ŠĻą”±į>ž’ ĆÅž’’’ĮĀ’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’ģ„Į9 šæ¼”bjbjżĻżĻ.ĀŸ„Ÿ„ōL ’’’’’’l6666666J8J VŒJš˜ˆīī5—7—7—7—7—7—7—$"š Bœ[—ł6[—ą366T˜ą3ą3ą3>665—ą35—ą3žą3~9ņŒŌ661”ā Pšg s?ŹJČB-XńŽN1”j˜0š˜?ņŅœš3FŅœ1”ą3JJ6666ŁPOREMEAJ SPAVANJA KOD OBOLJELIH OD PTSP-a Igna Brajevi-Gizdi¹, Dolores Britvi², Anelko Beg², Vesna Anti evi², Marija Pavela³ ¹Nastavni zavod za Javno zdravstvo Splitsko-dalmatinske ~upanije, ²Regionalni centar za psihotraumu, Klinika za psihijatriju, Klini ki bolni ki centar Split ³Klini ki bolni ki centar Split SA}ETAK Nesanica je naj eaa smetnja spavanja kako u opoj populaciji, tako i meu bolesnicima s duaevnim poremeajima. Studije pokazuju da najmanje 70-91% bolesnika s PTSP-om pati od nesanice. Osnovni cilj istra~ivanja bio je utvrditi i prikazati karakteristike spavanja, te pospanosti kod oboljelih od PTSP-a. Istra~ivanjem je obuhvaen prigodan uzorak od 37 bolesnika s dijagnozom PTSP-a. U svrhu procjene kvalitete spavanja i procjene pospanosti koriatene su Pittsburgh skala spavanja (PSQI) i Skala pospanosti po Epworthu (ESS). Zna ajni pokazatelji na Pittsburgh skali spavanja gdje su se pacijenti s PTSP-om ~alili na kasni odlazak na spavanje, na duge vrijeme usnivanja, ranije buenje, kratko ukupno trajanje sna i na este pojave koje im ometaju san: eaa nona buenja, poteakoe s disanjem, kaaalj ili glasno hrkanje i este loae snove. Kona no, i subjektivno procijenjena loaa kvaliteta sna bila je izra~ena kod pacijenata s PTSP. Rezultati na Skali pospanosti po Epworthu ukazuju na dnevne aktivnosti pri kojima oboljeli od PTSPa zapadaju u san. Naj eae su to itanju, gledanju televizije i tijekom popodnevnog odmora. Praenjem utvrenih karatkteristika, zna ajno se mo~e pomoi ranijoj dijagnostici PTSPa i terapijskom pristupu oboljelih, uz potrebe za veim nadzorom uzimanja propisane medikamentozne terapije za poboljaanje kvalitete sna. Klju ne rije i: posttraumatski stresni poremeaj (PTSP), spavanje, kvalitet sna, pospanost, aktivnost UVOD Nesanica je naj eaa smetnja spavanja kako u opoj populaciji, tako i meu bolesnicima s duaevnim poremeajima. Studije pokazuju da najmanje 70-91% bolesnika s PTSP-om pati od nesanice. Posttraumatski stresni poremeaj (PTSP) nastaje kao odgoeni ili produljeni odgovor na stresogeni dogaaj ili situaciju iznimno jake ugro~enosti ili katastrofalne prirode koja mo~e izazvati svepro~imajuu uznemirenost kod gotovo svake osobe (1). Procjenjuje se da u Hrvatskoj od PTSP-a pati viae od 20% ratnih veterana koji su izravne ~rtve pro~ivljenih traumatskih dogaaja u Domovinskom ratu (4). Simptomi PTSP-a su stalno ponovno pro~ivljavanje traume, simptomi izbjegavanja i simptomi poja ane pobuenosti. Simptomi poja ane pobuenosti su: smetnje sna - ote~ano usnivanje ili odr~avanje sna, prekomjerna napetost i preosjetljivost, smetnje koncentracije, hipervigilitet, reakcije pretjeranog straha, agresivne reakcije. Simptomi poja ane pobuenosti s poremeajima spavanja jedan su od naj eaih i vrlo tvrdokornih simptoma PTSP-a, a manifestiraju se poteakoama usnivanja i prosnivanja. Stresni ~ivotni dogaaji ili svakodnevni stresovi, ~enski spol, mlaa ~ivotna dob i poremeaj spavanja u obitelji poveavaju mogunost pojave nesanice u