ŠĻą”±į>ž’ —™ž’’’“”•–’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’ģ„Į9 šæ~&bjbjżĻżĻ Ÿ„Ÿ„xĘ’’’’’’l¦¦¦¦¦¦¦ŗšTšTšTšT$¾Tlŗ4óö6X6X6X6X6XĆsĆsĆs/ņ1ņ1ņ1ņ1ņ1ņ1ņ$*ō Jö°Uņ™¦Ćsn¤ĆsĆsĆsUņM ¦¦6X6XéīņM M M Ćsź+¦p6X¦6X/ņM Ćs/ņM čM 5„6 Äė¦ĆŻ6X*X @¢pā=zĄŗąMšT­Ÿ‹ÜœĆŻló04ó'Żœśö­Ÿ śöĆŻM ŗŗ¦¦¦¦Ł MOTORI KA ZNANJA P R E D G O V O R Ova je knjiga svojevrstan zbornik radova objavljenih proteklih nekoliko godina u razli itim znanstvenim i stru nim publikacijama, uklju ivo i zbornicima meunarodnih i tuzemnih znanstvenih i stru nih skupova. Navedeni radovi rezultat su viaegodianjeg istra~ivanja ato ga je realizirala grupa autora Fakulteta za fizi ku kulturu Sveu iliata u Zagrebu uz svesrdnu pomo mentora iz Kinezioloake metodike, a u okviru istra~iva kog projekta  Ljudska motori ka znanja , iju je realizaciju pomoglo Ministarstvo znanosti i tehnologije Republike Hrvatske. Razlog zbog kojega se svi parcijalni radovi objavljuju na jednom mjestu naprosto je u injenici da se na taj na in poveava uporabna vrijednost rezultata istra~ivanja. Stru njaci, kao i studenti tako imaju mogunost da na jednom mjestu, a ne u razli itim publikacijama - do kojih je ponekad i teako doi - dou do svih potrebnih znanja iz podru ja motori kih znanja. Autori su uvjerenja da su saznanja navedena u ovoj knjizi nu~na za daljnja opa teorijska promialjanja i eksperimente iz podru ja motori kih znanja, ali i za unapreenje prakti nog rada stru njaka u akolstvu. To prije svega u smislu znanstveno utemeljenih procedura izbora sadr~aja procesa vje~banja u cilju promjena ljudskih osobina i sposobnosti te ostvarivanja va~nijih utilitarnih potreba i to za oba spola i sve uzraste od prvog razreda osnovne akole do zavranog razreda srednje akole. Autori izra~avaju nadu da e dodatna edukacija stru njaka, osobito u podru ju uporabe elektroni kih ra unala, poveati vrijednost dobivenih rezultata i podii razinu znanstveno utemeljenih procedura vje~banja osobito u akolstvu. autori 1. TEORIJSKI MODEL KLASIFIKACIJE MOTORI KIH ZNANJA 1. Pojam i definicija Pod pojmom motori kih informacija ili motori kih znanja podrazumijevaju se formirani  algoritmi naredbi , smjeateni u odgovarajuim motori kim zonama CNS-a koji omoguavaju ostvarivanje svrhovitih motori kih struktura gihanja.  Algoritam naredbi odgovoran je za aktiviranje i deaktiviranje razli itih miainih skupina s obzirom na redoslijed, intenzitet i trajanje nekoga rada, ato rezultira izvoenjem odreene motori ke operacije. Po ovome modelu sva se svrhovita motori ka gibanja mogu smatrati motori kim infomacijama koje se o ituju toliko uspjeanije ato su bolje fomirani  algoritmi naredbi , to jest motori ki programi. Jasno je da e motori ke reakcije nekog subjekta biti to manje primjerene, ako nema programa ili je tek u po etnoj fazi oblikovanja. Djelotvornost rjeaavanja razli itih ~ivotnih problema, ne samo kinezioloakih, u mnogome ovisi o koli ini i kakvoi motori kih programa, pogotovu onih s kojima se ovjek susree u svakodnevnu ~ivotu i tzv. urgentnim situacijama. Jedini je na in formiranja motori kih programa da se odgovarajue strukture kretanja u e ponavljanjem konkretnih motori kih operacija, pri emu broj ponavljanja ovisi o slo~enosti strukture gibanja i, naravno, o konstelaciji stanja osobina i sposobnosti konkretnog subjekta, te koji su zahtjevi o ekivane razine programa. O ito je da e se u inkoviti motori ki programi br~e stjecati ato je razina osobina i sposobnosti viaa i ato su metode u enja primjerenije cilju i stanju subjekta. Ako su osobine i sposobnosti na niskoj razini, onda se mnoge korisne motori ke informacije nee moi stei ili se zbog pada osobina i sposobnosti ve ste eni motori ki programi nee moi ostvariti, kao ato se dogaa pod utjecajem du~eg stanja bolesti ili procesima deteriorizacije. Djelotvornost motori kih reakcija, dakle, definirana je odnosom izmeu dviju razina: razine motori kih programa i razine osobina i sposobnosti. Prema tome, svrha je procesa vje~banja podii razinu osobina i sposobnosti i razinu motori kih programa, ato ne zna i da e svaki proces vje~banja dovesti do promjene razine jednoga ili drugoga; ako je primarni cilj formiranje motori kih programa, ne zna i nu~no da e doi do promjena osobina i sposobnosti, a vrijedi i obrnuto. 2. Okvirna taksonomizacija razine usvojenosti motori kih znanja Motori ki programi u CNS-u mogu o ito biti na razli itoj razini. Jedna od moguih grubih taksonomizacija ukupnog raspona moguih razina motori kih programa mo~e se podijeliti na sljedee stupnjeve njihove usvojenosti: Prvi stupanj odra~ava stanje u kojemu informacije joa nisu na razini programa, ato zna i da subjekt ne mo~e izvesti odreeno gibanje, premda mo~e imati predod~bu kako se to gibanje izvodi. Npr. netko mo~e imati predod~bu o plivanju tzv.  delfinom , ili predod~bu o saltu, svladavanju prirodnih ili umjetnih prepreka u nekom sustavu poligona itd., ali pojedinac te i sli ne radnje ne mo~e izvesti, jer na ovom stupnju nema motori kih informacija na razini programa. Naprotiv, pojedinac ima simboli ku, a ne motori ku informaciju. Drugi stupanj odra~ava stanje u kojemu je formirana motori ka informacija u rudimentarnom obliku koji omoguuje da se neka struktura gibanja izvede, ali tako da su pokreti grubi i nespretni, to jest zna ajno odstupaju od idealno izvednih struktura gibanja. Na ovom stupnju i najmanje smetnje onemoguavaju izvoenje pokreta. Kod slo~enijih pokreta neki su pokuaaji uspjeani, a drugi neuspjeani i kretanje je optereeno nepotrebnim kretnjama razli itih dijelova tijela. Zato je na ovom stupnju utroaak energije, a esto i vremena, znatno vei nego ato je u slu aju kada se struktura gibanja potpuno nau i. Tako npr. pri izvoenju spomenutog na ina plivanja, ve nakon nekoliko grubo izvedenih pokreta dolazi do takvog zamora koji onemoguuje daljnji rad. Isto e se dogoditi npr. pri klizanju, ako je znanje na ovom stupnju, dakako, pri prosje noj konstelaciji osobina i sposobnosti. Trei stupanj odra~ava stanje u kojemu se pojedini segmenti izvode pravilno, a kod preostalih postoje joa zna ajnija odstupanja od idealnih trajektorija gibanja. Na ovom stupnju gibanja se izvode s visokim stupnjem sigurnosti i zna ajno racionalnijim utroakom energije i vremena. Na ovom je stupnju nezaobilazna uloga stru njaka, kompetentnog za odreenu vrstu gibanja, jer samo takva osoba mo~e uo ti nepravilne dijelove gibanja i primijeniti potrebne postupke daljnjeg usavraavanja. etvrti stupanj odra~ava stanje u kojemu se odreene strukture gibanja pravilno izvode, ali postoje izvjesna nebitna odstupanja od idealnih trajektorija. To je takva razina programa kojima se ostvaruju tako dobro izvedene strukture gibanja, da nebitna odstupanja mogu uo iti samo vrsni specijalisti za ta kretanja, to jest osobe s viaegodianjim iskustvom obu avnja tih struktura gibanja. Upravo takvi stru njaci jedino mogu raditi na daljnjem usavraavanju motori kih informacija koje su dosegle ovu razinu. Motori ka znanja na ovoj razini ekvivalentna su pedagoakom pojmu vjeatina. Ova razina omoguuje ostvarivanje kretnih struktura koje se u kinezioloakoj praksi tretiruju kao visokoautomatizirane motori ke radnje. To su radnje koje se na skup odreenih nadra~aja odvijaju automatski, ali manifestacija gibanja nije joa potpuna. Ova razina znanja u nekom klasi nom sustavu ocjenjivanja bila bi procijenjena ocjenom vrlo dobar. Peti stupanj odra~ava stanje u kojemu se gibanje izvodi bez odstupanja od idealnih trajektorija, ili su ona bezna ajna i mogu se pripisati pojedina nom stilu izvoenja neke strukture kretanja. Na ovoj razini gibanje se