]a c"A@ņ’”"Default Paragraph Font @ņ Header 9r )@¢ Page Number$Q T’’’’ ’’ ’’ ’’ ’’ ’’ ’’ ’’ ’’v ßø!s,°8łC¼N$QŪ!nŅķ™ŗ >T+3T,-/UnknownDavor Tomaškovię !•!’•€#UnknownA:\virtualniudzbenik.doc’@Epson LQ-570+ ESC/P 2LPT1:ESCP2MS