ovih bolesnika (16). Karakteristike nesanice za PTSP, o ituju se kao: smanjenje ukupnog vremena spavanja, smanjena u inkovitost spavanja, tj. gubitak osnovne funkcije sna u smislu odmora, ljudskog organizma i oporavka od dnevnih aktivnosti. Polisomnografska analiza pokazala je poveanu u estalost REM faza spavanja, u estala nona buenja nakon kojih pacijenti teako ponovno zapadaju u san, skraenje trajanja dubokih non-REM stadija spavanja  delta spavanje. Pojava ovakvih simptoma nesanice i ostalih simptoma poja ane pobuenosti dovodi se u svezu s karakteristi nim neuroendokrinoloakim promjenama kod PTSP-a; ekscesivno oslobaanje ekscitatornih neurotransmitera (noradrenalin, dopamin i dr), a s druge strane, zbog iscrpljenosti HHA osi (hipotalamo-hipofizno-adrenalna os), trajno je smanjena razina lu enja KORTIZOLA. Zbog sni~enog lu enja kortizola nema oporavka i povratka na stanje prije stresa, posljedica ega su simptomi trajne ekscitacije organizma (20). Neke studije pokazuju da su pritu~be vezane uz spavanje mjesec dana nakon traume zna ajne u predvianju mogueg razvoja PTSP-a nakon jedne godine. Fragmentirani REM obrasci unutar mjesec dana nakon traume su u svezi s moguim razvojem PTSP-a (20, 21, 24). Prema tome nesanica bi bila relevantni rani, predskazujui imbenik u predvianju pojave i tijeka PTSP-a. Zna aj koji smetnje spavanja imaju u klini koj slici PTSP kao i velik broj oboljelih u naaem poslijeratnom druatvu daju posebni zna aj istra~ivanju poremeaja spavanja oboljelih od PTSP-a. Brza dijagnostika poremeaja spavanja doprinijela bi unapreenju dijagnosti kog i terapijskog pristupa ovoj skupini pacijenata. CILJ Osnovni cilj istra~ivanja bio je utvrditi i prikazati karakteristike spavanja i pospanost kod oboljelih od PTSP-a. Naaa hipoteza je da je spavanje kod oboljelih zna ajno poremeeno uz multifaktorijalno ometanje sna, te posljedi no visoki stupanj dnevne pospanosti. METODE Istra~ivanje je obuhvatilo uzorak od 37 pacijenata oboljelih od kroni ne forme PTSP-a, lije enih u Dnevnoj bolnici Regionalnom centru za psihotraumu Klinike za psihijatriju KBC Split u razdoblju od 1. do 5 mj. 2008.god..Dijagnoza PTSP-a i postavljena je prema MKB-10. Istra~ivanjem su obuhvaeni muakarci u dobi izmeu 20 i 65 godina. Kriteriji uklju enja: pacijenti s dijagnozom PTSP-a prema MKB-10, dob ispitanika iznad 20 i ispod 65 godina, muaki spol. Kriteriji isklju enja: akutno psihoti no stanje, organske bolesti mozga, ovisnost o alkoholu i drogama. Studijom je obuhvaeno 46 bolesnika, od kojih je 3 odbilo istra~ivanje, a 5 ih je pokazivalo zna ajke ovisnosti o alkoholu te jedan o opijatima. U svrhu procjene kvalitete spavanja i procjene pospanosti koriatene su Pittsburgh skala spavanja (PSQI) i Skala pospanosti po Epworthu (ESS) kao mjerni instrumenti. Varijable su analizirane deskriptivno (srednja vrijednost i standardna devijacija). Pittsburgh sleep quality index (PSQI) je upitnik kojim se pristupa kvaliteti i poremeajima sna kroz jedan mjesec. Upitnik se sastoji od 19 estica iz kojih proizlazi 7 komponenti koje se ocjenjuju: subjektivna kvaliteta sna, latencija sna, trajanje sna, u inkovitost spavanja, poremeaji spavanja, uporaba lijekova za spavanje, disfunkcionalnost