izvodi potpuno automatski na dati skup nadra~aja, s maksimalnim iskoriatanjem svih trenutnih potencijala. Na ovoj razini, a znatno manje i na prethodnoj, motori ka znanja mogu se upotrijebiti kao sadr~aji vje~banja za razvoj osobina i sposobnosti koje su u osnovi tih znanja i to zbog mogunosti da se odreene sposobnosti i osobine o ituju tijekom izvoenja tih motori kih operacija. Upravo zbog toga se na drugoj i treoj razini usvojenosti motori kog znanja procesi u enja razlikuje od procesa vje~banja, jer ako bi se znanja na ovim razinama upotrijebila kao sad~aj za razvoj osobina i sposobnosti (dake, u re~imu supraliminalnih optereenja), doalo bi vjerojatno do fiksiranja programa na toj razini sa znatnom koli inom pogreaaka, ato je ograni avajui initelj daljnjeg usavraavnja programa. Motori ka znanja na petoj razini ekvivalentna su pedagoakom pojmu navike, a u podru ju primijenjene kineziologije ta se znanja nominiraju kao dinami ki stereotipi gibanja, dok se u znanstvenim raspravama esto tretiraju kao tzv. kruti kineti ki programi, za razliku od fleksibilnih, koji uz bazi ni kruti program, sadr~e i vei broj varijabilnih potprograma, odgovornih za rjeaavanje nestandardnih situacijskih problema. 3. Model klasifika ije motori kih znanja s obzirom na vrste i starosnu dob Da bi se lakae pratila problematika ovog teksta, potrebno je barem okvirno definirati naj eae rabljene pojmove. U tekstu se sustavno rabi pojam  motori ka znanja . Taj pojam jednak je pojmu:  motori ki programi , odnosno pojmu  motori ke informa ije . Kada se upotrijebi pojam  kinezioloaka znanja ili  kinezioloake informa ije , odnosno  kinezioloaki programi , onda se misli na znanja koja su u funkciji ostvarenja odreenih osobina i sposobnosti i/ili postizanje rezultata u nekoj kinezioloakoj aktivnosti. Pojam  motori ke aktivnosti , kao i pojam  kinezioloake aktivnosti . odnosno  motori ki ili kinezioloaki sadr~aji , takoer su jednakozna ni pojmu  motori ke informa ije , odnosno  motori ka znanja ili  motori ki programi u naju~em smislu za ukupnu populaciju ljudi, a za konkretni subjekt te aktivnosti ili sadr~aji su potencijalno ili aktualno znanje. U tekstu se rabi i pojam  motori ke reakcije . Pod tim se pojmom podrazumijeva o itovanje usvojenosti motori kih znanja. Prema tom pojmu motorike ili kinezioloake reakcije, gibanja, aktivnosti, programi, stereotipi, navik, vjeatine, mogu se u najairem smislu svesti na pojam  motori ka znanja , zbog ega se u daljnjem tekstu taj pojam upotrebljava i tako ga treba tretirati. Ljudska motori ka znanja mogu se podijeliti u dvije osnovne skupine: bioti ka i socijalna. Bioti ka motori ka znanja su genetski uvjetovana potreba ovjeka koja imaju dvostruku funkciju: (1) stei i usavraiti ona motori ka znanja koja su nu~na za rjeaavanje svakodnevnih motori kih zadataka tijekom ~ivota i (2) osigurati optimalan razvoj najveeg broja antropoloakih obilje~ja ljudi, posebno morfoloakih, motori kih i funkcionalnih obilje~ja. Socijalna, pak, motori ka znanja nastala su kao (1) znanja u funkciji obavljanja neke radne profesije, (2) znanja u funkciji sporta i (3) znanja koja su prije svega i izravno u funkciji razvoja razli itih morfoloakih, motori kih i funkcionalnih obilje~ja. Bioti ka motori ka znanja nu~no je smatrati temeljnim ili opim. Ona su nezaobilazan imbenik u formiranju ovjeka tijekom filogeneze i ontogeneze. Dugo vremena u povijesti ovje anstva, ak najdu~i dio evolutivnog razvoja ljudske vrste, ona su bila jedina i dovoljna za opstanak i razvoj. Rije  je zapravo o motori kim znanjima koja su omoguavala ovjeku djelotvorno svladavanje prostora (razli itih vrsta podloge, razli itih distanci, raznih nagiba i smjerova), prepreka (raznih veli ina i oblika), otpora (pasivnih ili aktivnih) te obavljanje manipulacija predmetima razli itih veli ina i oblika. Sva se ta znanja uobi ajeno zovu bazi nim ili prirodnim oblicima kretanja, a kako su genetski uvjetovana, mogu se takoer nominirati kao opa egzistencijalna motori ka znanja. Kao ato su ova znanja bila vazna za ukupan ljudski rod, ona su presudna i za razvoj svakog pojedinca i tijekom ontogeneze. Naime, i danaanji ovjek ima sna~no izra~enu potrebu za usavraavanjem navedenih znanja ve od roenja i tijekom razdoblja rasta i razvoja. Kompleksitet tih znanja je izrazito visok iz razloga potrebe formiranja svih sposobnosti i osobina, nu~nih za razvoj i fomiranje li nosti. Potreba oblikovanja bazi nih motori kih programa toliko je sna~no izra~ena da svako spre avanje njezina ispoljavanja ima viaestruke negativne posljedice na formiranje li nosti koje se ne o ituju samo na razinu pojedinih osobina i sposobnosti i navedenih znanja, nego i na njihove interakcijske odnose. Drugim rije ima, bazi na motori ka znanja, po svemu sudei, bitna su pretpostvka ili temelj razvoja i djelotvorna uklju ivanja pojedinca u ~ivot i rad. Zbog svega navedenog, mo~e se zaklju iti da bi ovom skupu motori kih znanja trebalo davati neusporedivo vee zna enje tijekom djetinjstva i mladosti, u emu presudnu ulogu imaju roditelji i sve institucije koje ostvaruju odgojno-obrazovne programe. Posebno va~nu ulogu imaju kineziolozi, kako s aspekta znanstvenih istra~ivanja, tako i znanstvenog utemeljenja prakti nog rada u zadovoljavanju primarnih bioti kih potreba. Za razliku od bioti kih motori kih znanja koja su imanentna poreba svakog ovjeka u proalosti, sadaanjosti i budunosti, s razvojem ljudskog druatva nastajala su i mnogobrojna druga motori ka znanja. Ova skupina znanja ponajprije je u funkciji poveanja u inkovitosti u obavljanju razli itih ljudskih aktivnosti. Nastajala su kao potrebna usavraavanja znanja za obavljanje razli itih poslova. Svaka nova aktivnost iziskivala je potrebu usvajanja i usavraavanja motori kih znanja onih ljudi koji su se tom aktivnoa bavili. Iz ~ivota ovjeka postupno su nestajala ona motori ku znanja kojih je uporabna vrijednost nestajala, to jest kada se izgubila svrha zbog koje su u dato vrijeme nastala. Rije  je, zapravo, o znanjima koja su mahom povezana s pojavom i nestankom razli itih ljudskih profesija ili s takvim promjenama u usavraavanju sredstava za proizvodnju, da su se prvotna znanja gubila, a javljala nova. Tijekom razvoja ljudskog druatva neka od tih znanja izgubila su prvotnu funkciju, na primjer, u borbi zu opstanak ili napredak i postupno se transformirala u znanja uporabljiva za zabavu, sport ili druge neprofesionalne svrhe. S razvojem razli itih profesionalnih aktivnosti, javljale su se i razli ite sportske aktivnosti, koje su kao i profesionalne iziskivale potrebu formiranja i usavraavanja specifi nih motori kih znanja u funkciji postizanja sve veih sportskih rezultata. Mnoga profesionalna i sportska motori ka znanja po svojoj su slo~enosti vrlo bliska pa zahtijevaju dulji proces u enja, a esto se ne razlikuju ni po svojem izvanjskom o itovanju, posebice kada je rije  o profesionalnim zanimanjima koja zahtijevaju visoku ruzinu, naro ito motori kih i funkcionolnih sposobnosti (npr. balet u usporedbi s ritmi ko- sportskom gimnastikom...). Po mnogim svojim obilje~jima vrhunski (ne i rekreativni) sport danaanjice pripada populaciji profesionalnih zanimanja. Ipak, postoje izvjesne razlike izmeu kinezioloakih (sportskih i sportsko-rekreativnih) i nekinezioloakih (tzv. profesionalnih) motori kih znanja. Ona se razlikuju, prije svega, po svrsi koja se ~eli ostvariti nekim skupom motori kih znanja. Kinezioloako-sportska motori ka znanja ponajprije su u funkciji postizanja sportskog rezultata. U tu se svrhu formira sustav materijalnih, kadrovskih, ustrojstvenih