tijekom dana. Ispitanik ocjenjuje svako od 7 podru ja spavanja na Likertovoj skali od 0-3. Ukupan zbroj od 5 ili viae upuuje na  slabog spava a . U razlikovanju dobrih i loaih spava a ovaj upitnik ima dijagnosti ku osjetljivost od 89,6% i specifi nost od 86,5%. Klinimetri ka i klini ka svojstva PSQI-a sugeriraju vrijednost ovog testa kako u psihijatrijskoj klini koj praksi, tako i u istra~iva kim aktivnostima. Skalu je ustanovio Daniel J. Buysse 1989.g. (28). U ovom istra~ivanju, na Pittsburgh skali spavanja pojedine varijable upitnika analizirane su zasebno: prve 4 varijable s mjernim jedinicama koje odgovaraju pojedinoj karakteristici spavanja (odlazak na spavanje, buenje i trajanje sna u satima, a vrijeme usnivanja u minutama), dok su ostale varijable izra~ene srednjom vrijednoau Likertove skale. Na taj smo na in dobili puno pregledniji prikaz varijabli koje ometaju san i razliku njihovog djelovanja na spavanje kod pacijenata s PTSP-om i kod onih s depresijom. Radi slikovitijeg prikaza, rezultati na Pittsburgh skali spavanja vrednovani su na modificiranoj Likertovoj skali od 1-4 (umjesto originalne verzije od 0-3). Što je ocjena pojedine varijable viša, to ona više doprinosi lošijoj kvaliteti sna (reference). Epworth sleepiness scale (ESS) je upitnik namijenjen mjerenju pospanosti tijekom dana. Mo~e biti koristan u dijagnozi poremeaja spavanja. Ustanovio ju je 1991.g. dr. Murray Johns iz Epworth Hospital Melbourne-Australia. Sastoji se od 8 estica koje ispitanici vrednuju na Likertovoj skali od 0-3. Ukupan zbroj 0-9: prosje an rezultat, normalna populacija Ukupan zbroj 10-24: preporu ljivo je potra~iti savjet stru njaka za spavanje S ovom skalom primarno je bila vrednovana opstruktivna apneja za vrijeme sna. Korisna je za mjerenje prekomjerne dnevne pospanosti i ponavlja se nakon primijenjenog tretmana da bi se evaluiralo poboljaanje simptoma. U narkolepsiji, ESS ima visoku specifi nost (100%) i osjetljivost (93,5%) (29). REZULTATI Prosje na dob muakaraca s dijagnozom PTSP-a bila je 44,7±7,1. Na Pittsburgh skali spavanja vidljivo je da pacijenti s PTSP-om odlaze kasno (srednja vrijednost 23h 9min.) na spavanje, potrebno im je dugo vremena da zaspu (srednja vrijednost iznosi 64.1 min), rano se bude ( srednja vrijednost vremena buenja iznosi 5h 8 min.) i imaju kratko ukupno trajanje sna (srednaj vrijednost 4h 3 min.). Takoer je vidljivo da su ispitanici esto ometani tijekom spavanja te srednja vrijednost za buenje u tijeku noi iznosi 3,4±1, a do~ivljavaju i poteakoe s disanjem u tijeku spavanja 2,5±1,3, kaaalj ili glasno hrkanje ocijenjeno je srednjom vrijednoau 2,6±1,3, za osjeaj pretjerane vruine tijekom sna srednja vrijednost je 2,7±1,2, dok loae snove kao uzrok slabe kvalitete spavanja prijavljuju ocijenom u estalosti srednje vrijednosti je 3,3±1. Postoje i ostali razlozi loaije kvalitete sna 2,4±1,3. Slijedom ovoga, o ekivana je i loaa subjektivna procjena kvalitete sna ispitanika oboljelih od PTSP-a, a koja je ocijenjena srednjom vrijednoau 3,2±0,8. Zanimljiv i pomalo neo ekivan podatak na ovoj skali spavanja je taj ato postoji relativno niska stopa u estalosti uzimanja lijekova za spavanje (Tablica 1) Na Skali pospanosti po Epworthu takoer