i drugih uvjeta, koji omoguuju ostvarivanje mnogih oblika i razina natjecanja prema precizno definiranim pruvilima. Upravo zbog toga ova se znanja nominiraju i kao konvencionalna kinezioloaka motori ka znanja. Nasuprot tome, profesionalna nekinezioloaka motori ka znanja koriste se ponajprije poradi ostvarenja nekog konkretnog materijalnog  kulturnog proizvoda ili dobra, pri emu se sam proces koriatenja motori kih znanja ne odvija u natjecateljske svrhe, ve prije svega egzistencijalne. Tijekom razvoja opisanih kinezioloakih i profesionalnih motori kih znanja javlja se i potreba formiranja posebne skupine motori kih znanja, ija je osnovna svrha razvoj, promicanje i odr~avnje onih bazi nih antropoloakih obilje~ja koja osiguravaju viau razinu eksploatacije motori kih znanja, za kinezioloake ili profesionalne svrhe. Ta skupina znanja u po etku se formirala kao iskustvena spoznaja o utjecaju pojedinih profesionalnih i sportskih motori kih znanja na razvoj pojedinih antropoloakih dimenzija. Tako su, npr. saznanja o utjecaju nekih atletskih znanja tipa sprinteva, skokova i bacanja koriatena u procesu razvoja eksplozivne snage za sve profesionalne i druge aktivnosti u kojima je ta zna ajka vazna za uspjeh. Ta su se saznanja postupno razvijala kao zaseban sustav tzv. ope fizi ke pripreme ili nekonvencionalnih motori kih znanja, koji je u praksi rezultirao sve veim brojem motori kih znanja, u ijim su jednad~bama specifikacije dominantno zna enje imale pojedina ne morfoloake, motori ke ili funkcionalne dimenzije. Ako je npr. potrebno utjecati na veu pokretljivost odreenog koatano-zglobnog sustava, na redukciju balastne mase, na razvoj aktivne miaine mase neke lokalne miaine grupacije ili na razvoj ravnote~e, izdr~ljivosti aerobnog tipa i sl., nu~no je iz ove skupine motori kih znanja upotrijebiti ona koja ponajviae utje u na razvoj upravo tih obilje~ja. Navedene ili duge parcijalne ciljeve nije mogue djelotvorno ostvariti profesionalnim ili sportskim motori kim znanjima, jer po svojoj strukturi imaju vei kompleksitet, pa zbog toga nu~no imaju manji utjecaj na pojedina na obilje~ja. Iskustva i znanstvena saznanja potvruju da je ovaj skup motori kkih znanja znatno pogodniji za razvoj dimenzija koje su osnovom zdravlja, ato ina e nije primarna funkcija sportskih, pogotovu profesionalnih zanimanja. Prema tome, ovaj skup znanja ima dvostruku funkciju: razvijati osobine i sposobnosti va~ne za motori ku nadgradnju u profesiji ili sportu, kada je cilj postizanje vrhunskih rezultata (ato ostvaruju samo malobrojni) i utjecati na razvoj i odr~anje ljudskih obilje~ja koja su temelj ljudskom zdravlju. Iz ovog skupa motori kih znanja nastaju i novi sportovi i profesije, npr.: aerobic, body building, iji je cilj maksimalni razvoj odreenih ljudskih sposobnosti, a ne proizvod izvan ovjeka. Imajui na umu civilizacijske trendove koji oslobadaju ovjeka od potrebe miainog rada, te s druge strane injenicu da brojna profesionalna zanimanja, posebice sportovi, zahtijevaju posebnu konstelaciju predispozicija (naj eae genetski determiniranih), ova skupina znanja ima sve vee zna enje za najvei broj ljudi, jer su prilagodljiva svakom ovjeku, pa i sportovi izvedeni iz njih imaju sve vei broj poklonika. Tako je npr. aerobic nastao kao sustav motori kih znanja ponajprije u funkciji razvoja izdr~ljivosti, snage i fleksibilnosti, da bi se postupno formirala pravila koja omoguuju i nadmetanje najboljima. 4. Generalizirani shematski prikaz motori kih znanja Navedena motori ka znanja i njihovi meusobni odnosi mogu se generalno prikazati na ovaj na in:                BMZ - bazi na motori ka znanja OKMZ - opa kinezioloaka motori ka znanja SKMZ - specifi na kinezioloaka motori ka znanja PMZ - profesionalna motori ka znanja (Idejno rjeaenje i grafi ki prikaz modela pripremio mr. L. Pavi i) Osnovna je poruka ovog prikaza: motori ki programi koji omoguuju ostvarivanje tzv. prirodnih oblika gibanja, to jest bioti kih motori kih znanja, su ishodiate, osnova ili jezgra, na koje se nadograuju sva ostala motori ka znanja  nekinezioloaka i kinezioloaka. Naravno, ato su ovi motori ki programi, dakle elementarni, vei po opsegu i razini, to e se br~e i lakae ostvarivati usvajanje bilo kojih drugih motori kih znanja. U svezi s opim kinezioloakim motori kim znanjima, ona su utoliko opa i to viae nu~na, ato su ili profesionalna ili specifi na kinezioloaka motori ka znanja u~eg opsega, to jest ato iziskuju manji broj motori kih znanja u funkciji profesije ili sporta. Istodobno, ova su znanja osnovom vee djelotvornosti profesionalnim i sportskim znanjima, jer u sebi sadr~e znanja s pozitivnim transferom za razvoj drugih znanja. `to e spoznaje o razvoju ljudskih sposobnosti i osobina biti na viaoj razini, i ato e tehni ki i tehnoloaki napredak biti br~i, javljat e se nova motori ka znanja, pogodnija i u inkovitija za razvoj odreenih osobina i sposobnosti. Stoga e ovaj skup motori kih znanja biti od sve vee va~nosti za formiranje antropoloake osnove na kojoj se lakae i br~e mogu formirati specifi na sportska i profesionalna motori ka znanja, te za opi razvoj i zdravlje najveeg broja ljudi, neovisno o profesiji ili sportu. Prema tome, sva profesionalna i sportska motori ka znanja nu~no se oslanjaju prije svega na bioti ka motori ka znanja, ali i na opa motori ka znanja. Odnos izmeu bioti kih i opih motori kih znanja treba promatrati kao kontinuitet nu~nosti kretanja va~nog za opstanak i razvoj ljudske vrste i to tako da se opa motori ka znanja javljaju kao zamjena bioti kih motori kih znanja, koja su u danaanjem svijetu prestala biti osnovom egzistencije od razdoblja ovjekova sazrijevanja do kraja ~ivota. Drugim rije ima opa motori ka znanja su civilizacijska ste evina koju omoguuje ciljano i u inkovito promicanje sposobnosti i osobina u tehniziranim uvjetima ~ivota i rada. Ova se znanja tijekom razvoja ovje anstva ne bi ni pojavila da je ovjek ostao vezan isklju ivo za prirodu, ato se mo~e i danas uo iti raa lambom ~ivota i rada nekih tzv. primitivnih naroda. Ako bi se pokuaao definirati odgovarajui model grupiranja ruzli itih motori kih znanja, onda bi on mogao imati ovakav oblik: sva bioti ka motori ka znanja ili tzv. prirodni oblici kretanja mogla bi se razvrstati prema njihovoj utilitarnosti na skupine koje omoguuju: djelotvorno svladavanje prostora (razli iti oblici i vrste kotrljanja, kolutanja. puzanja, hodanja i tr anja, kojima se svladavaju distance na razli itim vrstama podloge, nagiba i pravaca), djelotvorno svladavanje prepreka (razli ite vrste i oblici provla enja, penjanja i sila~enja, skokovi, naskoci, saskoci i preskoci, kojima se svladavaju razli ite vrste okomitih, kosih i horizontalnih prepreka bez uporabe tehni kih i drugih pomagala), djelotvorno svladavanje otpora (razli ite vrste i oblici potiskivanja, vu enja, dizanja i noaenja, kojima se svladavuju pasivni otpori objekata razli itih masa i oblika, te razli ite vrste i oblici pojedina nih skupina tzv. nadvla enja, potiskivanja i njihove kombinacije, kojima se svladavaju nepredvidive aktivne dimani ke sile suvje~ba a). djelotvorno manipuliranje objektima (razli ite vrste i oblici bacanja i hvatanja, ciljanja i gaanja, slaganja i rastavljanja predmeta, kojima se svladavaju jednostavne i slo~ene operacije baratanja objektima razli itog broja, oblika i masa u odreenom prostoru i vremenu). Navedene skupine bioti kih motori kih znanja u realnosti se pojavljuju u razli itim meusobnim kombinacijama, ato zna i da se u procesu rasta i razvoja djeci moraju omoguiti uvjeti za podmirenje potrebe za uvje~bavanje svih oblika i vrsta bioti kih znanja, o emu posebice trebaju voditi brigu kineziolozi pri programiranju nastavnog procesa. Profesionalna  nekinezioloaka motori ka znanja u e se u djetinjstvu ako su pogodna za igru i/ili razvoj osobina i sposobnosti, a ostala u kasnijim fazama sazrijevanja. S razvojem, pak, ljudskoga druatva ova su se znanja za veinu ljudi javljala sve kasnije u tijeku ~ivota jedinke, pogotovu u nekim zanimanjima. Nije isklju eno da je potreba usvajanja profesionalnih motori kih znanja uslijedila ve u doba djetinjstva, u razdoblju razvoja, ato se u ne tako davnoj proalosti, a ponegdje i danas, negativno odra~avalo na opi psihofizi ki razvoj, naro ito u slu ajevima te~ih specifi nih dugotrajnih poslova. Prirodno je da se usvajanje profesionalnih motori kih znanja oslanja na bioti ka motori ka znanja koja su, kao ato je naglaaeno, najva~nija za optimalni razvoj ljudskih osobina i sposobnosti u djetinjstvu i mladosti, i bitna su osnova za opseg i kvalitetu razine mnogih profesionalnih i kinezioloakih motori kih znanja. S druge strane, profesionalna motori ka znanja moraju se permanentno oslanjati i na opa motori ka znanja to viae ato u odreenoj profesiji ima manje miainog naprezanja. Prema tome, profesionalna motori ka znanja u mnogim zanimanjima nisu dovoljna za optimalno funkcioniranje organizma, zbog ega se javljaju negativne posljedice za ovjeka i profesiju, unato  najviaoj razini profesionalnih motori kih znanja. Brojni autori predlo~ili su razli ite sustave podjele ljudskog rada, a u kontekstu toga i razli ita profesionalna motori ka znanja. Ne ulazei u potankosti, jer to i nije predmet razmatranja ovoga rada, ljudski se rad, i motori ka znanja u funkciji rada, mo~e razvrstati: (1) prema energetskoj potroanji (od teakog do laganog fizi kog rada sa i bez pomoi mehanizacije), (2) prema fizioloakim pokazateljima intenziteta rada (od laganog, umjereno teakog te maksimalnog i iscrpljujueg rada), (3) prema vremenu trajanja (od kratkotrajnog, preko srednjeg do dugotrajnog rada), (4) po kontinuitetu (na kontinuirana do manjih i veih oscilacija u optereenju i prekidima rada), itd. Jedna od uobi ajenih podjela rada za potrebe kinezioloake rekreacije je podjela na dinami ka fizi ka optereenja, stati ka, senzori ka i umna naprezanja. Unutar tih skupina vei je broj podskupina i pojedina nih zanimanja koja se granaju na stotine razli itih operacija rada koje zahtijevaju specifi na profesionalna motori ka znanja. Opis radnih mjesta jedan je od temeljnih indikatora na osnovi kojeg se prave kinezioloaki programi da bi se sprije ile eventualne posljedice jednoli nog ili nedovoljnog miainog naprezanja, otklanjao prijevremeni zamor, sprije ile nesrece, promicao rad i ljudsko zdravlje. Kinezioloaka  specifi na motori ka znanja razvijala su se usporedo s razvojem ljudskoga druatva. Ova su znanja, kao i profesionalna, s vremenom bila sve brojnija. Pojava svakog novog sporta, kao i profesije, iziskivala je potrebu u enja i usavraavanja specifi nih motori kih znanja koja su bila u funkciji postizanja ato boljih rezultata u konkretnoj aktivnosti. `to su razlike u strukturama gibanja, opsegu i kompleksnosti motori kih znanja vee izmeu pojedinih aktivnosti, to je bila vea potreba pronala~enja pojedinaca koji bi prema svojim osobinama i sposobnostinm imali najveu mogunost usvajanja specifi ne strukture motori kih znanja i postizanja vrhunskih rezultatu u odreenoj aktivnosti. Premda je pozitivni transfer specifi nih kinezioloakih motori kih znanja na razoj i odr~avanje mnogih ljudskih funkcija, pa i zdravlja (ako se sport shvati kao rekreativna aktivnost) znatno vei od transfera mnogih profesionalnih motori kih znanja (od kojih su mnoga kontraindicirana zdravlju i optimalnom funkcioniranju organizma), i ova su znanja nu~no ograni ena po utjecaju na ovjeka to viae ato su motori ka znanja veeg specifiteta. Upravo zbog toga i ova skupina motori kih znanja mora biti stalno praenje usvajanjem, usavraavanjem i primjenom opih motori kih znanja, kojima se anulira ili smanjuje negativni utjecaj ato ga ima specifitet nekog sporta, a ujedno poveava mogunost usavraavanja bazi nih sposobnosti, osobina i motori kih znanja o kojima ovisi rezultat u konkretnom sportu. Ako se za osnovu podjele specifi nih kinezioloakih motori kih znanja uzme prete~no biomehani ka osnovica podjele ukupne populacije kinezioloakih aktivnosti, ova se motori ka znanja mogu razvrstati na sljedee etiri skupine: monostrukturalna motori ka znanja, koja su dominantno obilje~je aktivnosti tipa atletike, plivanja, biciklizma i dr., acikli na motori ka znanja, koja su bitno obilje~je tzv. borila kih aktivnosti, kao ato su boks, hrvanje, judo, karate i dr., kompleksna motori ka znanja, dakle cikli na i acikli na, koja se susreu u sportskim igrama, kao sto su nogomet, rukomet, koaarka i dr.,  estetska motori ka znanja (ili znanja za koja je estetski kriterij va~an imbenik uspjeha), koja su sadr~ana u aktivnostima tipa gimnastike, ritmi ke gimnastike, skokova u vodu i dr. Prema etiri navedena obilje~ja mogue je razvrstati sve poznate kinezioloake djelatnosti, imajui na umu da se aktivnosti meusobno bitno razlikuju po kvaliteti i kvantiteti tzv. tehni kih elemenata, a koja se sastoje u specifi nim motori kim znanjima. Nije isklju eno da neka konkretna kinezioloaka aktivnost po svojim obilje~jima ne pripada jednoj, ve veem broju navedenih skupina. Meutim, te zna ajke nisu presudne za navedenu klasifikaciju, to jest za razvrstavanje tipi nih kinezioloakih aktivnosti. Problem se javlja pri razvrstavanju dijela sportova u kojih uspjeh ne ovisi dominantno o ovjeku, njegovim osobinama, sposobnostima i motori kim znanjima, ve znatno ili presudno o izvanjskim imbenicima (npr. automobilizam, motociklizam, streljaatvo, konji ki sportovi i dr.). Te su djelatnosti, zapravo, netipi ne kinezioloake aktivnosti i esto su bli~e tzv. profesionalnim nego specifi nim kinezioloakim djelatnostima. Prema tome, specifi nim kinezioloakim motori kim znanjima smatrat e se znanja koja tijekom svog usavraavanja zahtijevaju i zna ajne promjene morfoloakih, motori kih i funkcionalnih sposobnosti, jer su ta obilje~ja osnova uspjeha u kinezioloakim djelatnostima. Upravo zbog toga tipi ne kinezioloake aktivnosti mogu se rabiti kao podra~aj za razvoj navedenih obilje~ja ovjeka, ato je nemogue postii s netipi nim kinezioloakim djelatnostima ili je taj utjecaj neznatan. Osim toga, mnoge netipi ne kinezioloake djelatnosti izrazito su nepogodne za primjenu u kinezioloakim transformacijskim procesima, pa i zbog toga ne spadaju u kinezioloaki prostor. Nadalje, uspjeh u tim djelatnostima izravno je ovisan viae o razvoju tehni kih i tehnoloakih dostignua nego o ovjeku i viae su u funkciji gospodarskih nego kinezioloakih ciljeva. Opa kinezioloaka motori ka znanja obuhvaaju one motori ke strukture gibanja ija je primarna funkcija razvoja i promicanje pojedina nih bazi nih funkcionalnih, motori kih i morfoloakih obilje~ja. Pri ostvarivanju tih motori kih znanja maksimalno se aktiviraju pojedina ne funkcionalne, motori ke i morfoloake sposobnosti i osobine, ili se maksimalno stimulira porast aktivne miaine mase ili redukcija potko~nog masnog tkiva. Otuda je primarna uporabna vrijednost tih znanja sadr~ana u mogunosti da se spomenuta ljudska obilje~ja mijenjaju prema definiranim ciljevima koji se mogu precizno odrediti s obzirom na kvantitetu, pa i kvalitetu promjena. Zbog tih obilje~ja ova se znanja upotrebljavaju: (1) za razvoj bazi nih antropoloakih obilje~ja koja su u osnovi ljudskog