je svaka pojedina varijabla vrednovana zasebno da bi se dobio uvid u svakodnevne situacije tj. aktivnosti pri kojima pacijenti zapadaju u san. Zanimljivo je primijetiti da su naj eae aktivnosti pri kojima ispitanici zapadaju u san itanje (2,2±1,1), gledanje televizije (2,35±1,2), popodnevni odmor (2,4±1,2). Dok, rjee zapadaju u san prilikom vo~nje automobila (1,3±0,7), pri anja i zastoja u prometu pri vo~nji automobila (1,2±0,5) (Tablica 2). RASPRAVA Rezultati ovog istra~ivanja pokazali su da oboljeli od kroni nog PTSP-a odlaze kasno na spavanje, treba im dugo vremena da zapadnu u san, bude se rano i imaju kratko ukupno trajanje sna, esto se bude nou, imaju poteakoe s disanjem kao i kaaalj ili glasno hrkanje, osjeaju vruinu tijekom sna, esto se tu~e na loae snove, odbijaju uzimati lijekove za spavanje, te naj eae zapadaju u san pri itanju, gledanju televizije i tijekom popodnevnog odmora ispitanici naj eae zapadaju u san. Rezultati dobiveni na Pittsburgovoj skali u potpunosti se uklapaju u simptomatologiju trajne poja ane pobuenosti pacijenata s PTSP-om kao uzrokom njihove loaije kvalitete sna. Premda su dobiveni rezultati za PTSP u potpunosti u skladu s klini kom slikom tog poremeaja i u skladu sa zna ajkama nesanice u tih pacijenata, rezultati ovog mjerenja jasno apostrofiraju upravo one karakteristike nesanice u kojima se PTSP isti e, a to su: ote~ano usnivanje, smetnje prosnivanja i none more koje su kod PTSP-a u estale (21, 22, 27). Neki autori navode da subjektivno slaba kvaliteta sna mo~e proizlaziti upravo iz zna ajki smetnji spavanja kao ato su skraena REM latencija i povean broj REM faza. Priroda smetnji spavanja vjerojatno doprinosi osjeaju kroni nog umora i iscrpljenosti tijekom dana. Zanimljiv podatak na PSQI je taj ato je utvrena je relativno niska stopa uzimanja lijekova za spavanje kod skupine ispitanika. Ovaj podatak vjerojatno ukazuje da, iako se radi o kategorijama pacijenata kojima se relativno esto prepisuju medikamenti za spavanje, oni nerijetko odbijaju tj. ne prakticiraju uzimanje istih. Za zaklju iti je da ta niska stopa konzumacije lijekova za spavanje korelira s loaom kvalitetom spavanja kod ove skupine ispitanika pa samim tim i s te~om cjelokupnom klini kom slikom. U tom smislu, vjerojatno su u pravu psihijatrijski stru njaci koji tvrde da sva sredstva koja su u inkovita u lije enju nesanice predstavljaju i u inkovitu terapiju za poremeaj (30). No, koliko god postoji te~nja maksimalnoj objektivizaciji ovakvih upitnika za spavanje, njihovi rezultati su ipak joa uvijek odraz subjektivne procjene ispitanika o kvaliteti njegovog sna. Ovako visoki rezultati mogu proizlaziti iz njihove potrebe za agravacijom, prvenstveno motivirane sekundarnom dobiti. Rezultati na skali pospanosti po Epworthu (ESS) su nam dali zanimljive podatke o tome koje su to naj eae i najrjee situacije tj. dnevne aktivnosti pri kojima i bolesnici s PTSP- zapadaju u san. Pri itanju, gledanju televizije i tijekom popodnevnog odmora ispitanici naj eae zapadaju u san, a najrjee im se to dogaa pri vo~nji automobila, razgovoru s drugim osobama i kod zastoja u prometu pri vo~nji automobila. O ito je da su posljednje tri varijable dovoljno ekscitirajue za