zdravlja. Za taj cilj opa motori ka znanja logi ki su nastavak bioti kih motori kih znanja i u biti su zamjena za prirodne oblike kretanja koja su u proalosti odr~avala ljudske funkcije na potrebnoj razini kroz itav ovjekov ~ivot. S obzirom na va~nost cilja, opa motori ka znanja su fundamentalna za zdravlje ovjeka. Ona bi morala biti svojinom svakog pojedinca i navikom o potrebi sustavne primjene tih znanja tijekom itavog ~ivota; (2) za razvoj odreenih funkcionalnih, motori kih i morfoloakih obilje~ja koja su izravno odgovorna za uspjeano obavljanje konkretnih sportskih i profesionalnih aktivnosti. Ova se znanja u sportovima svjesno rabe najviae u tzv. pripremnim razdobljima kada je cilj da se razviju one bazi ne zna ajke, koje su u osnovi uspjeanosti nekog sporta. Sli na je funkcija primjene tih znanja u profesionalnim zanimanjima gdje se, osim ovog cilja, mo~e utjecati na brojne negativne posljedice profesionalnog rada neprilagoenoga ljudskoj prirodi. Na temelju svega navedenoga, opa motori ka znanja mogu se dijeliti na: (1) znanja za razvoj funkcionalnih sposobnosti, pod vidom znanja za razvoj aerobnih sposobnosti i za razvoj anaerobnih sposobnosti, (2) znanja za razvoj motori kih sposobnosti, a to su znanja za razvoj: koordinacije, ravnote~e, brzine, preciznosti, fleksibilnosti, eksplozivne, repetitivne, stati ke snage i dinamometrijske sile, te (3) znanja za regulaciju morfoloakih obilje~ja i to znanja za regulaciju aktivne miaine mase i regulaciju balastne mase. 5. Zaklju ak U ovom radu razmatraju se tri meuovisne skupine problema koje se odnose na motori ke reakcije ljudi. U prvome dijelu prikazan je jedan od moguih modela stupnjevanja svrhovitih motori kih reakcija ljudi. U drugome dijelu razmatrani su razli iti terminoloaki pojmovi kojima se opisuju razli ite vrste i razine motori kih znanja koje se, u biti, mogu svesti pod pojam motori kih znanja. Bitan dio ovoga rada odnosi se na pokuaaj izrade modela klasifikacije motori kih znanja ljudi razvrstanih s filogenetskog i ontogenetskog aspekta i svrhovitosti motori kih znanja, to jest njihove primjene, u razvojne, profesionalne i sportske svrhe. Pretpostavlja se da e ovaj rad imati pozitivne u inke u uspostavi bolje strain komunikacije meu kineziolozima te biti poticajem za daljnja teorijska razmatranja problematike motori kog ponaaanja ljudi. 2. HIPOTETSKI MODEL STRUKTURE MOTORI KIH ZNANJA DJECE PRED`KOLSKE DOBI Ovaj model konstruiran je sa svrhom da se, na temelju dosadaanjih spoznaja, prezentira ukupnost motori kih znanja koja usvajaju djeca predakolske dobi i jedan od moguih, pedagoaki i metodi ki, hijerarhijski ureen niz odnosa tih znanja. Model e takoer poslu~iti seriji eksperimenata, ija je provedba u tijeku. Cilj je doi do spoznaja koje bi mogle biti korisne za planiranje i programiranje procesa vje~banja tijekom djetinjstva te za konstrukciju takvih poligona kojima bi bilo mogue razvijati, pratiti i vrednovati sva relevantna motori ka znanja. Va~nost tih spoznaja je viaestruka, ali najva~nija je ipak injenica da nije svejedno hoe li dijete biti u situaciji usvojiti ili ne ato veu koli inu raznovrsnih motori kih znanja. Jednako je va~na i spoznaja o prioritetnosti pojedinih motori kih znanja. Treba, naime, imati u vidu da motori ka znanja nisu sama sebi svrhom. Ona su bitna za ispunjenje egzistencijalnih i esencijalnih potreba, za zadovoljenje raznovrsnih bioti kih i civilizacijskih potreba, ali su istodobno presudan imbenik rasta, razvoja svih osobina i sposobnosti, osobito onih na koje se u djetinjstvu jedino ili najviae mo~e utjecati, pa time i ukupnog zdravlja djeteta. Upravo zbog toga se pretpostavlja kako bi prikazani model i rezultati istra~ivanja koji se na njemu temelje, mogli biti korisni onima koji se bave kreiranjem programa za igru djece, a osobito roditeljima i predakolskim institucijama u njihovim nastojanjima da ~ivot djece u ine konstruktivnim i sretnim. Funkcioniranje modela utemeljeno je na sljedeim bitnim premisama: 1) usvajanje motori kih znanja u djetinjstvu nezamjenljiv je imbenik razvoja osobina i sposobnosti te zadovoljenja utilitarnih potreba i zdravlja; 2) udio motori kih znanja u podmirenju potreba razli it je s obzirom na cilj i kompleksnost; 3) izostane li usvajanje bilo kojega od navedenih motori kih znanja, nema optimalnog razvoja djece; 4) udio sekundarnih motori kih znanja u podmirenju potreba gotovo je nulti u odnosu na primarna motori ka znanja, kako tijekom filogeneze tako i ontogeneze; 5) razvoj primarnih motori kih znanja pripada ranom djetinjstvu i mladosti te se njiihovo usvajanje ne mo~e odgaati, za raliku od sekundarnih... HIPOTETSKI MODEL MOTORI KIH ZNANJA  MOTORI KA ZNANJA DJECE PRED`KOLSKE DOBI   PRIMARNA - Egzistencijalna motori ka znanja  SEKUNDARNA - Esencijalna motori ka znanja svladavanje prostorasvladavanje preprekasvladavanje otporamanipu-liranje predmetimaverbalno izdra~avanjepismeno izra~avanjeumjetni ko oblikovanje Hipotetski model motori kih znanja (nastavak 1.) SVLADAVANJE PROSTORAPRAVOLINIJSKOKRIVOLINIJSKOvaljanjavaljanjakolutanjakolutanjapuzanjapuzanjahodanjahodanjatr anjatr anja& &  Hipotetski model motori kih znanja (nastavak 2.) SVLADAVANJE PREPRKAHORIZONTALNIHVERTIKALNIHbalansiranjaprovla enjaprovla enjauspinjanjanaskakivanjasila~enjasaskakivanja& preskakivanja&  Hipotetski model motori kih znanja (nastavak 3.) SVLADAVANJE OTPORAPASIVNI OTPORAKTIVNI OTPORdr~anjadr~anjaviaenjanadvla enjaupiranjanadgurivanjavu enja& guranjapodizanjanoaenja&  Hipotetski model motori kih znanja (nastavak 4.) MANIPULACIJA PREDMETIMA  EGZISTENCIJALNASTVARALA KA  nagonskautilitarnareorganizacija stereotipastrukturiranja novih oblika Hipotetski model motori kih znanja (nastavak 5.) SEKUNDARNA - Esencijalna motori ka znanja  VERBALNO IZRA}AVANJEPISMENO IZRA}AVANJEUMJETNI KO OBLIKOVANJE  govorno izra~avanjepjevano izra~avanjepismeno izra~avanjeslikovno izra~avanjeimitacije i plesno izra~avanjeglazbeno izra~avanje NEKINEZIOLO`KA MOTORI KA ZNANJA p r o f e s i o n a l n a BIOTI KA MOTORI KA ZNANJA specifi na (sportovi) o p  a KINEZIOLO`KA MOTORI KA ZNANJA PMZ SKMZ OKMZ BMZ OKMZ SKMZ PMZ BMZ :>df°bfĄāčź Ž#$Ź%Ģ%ä%ņ) *Ü0ö0¬4Ź4ō; <4GĢGĄNĀNō€$”&”’”X•Z•\•^•`•f•h•j•l•÷ī÷āŲĢŲĽŗ¶±«¤œ¤«¤±«±«±«±«±«±«±–±¤ƒ~s~s~s~sjUmHnHumHsH5OJQJmHsHOJQJmHsH 6OJQJ6CJOJQJ CJOJQJ 5OJQJOJQJ5CJCJ CJmHsH5CJmHsH6CJOJQJmHsH6OJQJmHsH56OJQJmHsH@ˆż’CJ0OJQJ@ˆż’CJOJQJ-  :<>df°²’ ” ln:<>łłłłłłłłłłłłółłńńļźźźźźźźź$a$$*$a$$*$a$š$|&žž>LNPRTVXZ\^bf°ę蟀Ž##$Ź%öōōōōōōōōōōććććōĘĀĀĘĘĀ¤x$ Ę) Š p@ ą°€P šĄ!¤xa$$„ -D MĘ ’’’^„ a$$„ ^„ a$Ź%š)Ś0Ŗ4ņ;4GĢGĪGŅKžN’QWŠc gpręu¾zō€Ü‡¶‰ĘH$”’”””āāāāāāāāāāāāāāāāāāŽŽŽŽŽāā¤x$ Ę) Š p@ ą°€P šĄ!¤xa$””X•Z•^•b•d•f•j•n•t•z•~•‚•„•†•ˆ•Š•Œ••°•¶•¾•Ā•åČČČČČČČČČČČČČČČČČÄÄÄĤx$ Ę) Š p@ ą°€P šĄ!¤xa$ Ę) Š p@ ą°€P šĄ!¤xl•n•r•t•x•z•|•~•€•Œ•Ž••¬•°•“•¶•¼•¾•Ą•Ä•Ę•Č•Ź•Š• —”—–—ōšF«X«Ä¬Ö¬Œ®Ž®¾®Ģ®V±†±Ų³Ś³tĖśßü߶怼œļ4ųXütü 6<ųśūšūšūšūšūšūįŲįŲįŲįŲįŲįŲĶĮŲ¶Ų¬Ų¬Ų¬Ų¬Ų¬Ų¬Ų§”§š§š§”§‹‰‰5@ˆż’CJOJQJ 5OJQJ CJOJQJ 6OJQJOJQJ6OJQJmHsHCJOJQJmHsH6CJOJQJmHsHCJOJQJmHsHOJQJmHsHjOJQJUmHnHujUmHnHumHsH5Ā•Ä•Č•Ģ•Ī•Š•–b–Ā– —”—–—ōš8¢śØ«–¬®@±f³¶ąŗūūūūūłłłūūūūÜÜܶ¶¶¶ÜÜ%$ & F Ę,ŠĢ p@ ą°€P šĄ!„i¤x^„ia$$ Ę) Š p@ ą°€P šĄ!¤xa$¤xąŗœĄ®Ź.ŠpÖ6Ų$Ł"Ś6ŪŖÜŖŽść€źœļ4ųVüXütüvü|’ āāāāāĀĀĀĀāā¾ā¾āāāāāāø$*$a$¤x $ & F Ę) Š p@ ą°€P šĄ!¤xa$$ Ę) Š p@ ą°€P šĄ!¤xa$ "$&(*,.0246<‚Äųśüłłłłłłłłłłłłłłłłłłłłčččččę$„ -D MĘ ’’’^„ a$$*$a$śüžČXh®“.24’čž&ZxŚŽā 4PRn„Ģ*ęųbdhøŌÖģīr”šüž(PlnˆŠŽh j Ö Ž !0!żųńųźāźŃźŃźÉźÉźŃźĀæ¼æøøųøøɬÉøāźÉÉųɧ ¬ÉźāźÉÉųɧ ¬Éźāźź CJmHsHmHsH5CJOJQJmHsH5CJ@ˆCJ CJOJQJ5CJOJQJ jCJOJQJUmHnHu5CJOJQJ CJOJQJ CJOJQJOJQJCJ?üžÜvČXZ\^`bdfh®°²“¶Ų  ųųųųōųųųųųųųųņźįįįįįįįį $$Ifa$$dha$¤x$¤xa$  "$&(*m@dddddddddd $$Ifa$’$$If–l4Ör”’¦ŹSÜ#‰‰$‰’’’’‰ Ö Ö’’’’’’’öÖ’’’’’Ö’’’’’’’’Ö’’’’’Ö’’’’’4Ö laö *,.46LŽöA|ööööö“$$If–lÖ“”’¦/ øAŹSÜ#‰‰‰‰‰‰‰‰öÖ ’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’4Ö laö $$Ifa$’”®čźģīšņōöųöööööy$pppppp $$Ifa$}$$If–l4Ör”’7&ć"Ü#£Ų ’’’’½ ł’’’’öÖ’’’’’Ö’’’’’’’’’’’Ö’’’’’Ö’’’’’4Ö laö $$Ifa$ ųśüžöö@Pöööö¶$$If–l4Ö“”’d4 Ō ūėÜ#ŠŠŠŠ7ššńöÖ ’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’4Ö laö $$Ifa$ "$&öööööö@h¶$$If–l4Ö“”’d4 Ō ūėÜ#ŠŠŠŠ7ššńöÖ ’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’4Ö laö $$Ifa$&Pz ŌÖ*Xöööööööö $$Ifa$XZ\^`bdfI$@@@@@@ $$Ifa$¶$$If–l4Ö“”’d4 Ō ūėÜ#€Š€Š€Š€Š€7’’’’€š€š€ńöÖ ’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’4Ö laöfhjlnpröö@;;;$a$¶$$If–l4Ö“”’d4 Ō ūėÜ#ŠŠŠŠ7ššńöÖ ’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’4Ö laö $$Ifa$rtvxŚÜŽąā śśś÷śśīīäīī ¤<¤<$If $$Ifa$*$$a$  m ddddddd $$Ifa$’$$If–l4Ör”’¦ŹSÜ#‰‰$‰’’’’‰ Ö Ö’’’’’’’öÖ’’’’’Ö’’’’’’’’Ö’’’’’Ö’’’’’4Ö laö "$&(*,.0\ SSSSSSS $$Ifa$£$$If–l4֞”’¦Qø§SÜ#‰‰«gļ’’’’¬‰öÖ’’’’’’’Ö’’’’’’’’’’Ö’’’’’’’Ö’’’’’’’4Ö laö024PRnp\€OEO?O$If ¤<¤<$If $¤<¤<$Ifa$£$$If–l4֞”’j Qø§SÜ#‰Mēgļ¬’’’’’’’’‰öÖ’’’’’’’’’’Ö’’’’’’’’’’Ö’’’’’’’Ö’’’’’’’4Ö laöprtvxz|~€‚‚$uuuuuuuu $¤<¤<$Ifa$}$$If–l4Ör”’ļSÜ#‰d n’’’’d ‰’’’’öÖ’’’’’Ö’’’’’’’’’’’Ö’’’’’Ö’’’’’4Ö laö ‚„†ˆšœžJdAA888 $$Ifa$ $$Ifa$“$$If–lÖ“”’¦/ øAėSÜ#„Ž‰‰‰Ŗh‰öÖ ’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’4Ö laöž ²“¶øŗööķ7$ķķ¶$$If–l4Ö“”’¦øAėSÜ#„ŽąŪ€7’’’’€‰€Ŗąh‰’’’’öÖ ’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’4Ö laö $$Ifa$ $$Ifa$ŗ¼¾ĄĀÄĘöööööķ $$Ifa$ $$Ifa$ĘČŹĢąāäIl@@777 $$Ifa$ $$Ifa$¶$$If–l4Ö“”’¦øAėSÜ#„Ž €7’’’’€‰€Ŗ ‰’’’’öÖ ’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’4Ö laöäęśüžööķ7$ķķ¶$$If–l4Ö“”’¦øAėSÜ#„ŽąŪ€7’’’’€‰€Ŗąh‰’’’’öÖ ’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’4Ö laö $$Ifa$ $$Ifa$  öööööķ $$Ifa$ $$Ifa$$&(I\@@777 $$Ifa$ $$Ifa$¶$$If–l4Ö“”’¦øAėSÜ#„Ž €7’’’’€‰€Ŗ ‰’’’’öÖ ’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’4Ö laö(*:<>@Bööķ7$ķķ¶$$If–l4Ö“”’¦øAėSÜ#„ŽąŪ€7’’’’€‰€Ŗąh‰’’’’öÖ ’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’4Ö laö $$Ifa$ $$Ifa$BDFHJLNöööööķ $$Ifa$ $$Ifa$NPRTdfhI\@@777 $$Ifa$ $$Ifa$¶$$If–l4Ö“”’¦øAėSÜ#„Ž €7’’’’€‰€Ŗ ‰’’’’öÖ ’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’4Ö laöhjz|~€‚ööķ7$ķķ¶$$If–l4Ö“”’¦øAėSÜ#„ŽąŪ€7’’’’€‰€Ŗąh‰’’’’öÖ ’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’4Ö laö $$Ifa$ $$Ifa$‚„†ˆŠŒŽöööööķ $$Ifa$ $$Ifa$Ž’”¤¦ØI\@@777 $$Ifa$ $$Ifa$¶$$If–l4Ö“”’¦øAėSÜ#„Ž €7’’’’€‰€Ŗ ‰’’’’öÖ ’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’4Ö laöØŖŗ¼¾ĄĀööķ7$ķķ¶$$If–l4Ö“”’¦øAėSÜ#„ŽąŪ€7’’’’€‰€Ŗąh‰’’’’öÖ ’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’4Ö laö $$Ifa$ $$Ifa$ĀÄĘČŹĢĪöööööķ $$Ifa$ $$Ifa$ĪŠŅŌŲŚÜI,@@777 $$Ifa$ $$Ifa$¶$$If–l4Ö“”’¦øAėSÜ#„Ž €7’’’’€‰€Ŗ ‰’’’’öÖ ’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’4Ö laöÜŽāäęčźööķ7$ķķ¶$$If–l4Ö“”’¦øAėSÜ#„ŽąŪ€7’’’’€‰€Ŗąh‰’’’’öÖ ’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’4Ö laö $$Ifa$ $$Ifa$źģīšņōöųöööööö@¶$$If–l4Ö“”’¦øAėSÜ#„Ž 7’’’’‰Ŗ ‰’’’’öÖ ’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’4Ö laö $$Ifa$ųśüžbdfh’”żżżżųųļļåļļ ¤<¤<$If $$Ifa$$a$ ”–˜šœž ¢¤m ddddddd $$Ifa$’$$If–l4Ör”’¦ŹSÜ#‰‰$‰’’’’‰ Ö Ö’’’’’’’öÖ’’’’’Ö’’’’’’’’Ö’’’’’Ö’’’’’4Ö laö¤¦ØŖ¬®°²“\ SSSSSSS $$Ifa$£$$If–l4֞”’¦Qø§SÜ#‰‰«gļ’’’’¬‰öÖ’’’’’’’Ö’’’’’’’’’’Ö’’’’’’’Ö’’’’’’’4Ö laö“¶øŌÖīš\xOEO?O$If ¤<¤<$If $¤<¤<$Ifa$£$$If–l4֞”’j Qø§SÜ#‰Mēgļ¬’’’’’’’’‰öÖ’’’’’’’’’’Ö’’’’’’’’’’Ö’’’’’’’Ö’’’’’’’4Ö laöšņōöųśüž‚$uuuuuuuu $¤<¤<$Ifa$}$$If–l4Ör”’ļSÜ#‰d n’’’’d ‰’’’’öÖ’’’’’Ö’’’’’’’’’’’Ö’’’’’Ö’’’’’4Ö laö "$&J€AA888 $$Ifa$ $$Ifa$“$$If–lÖ“”’¦/ øAėSÜ#„Ž‰‰‰Ŗh‰öÖ ’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’4Ö laö&(@BDFHööķ7$ķķ¶$$If–l4Ö“”’¦øAėSÜ#„ŽąŪ€7’’’’€‰€Ŗąh‰’’’’öÖ ’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’4Ö laö $$Ifa$ $$Ifa$HJLNPRTöööööķ $$Ifa$ $$Ifa$TVXZrtvIx@@777 $$Ifa$ $$Ifa$¶$$If–l4Ö“”’¦øAėSÜ#„Ž €7’’’’€‰€Ŗ ‰’’’’öÖ ’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’4Ö laövxŽ’”–ööķ7$ķķ¶$$If–l4Ö“”’¦øAėSÜ#„ŽąŪ€7’’’’€‰€Ŗąh‰’’’’öÖ ’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’4Ö laö $$Ifa$ $$Ifa$–˜šœž ¢öööööķ $$Ifa$ $$Ifa$¢¤¦ØĀÄĘIx@@777 $$Ifa$ $$Ifa$¶$$If–l4Ö“”’¦øAėSÜ#„Ž €7’’’’€‰€Ŗ ‰’’’’öÖ ’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’4Ö laöĘČÜŽąāäööķ7$ķķ¶$$If–l4Ö“”’¦øAėSÜ#„ŽąŪ€7’’’’€‰€Ŗąh‰’’’’öÖ ’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’4Ö laö $$Ifa$ $$Ifa$äęčźģīšöööööķ $$Ifa$ $$Ifa$šņōöIX@@777 $$Ifa$ $$Ifa$¶$$If–l4Ö“”’¦øAėSÜ#„Ž €7’’’’€‰€Ŗ ‰’’’’öÖ ’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’4Ö laö "ööķ7$ķķ¶$$If–l4Ö“”’¦øAėSÜ#„ŽąŪ€7’’’’€‰€Ŗąh‰’’’’öÖ ’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’4Ö laö $$Ifa$ $$Ifa$"$&(*,.öööööķ $$Ifa$ $$Ifa$.024PRTIX@@777 $$Ifa$ $$Ifa$¶$$If–l4Ö“”’¦øAėSÜ#„Ž €7’’’’€‰€Ŗ ‰’’’’öÖ ’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’4Ö laöTVXZ\^`ööķ7$ķķ¶$$If–l4Ö“”’¦øAėSÜ#„ŽąŪ€7’’’’€‰€Ŗąh‰’’’’öÖ ’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’4Ö laö $$Ifa$ $$Ifa$`bdfhjlöööööķ $$Ifa$ $$Ifa$lnprvxzI(@@777 $$Ifa$ $$Ifa$¶$$If–l4Ö“”’¦øAėSÜ#„Ž €7’’’’€‰€Ŗ ‰’’’’öÖ ’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’4Ö laöz|~€‚„†ööķ7$ķķ¶$$If–l4Ö“”’¦øAėSÜ#„ŽąŪ€7’’’’€‰€Ŗąh‰’’’’öÖ ’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’4Ö laö $$Ifa$ $$Ifa$†ˆŠŒŽ’”öööööö@¶$$If–l4Ö“”’¦øAėSÜ#„Ž 7’’’’‰Ŗ ‰öÖ ’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’4Ö laö $$Ifa$”–˜šüž(*,śśśśśńńēńń ¤<¤<$If $$Ifa$$a$ ,.02468:<m ddddddd $$Ifa$’$$If–l4Ör”’¦ŹSÜ#‰‰$‰’’’’‰ Ö Ö’’’’’’’öÖ’’’’’Ö’’’’’’’’Ö’’’’’Ö’’’’’4Ö laö<>@BDFHJL\ SSSSSSS $$Ifa$£$$If–l4֞”’¦Qø§SÜ#‰‰«gļ’’’’¬‰öÖ’’’’’’’Ö’’’’’’’’’’Ö’’’’’’’Ö’’’’’’’4Ö laöLNPlnŠŒ\€OEO?O$If ¤<¤<$If $¤<¤<$Ifa$£$$If–l4֞”’j Qø§SÜ#‰Mēgļ¬’’’’’’’’‰öÖ’’’’’’’’’’Ö’’’’’’’’’’Ö’’’’’’’Ö’’’’’’’4Ö laöŒŽ’”–˜šœž‚$uuuuuuuu $¤<¤<$Ifa$}$$If–l4Ör”’ļSÜ#‰d n’’’’d ‰’’’’öÖ’’’’’Ö’’’’’’’’’’’Ö’’’’’Ö’’’’’4Ö laö ž ¢¤“¶øJ\AA888 $$Ifa$ $$Ifa$“$$If–lÖ“”’¦/ øAėSÜ#„Ž‰‰‰Ŗh‰öÖ ’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’4Ö laöøŗŹĢĪŠŅööķ7$ķķ¶$$If–l4Ö“”’¦øAėSÜ#„ŽąŪ€7’’’’€‰€Ŗąh‰’’’’öÖ ’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’4Ö laö $$Ifa$ $$Ifa$ŅŌÖŲŚÜŽöööööķ $$Ifa$ $$Ifa$ŽąāäōöųIl@@777 $$Ifa$ $$Ifa$¶$$If–l4Ö“”’¦øAėSÜ#„Ž €7’’’’€‰€Ŗ ‰’’’’öÖ ’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’4Ö laöųśööķ7$ķķ¶$$If–l4Ö“”’¦øAėSÜ#„ŽąŪ€7’’’’€‰€Ŗąh‰’’’’öÖ ’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’4Ö laö $$Ifa$ $$Ifa$ "$&öööööķ $$Ifa$ $$Ifa$&(*,>@BIt@@777 $$Ifa$ $$Ifa$¶$$If–l4Ö“”’¦øAėSÜ#„Ž €7’’’’€‰€Ŗ ‰’’’’öÖ ’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’4Ö laöBD^`bdfööķ7$ķķ¶$$If–l4Ö“”’¦øAėSÜ#„ŽąŪ€7’’’’€‰€Ŗąh‰’’’’öÖ ’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’4Ö laö $$Ifa$ $$Ifa$fhjlnpröööööķ $$Ifa$ $$Ifa$rtvxˆŠŒID@@777 $$Ifa$ $$Ifa$¶$$If–l4Ö“”’¦øAėSÜ#„Ž €7’’’’€‰€Ŗ ‰’’’’öÖ ’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’4Ö laöŒŽ’”–˜šööķ7$ķķ¶$$If–l4Ö“”’¦øAėSÜ#„ŽąŪ€7’’’’€‰€Ŗąh‰’’’’öÖ ’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’4Ö laö $$Ifa$ $$Ifa$šœž ¢¤¦öööööķ $$Ifa$ $$Ifa$¦ØŖ¬¼¾ĄI@@@777 $$Ifa$ $$Ifa$¶$$If–l4Ö“”’¦øAėSÜ#„Ž €7’’’’€‰€Ŗ ‰’’’’öÖ ’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’4Ö laöĄĀÄĘČŹĢööķ7$ķķ¶$$If–l4Ö“”’¦øAėSÜ#„ŽąŪ€7’’’’€‰€Ŗąh‰’’’’öÖ ’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’4Ö laö $$Ifa$ $$Ifa$ĢĪŠŅŌÖŲöööööķ $$Ifa$ $$Ifa$ŲŚÜŽņōöIH@@777 $$Ifa$ $$Ifa$¶$$If–l4Ö“”’¦øAėSÜ#„Ž €7’’’’€‰€Ŗ ‰’’’’öÖ ’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’4Ö laööųśüž  ööķ7$ķķ¶$$If–l4Ö“”’¦øAėSÜ#„ŽąŪ€7’’’’€‰€Ŗąh‰’’’’öÖ ’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’4Ö laö $$Ifa$ $$Ifa$        öööööö@@¶$$If–l4Ö“”’¦øAėSÜ#„Ž 7’’’’‰Ŗ ‰öÖ ’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’4Ö laö $$Ifa$   $ & ( * , . ööķķķķķö $$Ifa$ $$Ifa$. 