pacijenate u smislu da ih odr~e budnima i koncentriranima na spomenute aktivnosti. Uzimajui u obzir injenicu da se nesanica esto mo~e pojaviti kao rani, prikriveni simptom kod PTSP-a, kao i injenicu da postoje neke bitne karakteristike u poremeaju spavanja ovih pacijenata, uporaba ovakvih i sli nih upitnika za spavanje mo~e biti indikativna i korisna u razlikovanju pacijenata s PTSP-om , zatim u lije enju njihovih poremeaja spavanja, ali i u odgodi pa ak i u prevenciji razvoja te~e klini ke slike. Ograni enje ove studije mali je uzorak ispitanika. Statisti ki je dozvoljeno raditi parametrijski postupak na malom uzorku (30 i <) ispitanika, ali je pri tom smanjena mogunost donoaenja opih zaklju aka o populaciji. Slijedee ograni enje je nedostatak kontrolne skupine ispitanika, a mjerni instrumenti primijenjeni u studiji su samoprocjenski ime se opravdano mo~e postaviti pitanje subjektivnosti u procjeni smetnji spavanja. Budua istra~ivanja trebala bi obuhvatiti viae ispitanika, uvodei i skontrolnu skupinu kao i mogue polismonografsko ispitivanje koje bi omoguilo objektivizaciju navedenih smetnji spavanja. ZAKLJU AK U skladu s postavljenim ciljem, a na temelju statisti ke analize podataka dobivenih od strane ispitanika, mo~emo zaklju iti da je PTSP popraen brojnim intenzivnim smetnjama u subjektivnoj procjeni spavanja kao i kvalitet dnevnog funkcioniranja koju ometa posljedi na pospanost. Sve navedeno zna ajno mo~e pomoi ranijoj dijagnostici poremeaja i terapijskom pristupu, uz potrebe za veim nadzorom uzimanja propisane medikamentozne terapije za poboljaanje kvalitete sna. LITERATURA Kozari-Kova i D, Kova i Z, Rukavina L. Posttraumatski stresni poremeaj. Medix.2007.god.XIII.broj 71 American Psychiatric Association: Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders, 4 th Edition.Washington, DC, American Psychiatric Associatiion 1994:424-9 Kleber J.R. Brom D. Coping with trauma: Theory, prevention and treatment, Amsterdam/Lisse:Sweets&Zeitlinger B.V;1992 Gregurek R, Klein E, editori. Posttraumatski stresni poremeaj- hrvatska iskustva. Zagreb:Medicinska naklada; 2000. Horowitz MJ, Wilner N, Kaltreider N, et al: Signs and symptoms of posttraumatic stress disorders. Arch Gen Psychiatry 37:88-92, 1980. Serignar CB: Post-traumatic Stress Disorder: Diagnosis, Treatment, and Legal Issues.New York, Praeger, 1984. Macklin ML, Metzger LJ, Litz BT, et al: Lower precombat intelligence is a risk factor for posttraumatic stress disorder. J Consult Clin Psychol 66:323-326, 1998. Gurvits TV, Gilbertson MW, Lasko NB, et al: Neurobiological soft signs in chronic posttraumatic stress disorder. Arch Gen Psychiatry 57:181-186, 2000. Marmar CR, Weiss DS, Schlenger WE, et al: Peritraumatic dissociation and posttraumatic stress in male Vietnam theater veterans. Am J Psychiatry 151:902-907, 1994. Solomon Z. i sur. :Posttraumatic stress disorder among frontline soldiers with combat stress reaction: The 1982 Israeli experience, American Journal of Psychiatry, 1987, 144 Folnegovi-`malc V. Epidemiologija posttraumatskog poremeaja U: Gregurek R, Klein E, editori. Posttraumatski stresni poremeaj-hrvatska iskustva. Zagreb: Medicinska naklada; 2000. Wilson JP, Thomas RB. Empathy in the treatment of trauma and PTSD. New York and Hove: Brunner-Routledge; 2004. Marmar CR. An Intergrated approach for treating posttraumatic stress. In: Pynoos RS, editor. Posttraumatic stress disorder. A clinical review. Lutherville: The Sidran Press; 1994.p.99-132.). Harold I. Kaplan, Benjamin J. Sadock: Priru nik klini ke psihijatrije, Naklada Slap, Jastrebarsko 1998. Soldatos, CR. The assessment of insomnia: rationale for a new scale based on ICD-10 principles. In: Szelenberger W., editor; Kukwa A., editor. Sleep. Physiology and pathology. Warszawa: Elma Books; 1995.pop pp.119-131. Klink ME. Quan SF. Kaltenborn WT, et al. Risk factors associated with complaints of insomnia in a general adult population. Influence of previous complaints of insomnia.Arch Intern Med. 1992;152:1634-1637. (PubMed) Radanovi-Grguri LJ, Barki J, Filakovi P. i sur. Indicators of neuroendocrine functions in patients with posttraumatic stress disorder. Psychiatria Danubina: 1997:213-218. Maher MJ, Rego SA, Asnis GM: Sleep disturbances in patients with post-traumatic stress disorder: epidemiology, impact and approaches to management. 2006;20(7):567-90. Wittmann L, Schredl M, Kramer M: Dreaming in posttraumatic stress disorder: A critical review of phenomenology, psychophysiology and treatment. 2007;76(1):25-39. Koren D, Arnon I, Lavie P, et al. Sleep complaints as early predictors of posttraumatic stress disorder: a 1-year prospective study of injured survivors of motor vehicle accidents.Am J Psychiatry. 2002;159:855-857. (PubMed Melman TA, Bustamante V, Fins AI, et al. REM sleep and the early development of posttraumatic stress disorder. Am J Psychiatry. 2002;159:1696-1701. (PubMed) Martin Reite, John Ruddy, Kim Nagel. Concise guide to Evaluation and Managment of Sleep Disorders; Washington 1997. Hara Estroff Marano: Bedfellows: Insomnia and Depression, Psychology Today Magazine, Jul/Aug 2003, Last Reviewed 25 May 2007, Article ID: 2862 Reynolds CF, Kupfer DJ. Sleep research in affective illness: state of the art circa 1987. Sleep. 1987;10:199-215. (PubMed) Radanovi-Grguri LJ, Barki J, Filakovi P. i sur. Indicators of neuroendocrine functions in patients with posttraumatic stress disorder. Psychiatria Danubina: 1997:213-218. Buysse D.J., Reynolds III C.F., Monk T.H., Berman S.R., Kupfer D.J. (1989). The Pittsburgh Sleep Quality Index: a new istrument for psychiatric practice and research. Psychiatric Research, 28(2),193-213, with permission from Elsevier Science Knutson K.L., Rathouz PJ, Yan L.L., Liu K., Lauderdale D.S. (2006): Stability of the Pittsburgh Sleep Quality Index and the Epworth Sleepiness Questionnaires over 1 year in early middle-aged adults: the CARDIA study. Sleep 29(11):1503-1506. W. Vaughn McCall, MD, MS: Exploring the Relationship Between Insomnia and Depression. Medscape Neurology and Neurosurgery. 