0 2 4 6 8 : < I$@@@@@@ $$Ifa$¶$$If–l4Ö“”’¦øAėSÜ#„ŽąŪ€7’’’’€‰€Ŗąh‰’’’’öÖ ’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’4Ö laö< > @ B D F J öö@(öö7 $$Ifa$¶$$If–l4Ö“”’¦øAėSÜ#„Ž 7’’’’‰Ŗ ‰öÖ ’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’4Ö laö $$Ifa$J L N P R T V ööööķ7$¶$$If–l4Ö“”’¦øAėSÜ#„ŽąŪ€7’’’’€‰€Ŗąh‰’’’’öÖ ’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’4Ö laö $$Ifa$ $$Ifa$V X Z \ ^ ` b d f öööööööö $$Ifa$f h j l n p r t IDDDDDD$a$¶$$If–l4Ö“”’¦øAėSÜ#„Ž 7’’’’‰Ŗ ‰öÖ ’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’4Ö laöt Ö Ų Ś Ü Ž !!!!śśśńńēńńV$$If–lÖr”’ÕÜ”€Ł#Aøģ’’’’Y Ö Ö’’’’’’’öÖ’’’’’Ö’’’’’’’’Ö’’’’’Ö’’’’’4Ö laö ¤<¤<$If $$Ifa$$a$ !!!!!! !"!$!&!(!*!,!öööööŒööööööj$$If–l4Ö\”’Õ¶”Ł#Aį Ž’’’’E öÖ’’’’Ö’’’’’’’Ö’’’’Ö’’’’4Ö laö $$Ifa$ ,!.!0!P!R!j!l!ƒ€ztztz$If $$Ifa${$$If–lÖr”’ÜW”Ł#H :A=E ’’’’öÖ’’’’’Ö’’’’’’’’Ö’’’’’Ö’’’’’4Ö laö0!P!R!j!’!š!*"B"¤"¬"# #J#L#t#v#¦#Ģ#Ü$ģ$ī$š$%2%f%h%z%Œ%ž%“%Ź%Ģ%Ü%Ž%ų%&&&,&N&X&Z&d&f&j&n&~&ūōūōģąÕĶōōĒūĒūĒōģōū»³ģ©ģ ō—©ģģCJ CJOJQJOJQJmH sH OJQJmHsH5OJQJmHsH5CJOJQJ5CJOJQJmHsH 5OJQJ5CJOJQJCJOJQJmHsH5CJOJQJmHsH5CJOJQJ CJOJQJOJQJ-l!n!p!r!t!v!x!z!ƒzzzzzz $$Ifa${$$If–lÖr”’Sļ Ł#æ. n’’’’/ »’’’’öÖ’’’’’Ö’’’’’’’’’’’Ö’’’’’Ö’’’’’4Ö laöz!|!~!€!‚!„!†!ˆ!Š!Œ!Ž!!},tttttttttt $$Ifa$‚$$If–l4ÖrܝŌ”U"ĄĮ7ĄĮ’’’’ööˆö„Ö’’’’’Ö’’’’’’’’Ö’’’’’Ö’’’’’4Ö laö !’!¤!ŗ!¼!10((( $$Ifa$Ī$$If–l4ÖŹ üܼ Ō“”tU"ąą’’’’ąį’’’’7ąąąį’’’’ööˆö„Ö$’’’’’’’’’Ö$’’’’’’’’’’’’’’’’’’Ö$’’’’’’’’’Ö$’’’’’’’’’4Ö laö¼!š!("*","."0"2"4"öötkkkkk $$Ifa$‚$$If–l4ÖrܝŌ”U"€Ą€Į€7’’’’€Ą€Įööˆö„Ö’’’’’Ö’’’’’’’’Ö’’’’’Ö’’’’’4Ö laö $$Ifa$4"6"8":"<">"@"B"¤"¦"Ø"Ŗ"¬"}xxxxxxxxxoo $$Ifa$$a$‚$$If–l4ÖrܝŌ”U"ĄĮ7ĄĮööˆö„Ö’’’’’Ö’’’’’Ö’’’’’Ö’’’’’4Ö laö ¬"Ę"##### # ##õļęcęęęęę‚$$If–lÖ\”’ÕÜšA&ģ’’’’ Ö Ö’’’’’’’öö"öŠÖ’’’’Ö’’’’’’’Ö’’’’Ö’’’’4Ö laöŽ’ $$Ifa$$If ¤<¤<$If ######### ‡‡‡‡‡‡‡ $$Ifa$o$$If–l4Ö\”’ÕøŪ#Aį L ’’’’×öö"öŸÖ’’’’Ö’’’’’’’Ö’’’’Ö’’’’4Ö laöŽ’# #J#L#t#v#¤#j a[a[a$If $$Ifa$•$$If–l4ֈ”’nøYŪ#ŚØ  ”’’’’« ×’’’’öö"öŸÖ’’’’’’Ö’’’’’’’’’’’’Ö’’’’’’Ö’’’’’’4Ö laöŽ’¤#¦#Ø#Ŗ#¬#®#°#²#“#~ uuuuuuu $$Ifa$€$$If–lÖr”’ų ½ BŪ#d Å’’’’… Å’’’’Ņ öö"öŸÖ’’’’’Ö’’’’’’’’’’’Ö’’’’’Ö’’’’’4Ö laöŽ’“#¶#ø#ŗ#¼#¾#Ą#Ā#Ä#Ę#Č#Ź#l,cccccccccc $$Ifa$’$$If–l4ֈr’nøŌ$ü/ ’’’’. ü’’’’öözÖ’’’’’’Ö’’’’’’’’’’’’Ö’’’’’’Ö’’’’’’4Ö laöŽ’ Ź#Ģ#ō#$$F$6 ---- $$Ifa$É$$If–l4ÖŹ r’7čĮ >;!z%ű’’’’ŁĄ’’’’Š3’’’’Ä7?’’’’öÖ$’’’’’’’’’Ö$’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’Ö$’’’’’’’’’Ö$’’’’’’’’’4Ö laöŽ’F$p$r$°$Ś$Ü$öööö=ø$$If–l4Ö“r’ü† ½ FŠyŽ$€Š€Š€7’’’’€‰€Š€©’’’’€‰€ŠööģÖ ’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’Ö ’’’’’’’’4Ö laöŽ’ $$Ifa$Ü$Ž$ą$ā$ä$ę$č$ź$ģ$ī$š$%ööööövqqooj$a$$a$$$If–l4Örr’üŌŽ$Š” 7. ŠööģÖ’’’’’Ö’’’’’Ö’’’’’Ö’’’’’4Ö laöŽ’ $$Ifa$ %0%2%f%h%z%Ž%œ%ž%“%Ź%Ģ%Ü%Ž%ų%&&$&&&0&2&4&6&8&B&D&śśśųóśńųļųųķųóśųéųāųųųųąų$¤xa$¤x$a$$a$D&L&N&X&Z&d&f&n&p&x&z&|&~&żūūūūūūūłūūū °‚. °ĘA!°„"°Š#Š$Š%° i4@ń’4 NormalCJ_HmH sH tHD@D Naslov 1$$*$@&a$@ˆż’CJOJQJ>@> Naslov 2$$*$@&a$ 5>*CJ6@6 Naslov 3$@& CJOJQJ<@< Naslov 4$$*$@&a$@ˆż’CJ>@> Naslov 5 $*$@&5CJOJQJ>@> Naslov 6$$dh@&a$5CJ@@@ Naslov 7$$@&a$5CJOJQJ:@: Naslov 8$@&5CJOJQJ6 @6 Naslov 9 $@& 5OJQJ6A@ņ’”6 Zadani font odlomkaTC@ņT Uvu eno tijelo teksta$„Š*$^„Ša$CJ:'@¢: Referenca komentaraCJ<B@< Tijelo teksta $*$a$CJJ@"J Tekst komentaraCJOJQJmH sH uPP@2P Tijelo teksta 2 $*$a$5@ˆż’CJOJQJ8Q@B8 Tijelo teksta 3$a$>@R> Tekst fusnoteCJmH sH u<Wnw–›”ŖƵ»ĄÅ?‘’’’’’’’’’’’’ ’’’’ ’’’’ ’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’ ’’’’!’’’’’’’’"<Wnw–›”ŖƵ»ĄÅČ    ’’?‘ ’’’’ 23XYÉŹ¶·žŸ¦§Ø©Ŗ«¬­®Æ±³Ųóōõ ĄĒČ åųmUłš!ę!ē!é#O%É&‡)č/167ó8_;z>īAŪBćD¤EHIHJH¬H­HÆH±H²H³HµH·HŗH½HæHĮHĀHĆHÄHÅHĘHČHŲHŪHßHįHāHäHęHēHčHI1IaI†IŹIĖIzKO}RŒSKTHU V³W Yp[N^Wcf8ij’jk›kUlUmżo@sĪuz+|,|:|;|¾}†‡ˆ‰Š‹ŒŽ‘’“”•–—˜™š›žĮāüżž’ī€;ä…¬ˆ­ˆ®ˆÆˆ°ˆ±ˆ²ˆ³ˆ“ˆ×ˆŲˆŁˆŚˆŪˆģˆ‰‰‰‰‰ ‰ ‰‰‰‰‰‰‰‰‰‰‰‰‰&‰G‰H‰I‰J‰W‰t‰u‰v‰w‰x‰y‰z‰{‰|‰}‰~‰‰‰‰Š‰‹‰Œ‰‰Ž‰‰‰‘‰’‰“‰Ø‰½‰Š‰ź‰ė‰ŠŠ,Š-Š.Š/Š0Š1Š2Š3Š4Š5Š6Š7Š8Š9Š:Š;Š<ŠmŠnŠoŠpŠqŠ†Š‡ŠˆŠ‰ŠŠŠ‹ŠŒŠŠŽŠŠŠ‘Š’Š“Š”Š•Š–Š—Š˜Š™ŠšŠØŠ©Š·ŠøŠ¹ŠŗŠ»Š¼Š½Š¾ŠæŠĄŠĮŠĀŠĆŠÄŠĶŠĪŠĻŠŠŠŁŠŚŠŪŠÜŠŻŠŽŠßŠąŠįŠāŠćŠäŠåŠęŠšŠńŠņŠóŠżŠžŠ’Š‹‹‹‹‹‹‹‹‹ ‹ ‹‹‹‹‹‹‹‹ ‹!‹"‹#‹$‹%‹&‹'‹(‹)‹*‹2‹3‹4‹5‹=‹>‹?‹@‹A‹B‹C‹D‹E‹F‹G‹H‹I‹J‹R‹S‹T‹U‹]‹^‹_‹`‹a‹b‹c‹d‹e‹f‹g‹h‹i‹j‹l‹m‹n‹o‹q‹r‹s‹t‹u‹v‹w‹x‹y‹z‹{‹|‹}‹~‹‹€‹±‹²‹³‹“‹Č‹É‹Ź‹Ė‹Ģ‹Ķ‹Ī‹Ļ‹Š‹Ń‹Ņ‹Ó‹Ō‹Õ‹Ö‹×‹Ų‹Ł‹Ś‹Ū‹Ü‹ź‹ė‹÷‹ų‹ł‹ś‹ū‹ü‹ż‹ž‹’‹ŒŒŒŒŒŒŒŒŒ Œ!Œ"Œ#Œ$Œ%Œ&Œ'Œ(Œ)Œ*Œ+Œ,Œ-Œ9Œ:Œ;Œ<ŒGŒHŒIŒJŒKŒLŒMŒNŒOŒPŒQŒRŒSŒTŒaŒbŒcŒdŒnŒoŒpŒqŒrŒsŒtŒuŒvŒwŒxŒyŒzŒ{ŒˆŒ‰ŒŠŒ‹ŒŒŽŒŒŒ‘Œ’Œ“Œ”Œ•Œ–Œ—Œ˜Œ™ŒšŒØŒ©ŒŖŒ«Œ¬Œ­Œ®ŒÆŒ°Œ±Œ²Œ³Œ“ŒµŒ¶Œ·ŒøŒ¹Œ»Œ¼Œ½Œ¾ŒæŒĄŒĮŒĀŒĆŒÄŒÅŒĘŒĒŒČŒÉŒŹŒĖŒĢŒĶŒžŒ’Œ !"#$%&'(67EFGHIJKLMNOPQRZ[\]efghijklmnopqrz{|}‰Š‹ŒŽ‘’“”•–Ÿ ”¢Æ°±²³“µ¶·ø¹ŗ»¼ÄÅĘĒÉŹĖĢĶĪĻŠŃŅÓŌÕÖŽßąįāćäåęēčéźėģķīļłśūüżž’ŽŽŽŽŽŽŽŽŽ Ž ŽŽŽŽŽŽŽŽŽŽŽŽŽŽŽ Ž!Ž"Ž#Ž%Ž&Ž'Ž(Ž)Ž*Ž+Ž,Ž-Ž.Ž/Ž0Ž1Ž2Ž3Ž4Ž5Ž6Ž7Ž8Ž9Ž:ŽkŽlŽmŽnŽoŽ‡ŽˆŽ‰ŽŠŽ‹ŽŒŽŽŽŽŽŽ‘Ž’Ž“Ž”Ž•Ž–Ž—Ž˜ŽØŽ©ŽµŽ¶Ž·ŽøŽ¹ŽŗŽ»Ž¼Ž½Ž¾ŽæŽĄŽĮŽĀŽĆŽÄŽÅŽĘŽĒŽČŽÉŽŅŽŻŽŽŽųŽ !RSTUVc€‚ƒ„…†‡ˆ‰Š‹ŒŽ„¦ŗ»ŅÓŌÕÖ×ŲŁŚŪÜŻŽßąįāćäåęś#89Xmnopqrstuvwx‡˜™³“½ĒĪĻŚåęīļü ‘‘‘‘‘‘‘‘‘!‘"‘&‘8‘<‘@‘˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€0€€0€€0€€0€€˜0€ó˜0€ó˜0€ó˜0€ó˜0€ó˜0€ó˜0€ó˜0€ó˜0€ó˜0€ó˜0€ó˜0€ó˜0€ó˜0€ó˜0€ó˜0€ó˜0€ó˜0€ó˜0€ó˜0€ó˜0€ó˜0€ó˜0€ó˜0€ó˜0€ó˜0€ó˜0€ó˜0€ó˜0€ó˜0€ó˜0€ó˜0€ó˜0€ó˜0€ó˜0€ó˜0€ó˜0€ó˜0€ó˜0€ó˜0€ó˜0€ó˜0€ó˜0€ó˜0€ó˜0€ó˜0€ó˜0€ó˜0€ó˜0€ó˜0€ó˜0€ó˜0€ó˜0€ó˜0€ó˜0€ó˜0€ó˜0€ó˜0€ó˜0€ó˜0€ó˜0€ó˜0€ó˜0€ó˜0€ó˜0€ó˜0€ó˜0€ó˜0€ó˜0€ó˜ 0€ó˜ 0€ó˜ 0€ó˜ 0€ó˜0€ó˜0€ó˜0€ó˜0€ó˜0€ó˜0€ó˜0€ó˜ 0€ó˜ 0€ó˜ 0€ó˜ 0€ó˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€0€€0€€0€€0€€0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€X0€€˜0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€©0€€©0€€©0€€©0€€©0€€™0€€˜0€€˜0€€˜0€€š0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€š€€˜0€€˜0€€h0€€š€€˜0€€˜0€€š€€˜0€€š€€˜0€€˜0€€š€€h0€€š€€˜0€€š€€˜0€€˜0€€˜0€€x0€€š€€ˆ 0€€š€€x0€€š€€l•ś0!~&”šžö>Ź%””Ā•ąŗü *ų&Xfr 0p‚žŗĘä(BNh‚ŽØĀĪÜźų”¤“š&HTv–¢Ęäš".T`lz†”,<LŒžøŅŽų&BfrŒš¦ĄĢŲö  . < J V f t !,!l!z!!¼!4"¬"##¤#“#Ź#F$Ü$%D&~&•—˜™›œŸ ”¢£¤„¦§Ø©Ŗ«¬­®Æ°±²³“µ¶·ø¹ŗ»¼½¾æĄĮĀĆÄÅĘĒČÉŹĖĢĶĪĻŠŃŅÓŌÕÖ×ŲŁŚŪÜŻŽßąįāćäåęēčéźėģķīļšńņóōõ÷ųłśūüżž’|&–š8š12@ń’’’€€€÷š š11š>š( š šš>2 š  š"ń怚ššJ2 š # š ĄĄĄæ"ń怚ššVB š C šDæ’"ń怚ššVB š C šDæ’"ń怚ššVB š C šDæ’"ń怚šš\¢ š 3 š€’æ "ń怚š šš\¢ š 3 š€æ’"ń怚š ššV¢ š  # š €’"ń怚 š ššV¢ š  # š €’"ń怚š ššV¢ š  # š €’"ń怚š šš> š   š"ń怚šš\B š  S šDæŃ’"ń怚šš\B š S šDæŃ’"ń怚šš\B š S šDæŃ’"ń怚ššĄ š Ć švBœC*DEĮFĮæŠŃ’ˆš’œ*œ  @¬¬¬¬€3"ń’怚 ššĄ š Ć švBöCfDEĮFĮæŠŃ’ˆš’ööff @¬¬¬¬€3"ń’怚ššĄ š Ć švB~ ChDEĮFĮæŠŃ’ˆš’~ ~ hh @¬¬¬¬€3"ń’怚ššĄ š Ć švB CłDEĮFĮæŠŃ’ˆš’  ōł  @¬¬¬¬€3"ń’怚ššĄ š Ć švBŗ CYDEĮFĮæŠŃ’ˆš’ŗ Yŗ ; @¬¬¬¬€3"ń’怚šš° š Ć šfBCśDEĮFĮæŠŃ’ˆš’ś@¬¬€3"ń’怚šš° š Ć šfBCDEĮFĮæŠŃ’ˆš’@¬¬€3"ń’怚ššV¢ š # š € ’"ń怚š š šV¢ š # š €’"ń怚 š ššP¢ š  š€"ń怚 š ššP¢ š  š€"ń怚 š ššJ2 š # š MŪÓ’æ"ń怚šš>2 š  š"ń怚ššD2 š  šæ "ń怚šš:2 š S šüL-æ’ƒĆŽæ `$š}šWK€›Ši’’’7 ž’’Ņ.Šn>p;FŠOĄ!`T$`TŠ/`T 2`TBOšK;FQn>`T 6PUŅ.PU7QiąL›pDŌp5}Š/$"ń怚šš\¢ š 3 š€ Š’"ń怚š š šb¢ š  C š€ Š æ’"ń怚š š šb¢ š! C š€ Š!æ’"ń怚š š š\¢ š" 3 š€ Š"’"ń怚 š š šVB š# C šDæ’"ń怚$ššVB š$ C šDæ’"ń怚#ššVB š% C šDæ’"ń怚"ššVB š& C šDæ’"ń怚!ššVB š' C šDæ’"ń怚/ššVB š( C šDæ’"ń怚.ššVB š) C šDæ’"ń怚&ššVB š* C šDæ’"ń怚%ššVB š+ C šDæ’"ń怚-ššVB š, C šDæ’"ń怚,ššVB š- C šDæ’"ń怚+ššVB š. C šDæ’"ń怚*ššVB š/ C šDæ’"ń怚)ššVB š0 C šDæ’"ń怚(ššVB š1 C šDæ’"ń怚'ššB šS šæĖ’ ?š­HÆH³HµH·HøHŗH»H½HæHĘHČHÉHŹHĖHĢHĶHĪHĻHŠHŃHŅHÓHŌHÕHŲHŁHŪHÜHŻHßHāHäH‰‰ ‰ ‰‰‰‰€‰‰‚‰ƒ‰„‰…‰†‰‡‰?‘ż3­£t 0- t-†}¶t½£ķtżĄ-Ąt}Ą­Ąt }Mt ­ Ż-tj t  †Vt÷“:t@}€tą} tmąĶ€t-Št] a&tĀĒt¼lvÅt!ˆ1 tųƒvėtŹƒĄé t­ SSt­ ÓÓt ­ “m“t  £­ ƒtĒ "Ćz t½ŹĶZ tķ v½Ņt ŻV=vt!Ķv-–t-sM¶”@M= t"Ż:­Zt&=@=št%@št$@t#@=@t*=š=Śt)šŚt1M! M!Št0= =Št/- -Št.m mŠt-] ] Št,Ż ŻŠt+Ķ ĶŠt(- M! t'Ķ m t  24XZefÉĖefef¶øŸ¦¶·ŗŲąźėńųżž’ "#./23=>DETXaclmtw€ƒ‘›œ¢£¦©­®¹ŗĘĒŃŅÜŻęēīńśū  !"/0:;CDKNUVXYceopqrz{‚†ˆ‹Œ•– ”©Ŗ³“½ĮĆÄÉŹŠŃŌŲįāėģóōųł     " ) * 0 1 ; < ? @ B C H I Q S \ ] d o x y  ƒ ˆ ‰ ‹ Œ Ž  ‘ ’ › œ ¤ „ Ŗ « ³ “ ø ¼ Į Ā Ģ Ī Ń Ņ Ö × ß ą ć ä ę ē ź ķ õ ö ś ū     ! + , 4 5 = ? A B F G T X _ ` e h p q r s z { … † Ž  ˜ ™    ¦ Ŗ ° ± ø » Ę Ē Ķ Ī Ļ Š Ó Õ Ž ß ź ģ ņ ó õ ö ū ü        ! - . 