2008. Tablica 1. Rezultati na Pittsburgh skali spavanja KARAKTERISTIKE SPAVANJAPTSPM±SDOdlazak na spavanje23,9±1,6Usnivanje64,1±42,4Buenje5,8±1,2Trajanje sna4,3±1,2Smetnje u snu3,2±1,2Buenje nou3,4±1Odlazak na WC2,4±1,1poteakoe s disanjem2,5±1,3kaaalj ili glasno hrkanje2,6±1,3Hladno1,9±1,1Vrue2,7±1,2Snovi3,3±1Bolovi2,6±1,2ostali razlozi2,4±1,3u estalost uzimanja lijekova za spavanje3,1±1,2pospanost tijekom dana1,9±1,2utjecaj na optimizam2,6±1,3kvaliteta sna3,2±0,8 Tablica 2 Rezultati na skali pospanosti po Epworthu KARAKTERISTIKE POSPANOSTIPTSPM±SD itanje2,2±1,1televizija2,35±1,2javnost1,5±0,8vo~enje1,3±0,7popodnevno spavanje2,4±1,2pri anje1,2±0,5nakon jela1,8±1,1zastoj u prometu1,2±0,5  PAGE \* MERGEFORMAT 15 XLl(žŠ&ŽJŽh’l’Ś’Ž’v”x”z”|”Ŗ”¬”°”²”¼”ł÷õóššššėėåė mHnHu jUaJ\56 5CJaJXŽD„†ˆŠŒŽ’”–˜šœž ¢¤¦ØøN0R śśśśśśśśśśśśśśśśśśśśśśśśķśś „“„dą^„“`„dąz”ŗ”žžR Ų LNP(¾¾Jd#8&¶(Ā(Ö*ę*j0^2c=¶CŹCzMLQ^Q4Up[śńśśśśśäśśśśśśśśśśśśśśśśśś „“„dą^„“`„ Ęhdądąp[Ś`Dc²g†iøjk¾lhnźožo¬s®s°s²s“s¶søsŗs¼s¾sĄsĀsÄsĘsČsŽsśśśśśśśśńśčęęęęęęęęęęęęęęę Ęhdą Ę“dądąŽs°töuąvČwjx×xzyz“zb{j}H~Č˜€)‚ƒ^…V†ų†×‡tˆčˆw‰ņ‰^‹”Œōōōōōōōōōōōōōōōōōōåååōååōå$ & F$ ĘŖdąa$ $ & F$dąa$”Œ’&Ž(Ž*Ž,Ž.Ž0Ž2Ž4Ž6Ž8Ž:Ž<Ž>Ž@ŽBŽDŽFŽHŽJŽ®ŽĢŽŽŽčŽōåŻŻŻŻŻŻŻŻŻŻŻŻŻŻŻŻŻŻŲĻĻĻ dą$Ifdą$dąa$$ & F$ ĘŖdąa$ $ & F$dąa$莼ŽģŽöŽ†}} dą$Ify$$If–l4ÖÖ0”’,€`˜T tąÖ0ö6ööÖ’’Ö’’Ö’’Ö’’4Ö4Ö laööŽųŽ 2†x}} dą$Ify$$If–l4ÖÖ0”’,€ ˜T tąÖ0ö6ööÖ’’Ö’’Ö’’Ö’’4Ö4Ö laö24H\^n~€šŖ¬ČŲŚō‡T~~‡D~~‡X~~‡\~~‡P~ dą$Ifw$$If–lÖÖ0”’,€˜T tąÖ0ö6ööÖ’’Ö’’Ö’’Ö’’4Ö4Ö laöō.0Zjl °²ĄŠŅö~\öö~xöö~Œöö~@öö~<w$$If–lÖÖ0”’,€˜T tąÖ0ö6ööÖ’’Ö’’Ö’’Ö’’4Ö4Ö laö dą$IfŅŽīšü‘ ‘‘(‘*‘H‘X‘Z‘¬‘¼‘öö~4öö~@öö~`öö~Čööw$$If–lÖÖ0”’,€˜T tąÖ0ö6ööÖ’’Ö’’Ö’’Ö’’4Ö4Ö laö dą$If¼‘¾‘ģ‘ü‘ž‘(’8’:’V’f’h’j’l’n’‡€~~‡x~~‡\~~‡yytdą$a$ dą$Ifw$$If–lÖÖ0”’,€˜T tąÖ0ö6ööÖ’’Ö’’Ö’’Ö’’4Ö4Ö laö n’p’r’Ś’Ü’Ž’ü’“““ “*“śśśõõģģągģąy$$If–l4ÖÖ0”’ō č`` ō tąÖ0ö6ööÖ’’Ö’’Ö’’Ö’’4Ö4Ö laö $dą$Ifa$ dą$If$a$dą *“,“<“L“†D}q $dą$Ifa$ dą$Ify$$If–l4ÖÖ0”’ō č ` ō tąÖ0ö6ööÖ’’Ö’’Ö’’Ö’’4Ö4Ö laöL“N“d“v“x“ˆ“˜“š“Ŗ“ŗ“¼“ä“ō“ö“‡T~r‡D~r‡D~r‡t~r‡H $dą$Ifa$ dą$Ifw$$If–lÖÖ0”’ō č` ō tąÖ0ö6ööÖ’’Ö’’Ö’’Ö’’4Ö4Ö laö ö“”””0”@”öźrPöźw$$If–lÖÖ0”’ō č` ō tąÖ0ö6ööÖ’’Ö’’Ö’’Ö’’4Ö4Ö laö $dą$Ifa$ dą$If@”B”d”t”‡h~r $dą$Ifa$ dą$Ifw$$If–lÖÖ0”’ō č` ō  tąÖ0ö6ööÖ’’Ö’’Ö’’Ö’’4Ö4Ö laöt”v”x”z”“”¶”ø”ŗ”¼”ˆ††††$a$$a$r$$If–lÖ”²Ö0”’ō č` ō Ö0’’’’’’ö6ööÖ’’Ö’’Ö’’Ö’’4Ö laö,1h°‚. °ĘA!°$ "°ˆ#‰$‰%°°Ä°Ä Ä i8@ń’8 NormalCJ_HaJmHsHtH6A@ņ’”6 Zadani font odlomkaHB@ņH Tijelo teksta ĘŖd¤ČPJaJH @H Podno~je  Ęøp#CJOJPJQJaJtH MĀ’’’’,„Ē"BCDEFGHIJKLMNOPQRST\§©l¦§Ø__ „ ²[aks5/c> H % ''ż(,Š.0<2&3æ3ē3Ā4—5X6b698:8;8<8=8>8?8@8A8B8C8D8E8F8G8R8»8^9Ó9G:Ķ::;Ż;t<=Å=z>é>©?@ī@ÅAtBC½CœD9E­Et~MSšü„ Æ Ī!Õ!~#†#7%?%) )B)R)ø*Į*Ģ*×*¢-Ŗ-Ė/Ö/&0.0Ų1å1é1ó1;4H435A5Ü5ę5ü5 677?788R8Y8Z8a8e8l8»8Ć8Ä8Ļ8Š8Ū8Ż8ē8č8ė8ģ8÷8ų8ž8’8999 99999+91999:9E9F9R9^9d9e9h9r9x9y9}9†9Œ9Ž9˜9™9œ99¦9²9É9Ó9Ū9ß9ä9&:7:G:O:T:Z:^:h:l:n:o:q:s:x:y:|:}:…:†:ˆ:‰:–:—::ž:§:©:­:®:±:²:¼:Ķ:Õ:ß:č:é:ļ:ś:;;;;;;;;$;%;);+;2;:;A;F;M;R;V;[;];^;`;b;g;h;q;r;~;;;„;ˆ;‰;;;“;”;”;¢;Ø;µ;¼;¾;Ā;Ć;Ź;Ż;ä;é;ó;ų;ż;<<<< <<<<<#<$<&<'<.</<<<=<C<N<R<S<V<W<a<t<z<<„<‰<’<—<™<š<œ<ž<«<¬<ø<¹<¼<½<Ź<Ė<Ń<Ņ<Ō<Ś<į<ā<é<ź<ņ<ō<ö<ł<===*=7=8=>=H=M=N=W=X=`=a=e=f=l=m=s=t=|=~==‡=Ž==™=›=£=¤=«=¬=®=Æ=¹=Å=Ļ=Š=Õ=>>>>z>€>…>‹>>—>˜>š>›>ž>Ÿ>Ø>©>«>³>¶>½>Ą>Į>Å>Ę>É>Ź>Ī>Š>×>Ų>į>é>ļ>ō>ö>÷>?? ? ?????&?'?-?/?1?3?9?F?S?T?Z?g?o?p?v?x?ƒ?…?ˆ?‰???•?©?Æ?³?¹?»?Ć?Ē?Ķ?@@@"@#@-@.@0@1@9@;@D@E@H@K@N@O@T@U@Z@e@o@q@s@u@@Ž@“@ @„@§@±@²@µ@¶@æ@Į@É@Ė@Ļ@Š@Õ@ī@ó@ų@ü@A AAAAAAAA#A$A.A/A3A4A>A?AAABAJAKAMAXA]A^AhAtAvAwAA€AŠA‹AAŽA›AœA¢A½AĆAÅAĪAĻAÖAŪAįAåAīAłABBBBBBB B"B#B+B,B0B1B>B?BEBPB[B\BdBtByB~B‚B‡BŒB‘B–B—B£B¤B¦B§BÆB°B“BŗBĆBÄBŹBÕBįBćBéBźBķBīBųBüBCC#C'C.C2C8C G H % %' '''ü(ż(,,Ļ.