7 8 @ A D E Q R \ ] g h q s v w { | €  Œ  ’ • Ÿ   © Ŗ ± ² ³ µ ¼ Ą Ģ Ķ Ó Ō Ū Ü Ż Ž é ź ō õ ż ’         # $ , . 3 4 6 7 9 : < @ J K T U ] ^ b c k l o p r s y z  ‚ ƒ „   ” • – — š ›  ž ¤ „ « ¬ ø ¹ ¾ æ Ą Į Ē Č Š Ņ Õ Ö Ų Ł ą į ā ć ī ļ ń ņ ų ł ’       ! , - 1 2 6 7 < = @ D H I M N U V W X c d g h o p y z ‚ ƒ ‡ ˆ Œ  – ˜ › œ Ÿ £ © ® · ø ½ ¾ Ä Å Ģ Ķ Š Ń Ś Ū ź ģ ł ś   !#$+,2389?AGHRS[\]^delmnoz|ˆŽ‘˜™¢£©Ŗ°±ø¹ŗ»ĘĒČÉĻŠŚŪćåčéėģńņōõ÷ųżž"#)*1256=?BCEFNOST^_ijrtvw|}‚ƒ…†ˆ‰‘™š”¢£¤Æ³ŗ»¼½ÄĖŅÓāćéźõö "%)*/04578BCIKPQST[\bcrsz{‚ƒŠ‹‘’œ„¦Ŗ®ø¹»¼ÄÅĪĻÖ×āęźėņóūü   !#$*+3589>?ABIJLMQRYZbcjlrswx}~‡ˆŒ“š›”£¦Ø­®²³ø¹ĀÅĶĪŃŌÜßāćģļōö  !$)*12:;>ADENOQRSTZ[abdeijqsvwyz~†‡‹Œ–—¢£„¦¬­µ·æĮŹĖĪĻŁŻßąéźõłž’ "#,-67BERSYZ^_hikost}~…†ŒŽ‘’–—™šœ¤„Ŗ«¬­¶ĄČÉŅÓÕÖŻŽęēš3;<DEQV]^efnoux~‚Š‹”•œ„¦¬®±²¹ŗĀĆŹĖÕÖŲŁįāīóõöūO%R%X%\%`%a%b%c%h%j%s%t%|%ƒ%†%Š%%‘%ž%Ÿ%©%Ŗ%µ%¶%Ą%Į%Ē%É%Ī%Ó%Ų%Ł%į%ā%å%ę%ņ%ó%ū%ż%&&&&&&&&(&-&/&7&9&=&C&K&L&R&S&Y&Z&\&]&b&d&m&n&t&w&{&|&€&†&Ž&&•&1‘1“1”1›1œ1ž1Ÿ1Ø1©1³1“1ŗ1»1æ1Ą1Ā1Ć1Ģ1Ķ1Ó1Ō1Ś1Ū1ā1å1ī1š1ū1ü1ż1ž12 22222%2&2/20222324252@2A2F2G2P2Q2W2]2d2e2k2l2v2w2y2|2„2…2Ž22œ2Ÿ2©2Ŗ2“2µ2½2¾2Č2Ź2Ó2Ō2Ö2×2Ś2Ū2ć2ä2š2ń2÷2ų2ś2ū23333333%3.3/393:3<3=3D3E3N3O3P3Q3]3^3h3i3o3p3t3u3z3{33€3‚3Š3“3”3š3œ3ž3Ÿ3„3¦3­3®3¶3·3¹3ŗ3Ć3Ä3Ē3Č3Ń3Ņ3Ų3Ł3Ž3ß3į3ā3ź3ė3õ3ö3’3 4 44444 4$4%4)4*4,4/43444;4<4C4E4J4K4M4O4V4Z4b4c4g4h4j4k4p4q4y4|4ƒ4„4…4†444š4›4£4¤4­4®4±4“4ŗ4»4Å4Č4Ō4Õ4Ž4ß4į4ā4ķ4ļ4ń4ņ4ō4ų4’4555 555 5'5(5/5058595@5A5E5F5H5I5L5M5S5T5\5]5_5`5g5h5p5r5t5u5|5€5…5†5ˆ5‰5‘5’5•5–5ž5ŠAÖA×AŻAŽAįAāAėAļA÷AųAūAüABB B BBBBBB B+B,B5B6BDBEBHBIBRBSB]B^BfBhBkBlBnBoBuBvBB€B…B†BŠB‹B—BœB B¦B«B¬B±B²B·BīG÷GųGłGśGHHHHIHKHfHgH¬HčHfIgI†I‡IŹIĢIzK{KfNOOfQgQfRhR}R~R€S‰SŒS—S˜S£S¤S¬S®SbTcTkTmTFUHU_U`UfUhU«V¬VĆVÅV³W“WģWķW YYe[f[p[q[N^O^eagaWcXcecgcŗc¾cĄcĮcĒcÉcĢcĶcĪcĻcÜcącčcécķcīcńcņcścücdd d ddddddddd'd)d3d4d6d7d>d?dEdFdGdHdTdUd`dadkdldrdsdwdxdzd{dd‚dŠd‹d•d–d™dšd d”dŖd­d·dødĀdÄdĒdČdŹdĖdŅdÕdądįdčdźdšdńdņdódeyk€k‚k‰k‹k’k“k”kœk¤k¦kÆk°k¶køk»k¼kĀkĆkÅkĘkŹkĖkĶkĪkÖk×kßkąkåk3l=l?lFlIlMlNlOlVl[l\lblclklllulvl|lĪuĻuÓuŌu×uŲuįuéuļušužuvvv vvvv$v%v.v/v3v4v6v9v?v@vHvIvQvSvUvVvYvZv^v_vcvdvmvnvtvuv|v}vv€vˆv‰v’v“vvžv¤v„v¦v©v­v®v°v±vøv¹v»v¼vÄvÅvĖvĢvŌvÕvŁvŚvÜvßvčvévņvóvśvūvwwwwwwwkysytywyxy~yyyy›yœy y„y©yŖy®y÷yzzzzzzzz%z&z+z,z6z8z ¶‹¼Œ’ y ¼d’„3󶋼Œ’’'–¶‹¼Œ’¬yĀŲ§’d^x€’“#& ¼£’X^š ’AY}Ž3r1’ƒ.~Ā;’2>ˆģŌXŠ’@A… ¼d’,j!0 ā’˜aŠ!ąƒ@“’¼p­"ŲY–ö’ßYC(¼d’ÉnĄ)Čā¬’KK* ’ 4Q-Z^āE’µi/6@q’Įy¶0¼d’"5Č0`˜vd’×T1ŖT’s9y40*CJOJQJo(. @h„h„˜ž^„h`„˜ž.@h„h„˜ž^„h`„˜ž„Š„0żĘŠ^„Š`„0żo(.@„ė„åž^„ė`„åž.„R„\žĘR^„R`„\žo(.@h„h„˜ž^„h`„˜ž@Ę„Ę„:ž^„Ę`„:ž.@„„åž^„`„åž.@Ę„Ę„:ž^„Ę`„:ž. „h„˜žĘh^„h`„˜žOJQJo(·š@h„h„˜ž^„h`„˜ž„„äžĘh^„`„äž.„„äžĘh^„`„äž.„„˜žĘ^„`„˜žo(.@h„h„˜ž^„h`„˜ž@h„h„˜ž^„h`„˜ž@h„h„˜ž^„h`„˜ž„„äžĘh^„`„äž.@h„h„˜ž^„h`„˜ž@h„h„˜ž^„h`„˜ž„h„˜žĘh^„h`„˜ž.@„„åž^„`„åž.@„„åž^„`„åž.„h„˜žĘh^„h`„˜žo(.„h„˜žĘh^„h`„˜žo(.@h„h„˜ž^„h`„˜ž@h„h„˜ž^„h`„˜ž@„„åž^„`„åž56>*CJOJQJo(. @h„h„˜ž^„h`„˜ž@h„h„˜ž^„h`„˜ž@h„h„˜ž^„h`„˜ž@h„h„˜ž^„h`„˜ž@„ė„åž^„ė`„åž.„Š„0żĘŠ^„Š`„0żo(.@Ę„Ę„:ž^„Ę`„:ž.@h„h„˜ž^„h`„˜ž.„„püʐ^„`„püo(.„„püʐ^„`„püo(..„„püʐ^„`„püo(...„8„ČūĘ8^„8`„Čūo(.... „8„ČūĘ8^„8`„Čūo( ..... „ „`śĘ ^„ `„`śo( ...... „„ųųĘ^„`„ųųo(....... „„ųųĘ^„`„ųųo(........ „p„÷Ęp^„p`„÷o(.........@„„åž^„`„åž.…KK*–MŪt.’d^rgeX]LD8Ēt}±{Ųž’’’°¶\s9y4s9y4·\ž’’’\Ī\į]}į]}øĪ\ž’’’Ļ\ nŃtĻ\xšC¼p­"µi/ć]4ff˜aŠ!,ź<,j!8YžB8YžBĢĻ\„3ó„3ódø\’'–’'–¼ø\5l›X5l›X¹\Ū<ĘsŪ<Ęsl¹\Vt;Vt;˜\Ē~ŅhŽ[&\Ž[&\š\:> :> H \a ~a ~  \HH HH ų \×T1g‡CX^š2>ˆp?KéG»Iwƒ ¤Q ŲZSSś źa4¾rßYC(QUČS@A… R@= rOõnsĮy¶0 y æ+ ?fn³sõzBx|fl ;MXvēy(“S5Cz=UK²4QN^QAY}"5Č0gßlgßlP!\ÉnĄ)ÉnĄ)¤!\ 4Q- 4Q- L\œ];hœ];h \BVÕt±xŖD±xŖD`\ƒ.ƒ.0&\“#“#s\ÅPł ÅPł @s\¬yŗz€68YžBK„3óhK’'–ĄK5l›XKŪ<ĘspKVt;ČKŽ[&\ K:> xKa ~ŠKHH (Kgßl€KÉnĄ)ŌK 4Q-(Kœ];h|K±xŖDŠKƒ.$K“#xKÅPł ĢK8YžB K„3óxK’'–ŠK5l›X(KŪ<Ęs€KVt;ŲKŽ[&\0K:> ˆKa ~ąKHH 8 Kgßl KÉnĄ)ä K 4Q-8 Kœ];hŒ K±xŖDą Kƒ.4 K“#ˆ KÅPł Ü K’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’¼¶\ d@h „h„˜ž^„h`„˜žOJQJo(·š’’’’’’’’0Ī\ @h„h„˜ž^„h`„˜ž.’’’’hĪ\`i` @h „Ų „˜ž^„Ų `„˜žOJQJo(Žš’’’’’’’’ÄĪ\`j@h„h„˜ž^„h`„˜ž.’’’’Ļ\ @h „h„˜ž^„h`„˜žOJQJo(š’’’’€Ļ\`r@h„h„˜ž^„h`„˜ž.’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’ŲĻ\ą’’’@„„åž^„`„åž.’’’’’’’’pø\`@„„åž^„`„åž.’’’’’’’’Čø\ F@„„åž^„`„åž.’’’’’’’’ ¹\ C@„„åž^„`„åž.’’’’’’’’`\ @„ė„åž^„ė`„åž.’’’’’’’’¤\ @„ė„åž^„ė`„åž.’’’’’’’’’’’’ü\ @„„åž^„`„åž.’’’’’’’’T \ @„„åž^„`„åž.’’’’’’’’¬ \ @„„åž^„`„åž.’’’’’’’’!\`M£@„„åž^„`„åž.’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’\!\ @h„h„˜ž^„h`„˜ž’’’’’’’’ \ @h„h„˜ž^„h`„˜ž’’’’’’’’Ģ\ @h„h„˜ž^„h`„˜ž’’’’’’’’\ @h„h„˜ž^„h`„˜ž’’’’’’’’’’’’œr\ @h„h„˜ž^„h`„˜ž’’’’’’’’Čr\ @h„h„˜ž^„h`„˜ž’’’’’’’’s\ @h„h„˜ž^„h`„˜ž’’’’’’’’ \ @h„h„˜ž^„h`„˜ž’’’’’’’’’’’’Ką’’’@„„åž^„`„åž.’’’’tK`@„„åž^„`„åž.’’’’ĢK F@„„åž^„`„åž.’’’’$K C@„„åž^„`„åž.’’’’|K @„ė„åž^„ė`„åž.’’’’ŌK @„ė„åž^„ė`„åž.’’’’,K @„„åž^„`„åž.’’’’„K @„„åž^„`„åž.’’’’ÜK @„„åž^„`„åž.’’’’4K`M£@„„åž^„`„åž.’’’’ŒK @h„h„˜ž^„h`„˜ž’’’’ąK @h„h„˜ž^„h`„˜ž’’’’4K @h„h„˜ž^„h`„˜ž’’’’ˆK @h„h„˜ž^„h`„˜ž’’’’ÜK @h„h„˜ž^„h`„˜ž’’’’0K @h„h„˜ž^„h`„˜ž’’’’„K @h„h„˜ž^„h`„˜ž’’’’ŲK @h„h„˜ž^„h`„˜ž’’’’,Ką’’’@„„åž^„`„åž.’’’’„K`@„„åž^„`„åž.’’’’ÜK F@„„åž^„`„åž.’’’’4K C@„„åž^„`„åž.’’’’ŒK @„ė„åž^„ė`„åž.’’’’äK @„ė„åž^„ė`„åž.’’’’<K @„„åž^„`„åž.’’’’”K @„„åž^„`„åž.’’’’ģK @„„åž^„`„åž.’’’’D K`M£@„„åž^„`„åž.’’’’œ K @h„h„˜ž^„h`„˜ž’’’’š K @h„h„˜ž^„h`„˜ž’’’’D K @h„h„˜ž^„h`„˜ž’’’’˜ K @h„h„˜ž^„h`„˜ž’’’’ģ K @h„h„˜ž^„h`„˜ž’’’’@ K @h„h„˜ž^„h`„˜ž’’’’” K @h„h„˜ž^„h`„˜ž’’’’č K @h„h„˜ž^„h`„˜ž’’K’’K׈ŲˆŁˆŚˆ‰‰‰‰ ‰ ‰‰‰‰‰‰‰‰‰H‰I‰t‰u‰v‰w‰x‰y‰z‰{‰|‰}‰~‰‰‰‰Š‰‹‰Ž‰‰‰‘‰’‰“‰Ø‰½‰Š‰ź‰ė‰ŠŠ,Š-Š.Š/Š0Š1Š2Š3Š4Š5Š6ŠmŠnŠoŠpŠqŠ†Š‡ŠˆŠ‰ŠŠŠ‹ŠŒŠŠŽŠŠŠ‘Š’Š“Š”Š•Š–Š—Š˜Š™ŠšŠØŠ©Š·ŠøŠ¹ŠŗŠ»Š¼Š½Š¾ŠæŠĄŠĮŠĀŠĆŠÄŠĶŠĪŠĻŠŠŠŁŠŚŠŪŠÜŠŻŠŽŠßŠąŠįŠāŠćŠäŠåŠęŠšŠńŠņŠóŠżŠžŠ’Š‹‹‹‹‹‹‹‹‹ ‹ ‹‹‹‹‹‹‹‹ ‹!‹"‹#‹$‹%‹&‹'‹(‹)‹*‹2‹3‹4‹5‹=‹>‹?‹@‹A‹B‹C‹D‹E‹F‹G‹H‹I‹J‹R‹S‹T‹U‹]‹^‹_‹`‹a‹b‹c‹d‹e‹f‹g‹h‹i‹j‹l‹m‹n‹o‹q‹r‹s‹t‹u‹v‹w‹x‹y‹z‹{‹|‹€‹±‹²‹³‹“‹Č‹É‹Ź‹Ė‹Ģ‹Ķ‹Ī‹Ļ‹Š‹Ń‹Ņ‹Ó‹Ō‹Õ‹Ö‹×‹Ų‹Ł‹Ś‹Ū‹Ü‹ź‹ė‹÷‹ų‹ł‹ś‹ū‹ü‹ż‹ž‹’‹ŒŒŒŒŒŒŒŒŒ Œ!Œ"Œ#Œ$Œ%Œ&Œ'Œ(Œ)Œ*Œ+Œ,Œ-Œ9Œ:Œ;Œ<ŒGŒHŒIŒJŒKŒLŒMŒNŒOŒPŒQŒRŒSŒTŒaŒbŒcŒdŒnŒoŒpŒqŒrŒsŒtŒuŒvŒwŒxŒyŒzŒ{ŒˆŒ‰ŒŠŒ‹ŒŒŽŒŒŒ‘Œ’Œ“Œ”Œ•Œ–Œ—Œ˜Œ™ŒšŒØŒ©ŒŖŒ«Œ¬Œ­Œ®ŒÆŒ°Œ±Œ²Œ³Œ“ŒµŒ¶Œ·ŒøŒ¹Œ»Œ¼Œ½Œ¾ŒæŒĄŒĮŒĀŒĆŒÄŒÅŒĘŒĒŒČŒÉŒŹŒĶŒžŒ’Œ !"#$%&'(67EFGHIJKLMNOPQRZ[\]efghijklmnopqrz{|}‰Š‹ŒŽ‘’“”•–Ÿ ”¢Æ°±²³“µ¶·ø¹ŗ»¼ÄÅĘĒÉŹĖĢĶĪĻŠŃŅÓŌÕÖŽßąįāćäåęēčéźėģķīļłśūüżž’ŽŽŽŽŽŽŽŽŽ Ž ŽŽŽŽŽŽŽŽŽŽŽŽŽŽŽ Ž!Ž"Ž#Ž%Ž&Ž'Ž(Ž)Ž*Ž+Ž,Ž-Ž.Ž/Ž0Ž1Ž2Ž3Ž4ŽkŽlŽmŽnŽoŽ‡ŽˆŽ‰ŽŠŽ‹ŽŒŽŽŽŽŽ‘Ž’Ž“Ž•Ž–Ž—Ž˜ŽØŽ©ŽµŽ¶Ž·ŽøŽ¹ŽŗŽ¼Ž½Ž¾ŽæŽĄŽĮŽĀŽĆŽÄŽĘŽĒŽČŽÉŽŅŽŻŽŽŽųŽRSTUV€‚ƒ„†‡ˆ‰Š‹ŒŽ„¦ŗ»ŅÓŌÕÖ×ŁŚŪÜŻŽßąįćäåęś#89Xmnopqrstx@‘žžžžžž–žžžžžžžžžžžžžžžž–žžžžžžžžžžžžžžžž–žžžžžžžžžžžžžžžžžžžž–žžžžžžž–žžžžžžž–’@€ww(€Ęww”6€‰‹ŒŽ?‘€€€*€<€p€€€€€€ €"’’Unknown’’’’’’’’’’’’G‡:’Times New Roman5€Symbol3& ‡:’Arial?5 ‡:’Courier New"1ˆšŠhŒKQFŒKQFęw<ž!š„Ą““€0J’Ul2ƒšß’’FAKULTET ZA FIZI KU KULTURUFFK%Institut za kinezoplogiju FFK, Zagrebž’ ą…ŸņłOh«‘+'³Ł0„ˆ“ĄĢŲč $ @ L Xdlt|āFAKULTET ZA FIZIČKU KULTURUAKUFFKFKNormalT&Institut za kinezoplogiju FFK, Zagrebt 2stMicrosoft Word 9.0l@FĆ#@P Ą=zĄ@P Ą=zĄęwž’ ÕĶ՜.“—+,ł®0 hp”œ¤¬ “¼ÄĢ Ō üāFakultet za fizicku kulturuž<J’æ FAKULTET ZA FIZIČKU KULTURU Naslov  !"#$%&'()*+,-./0123456789:;<=>?@ABCDEFGHIJKLMNOPQRSTUVWXYZ[\]^_`abcdefghijklmnopqrstuvwxyz{|}~€‚ƒ„…†‡ˆ‰Š‹ŒŽ‘’“”•–—˜™š›œžŸ ”¢£¤„¦§Ø©Ŗ«¬­®Æ°±²³“µ¶·ø¹ŗ»¼½¾æĄĮĀĆÄÅĘĒČÉŹĖĢĶĪĻŠŃŅÓŌÕÖ×ŲŁŚŪÜŻŽßąįāćäåęēčéźėģķīļšńņóōõö÷ųłśūüżž’ž’’’      !"#$%&'()*+,-./0123456789:;<=>?@ABCDEFGHIJKLMNOPQRSTUVWXYZ[\]^_`abcdefghijklmnopqrstuvwxyz{|}~€‚ž’’’„…†‡ˆ‰Šž’’’ŒŽ‘’ž’’’ż’’’ż’’’ż’’’ż’’’˜ž’’’ž’’’ž’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’Root Entry’’’’’’’’ ĄF kā=zĄš€1Table’’’’’’’’’’’’śöWordDocument’’’’’’’’ SummaryInformation(’’’’ƒDocumentSummaryInformation8’’’’’’’’’’’’‹CompObj’’’’kObjectPool’’’’’’’’’’’’ kā=zĄ kā=zĄ’’’’’’’’’’’’ž’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’ž’ ’’’’ ĄFDokument Microsoft Worda MSWordDocWord.Document.8ō9²q