Š.00;2<2%3&3¾3æ3ę3ē3Į4Ā4–5—5W6X6a6b688G8Q8R8ŗ8»8]9^9Ņ9Ó9F:G:Ģ:Ķ:9;:;Ü;Ż;s<t<==Ä=Å=y>z>č>é>Ø?©?@@ģ@ī@ÄAÅAsBtBCC¼C½C›DœD8E9E¬E­E;F•2 ¶t’’’’’’’’’£4zyęž’’’’’’’’’!Ų4ŹŽ 5’’’’’’’’’%z­5BĶ„ˆ’’’’’’’’’Cv47|PtQ’’’’’’’’’…'‹:<Ģ¢Œ’’’’’’’’’g;Č9PZ’’’’’’’’’-]ˆ@tę•’’’’’’’’’æzBRā’’’’’’’’’ųr[LŽ:’’’’’’’’’/œLzŌ’’’’’’’’’ehœR„AC’’’’’’’’’ør,T „’’’’’’’’’¼wį\ę īĘ’’’’’’’’’j/N^ |œ’’’’’’’’’€%…`¢ŲĢø’’’’’’’’’ÆY~a8†ö"’’’’’’’’’š3j|PtQ’’’’’’’’’¾SCjäų¾H’’’’’’’’’¶~kųQ(ģ’’’’’’’’’Å¢nĀ„fR’’’’’’’’’ļ_ųo— ķ’’’’’’’’’ģxu"öŖE’’’’’’’’’0v w|PtQ’’’’’’’’’©|w¢Žā_’’’’’’’’’w“P(‚ż’’’’’’’’’„Š„˜žĘŠ^„Š`„˜žo(.€ „ „˜žĘ ^„ `„˜ž‡hˆH.‚ „p„L’Ęp^„p`„L’‡hˆH.€ „@ „˜žĘ@ ^„@ `„˜ž‡hˆH.€ „„˜žĘ^„`„˜ž‡hˆH.‚ „ą„L’Ęą^„ą`„L’‡hˆH.€ „°„˜žĘ°^„°`„˜ž‡hˆH.€ „€„˜žĘ€^„€`„˜ž‡hˆH.‚ „P„L’ĘP^„P`„L’‡hˆH. „ „˜ž^„ `„˜žOJQJo(·š€„Ü„˜ž^„Ü`„˜žOJQJ^Jo(o€ „¬„˜ž^„¬`„˜žOJQJo(§š€ „| „˜ž^„| `„˜žOJQJo(·š€„L„˜ž^„L`„˜žOJQJ^Jo(o€ „„˜ž^„`„˜žOJQJo(§š€ „ģ„˜ž^„ģ`„˜žOJQJo(·š€„¼„˜ž^„¼`„˜žOJQJ^Jo(o€ „Œ„˜ž^„Œ`„˜žOJQJo(§š „Š„˜žĘŠ^„Š`„˜žB*o(ph’.€„ „˜žĘ ^„ `„˜ž.‚„p„L’Ęp^„p`„L’.€„@ „˜žĘ@ ^„@ `„˜ž.€„„˜žĘ^„`„˜ž.‚„ą„L’Ęą^„ą`„L’.€„°„˜žĘ°^„°`„˜ž.€„€„˜žĘ€^„€`„˜ž.‚„P„L’ĘP^„P`„L’.„8„0ż^„8`„0żo()€„ „˜ž^„ `„˜ž.‚„p„L’^„p`„L’.€„@ „˜ž^„@ `„˜ž.€„„˜ž^„`„˜ž.‚„ą„L’^„ą`„L’.€„°„˜ž^„°`„˜ž.€„€„˜ž^„€`„˜ž.‚„P„L’^„P`„L’. „8„0ż^„8`„0ż56o()€„ „˜ž^„ `„˜ž.‚„p„L’^„p`„L’.€„@ „˜ž^„@ `„˜ž.€„„˜ž^„`„˜ž.‚„ą„L’^„ą`„L’.€„°„˜ž^„°`„˜ž.€„€„˜ž^„€`„˜ž.‚„P„L’^„P`„L’.h„ „˜ž^„ `„˜žOJQJo(‡hˆH·šh„Ü„˜ž^„Ü`„˜žOJQJ^Jo(‡hˆHoh„¬„˜ž^„¬`„˜žOJQJo(‡hˆH§šh„| „˜ž^„| `„˜žOJQJo(‡hˆH·šh„L„˜ž^„L`„˜žOJQJ^Jo(‡hˆHoh„„˜ž^„`„˜žOJQJo(‡hˆH§šh„ģ„˜ž^„ģ`„˜žOJQJo(‡hˆH·šh„¼„˜ž^„¼`„˜žOJQJ^Jo(‡hˆHoh„Œ„˜ž^„Œ`„˜žOJQJo(‡hˆH§š „ „˜ž^„ `„˜žOJQJo(·š€„Ü„˜ž^„Ü`„˜žOJQJ^Jo(o€ „¬„˜ž^„¬`„˜žOJQJo(§š€ „| „˜ž^„| `„˜žOJQJo(·š€„L„˜ž^„L`„˜žOJQJ^Jo(o€ „„˜ž^„`„˜žOJQJo(§š€ „ģ„˜ž^„ģ`„˜žOJQJo(·š€„¼„˜ž^„¼`„˜žOJQJ^Jo(o€ „Œ„˜ž^„Œ`„˜žOJQJo(§šh„ „˜ž^„ `„˜žOJQJo(‡hˆH·šh„Ü„˜ž^„Ü`„˜žOJQJ^Jo(‡hˆHoh„¬„˜ž^„¬`„˜žOJQJo(‡hˆH§šh„| „˜ž^„| `„˜žOJQJo(‡hˆH·šh„L„˜ž^„L`„˜žOJQJ^Jo(‡hˆHoh„„˜ž^„`„˜žOJQJo(‡hˆH§šh„ģ„˜ž^„ģ`„˜žOJQJo(‡hˆH·šh„¼„˜ž^„¼`„˜žOJQJ^Jo(‡hˆHoh„Œ„˜ž^„Œ`„˜žOJQJo(‡hˆH§š„8„0ż^„8`„0żo()€„ „˜ž^„ `„˜ž.‚„p„L’^„p`„L’.€„@ „˜ž^„@ `„˜ž.€„„˜ž^„`„˜ž.‚„ą„L’^„ą`„L’.€„°„˜ž^„°`„˜ž.€„€„˜ž^„€`„˜ž.‚„P„L’^„P`„L’.„8„0ż^„8`„0żo()€„ „˜ž^„ `„˜ž.‚„p„L’^„p`„L’.€„@ „˜ž^„@ `„˜ž.€„„˜ž^„`„˜ž.‚„ą„L’^„ą`„L’.€„°„˜ž^„°`„˜ž.€„€„˜ž^„€`„˜ž.‚„P„L’^„P`„L’.h„ „˜ž^„ `„˜žOJQJo(‡hˆH·šh„Ü„˜ž^„Ü`„˜žOJQJ^Jo(‡hˆHoh„¬„˜ž^„¬`„˜žOJQJo(‡hˆH§šh„| „˜ž^„| `„˜žOJQJo(‡hˆH·šh„L„˜ž^„L`„˜žOJQJ^Jo(‡hˆHoh„„˜ž^„`„˜žOJQJo(‡hˆH§šh„ģ„˜ž^„ģ`„˜žOJQJo(‡hˆH·šh„¼„˜ž^„¼`„˜žOJQJ^Jo(‡hˆHoh„Œ„˜ž^„Œ`„˜žOJQJo(‡hˆH§šh„ „˜ž^„ `„˜žOJQJo(‡hˆH·šh„Ü„˜ž^„Ü`„˜žOJQJ^Jo(‡hˆHoh„¬„˜ž^„¬`„˜žOJQJo(‡hˆH§šh„| „˜ž^„| `„˜žOJQJo(‡hˆH·šh„L„˜ž^„L`„˜žOJQJ^Jo(‡hˆHoh„„˜ž^„`„˜žOJQJo(‡hˆH§šh„ģ„˜ž^„ģ`„˜žOJQJo(‡hˆH·šh„¼„˜ž^„¼`„˜žOJQJ^Jo(‡hˆHoh„Œ„˜ž^„Œ`„˜žOJQJo(‡hˆH§š„¤„˜ž^„¤`„˜žOJPJQJ^Jo(·š€„t„˜ž^„t`„˜žOJQJ^Jo(o€ „D„˜ž^„D`„˜žOJQJo(§š€ „ „˜ž^„ `„˜žOJQJo(·š€„ä „˜ž^„ä `„˜žOJQJ^Jo(o€ „“„˜ž^„“`„˜žOJQJo(§š€ „„„˜ž^„„`„˜žOJQJo(·š€„T„˜ž^„T`„˜žOJQJ^Jo(o€ „$„˜ž^„$`„˜žOJQJo(§š„8„0ż^„8`„0żo()€„ „˜ž^„ `„˜ž.‚„p„L’^„p`„L’.€„@ „˜ž^„@ `„˜ž.€„„˜ž^„`„˜ž.‚„ą„L’^„ą`„L’.€„°„˜ž^„°`„˜ž.€„€„˜ž^„€`„˜ž.‚„P„L’^„P`„L’.h„ „˜ž^„ `„˜žOJQJo(‡hˆH·šh„Ü„˜ž^„Ü`„˜žOJQJ^Jo(‡hˆHoh„¬„˜ž^„¬`„˜žOJQJo(‡hˆH§šh„| „˜ž^„| `„˜žOJQJo(‡hˆH·šh„L„˜ž^„L`„˜žOJQJ^Jo(‡hˆHoh„„˜ž^„`„˜žOJQJo(‡hˆH§šh„ģ„˜ž^„ģ`„˜žOJQJo(‡hˆH·šh„¼„˜ž^„¼`„˜žOJQJ^Jo(‡hˆHoh„Œ„˜ž^„Œ`„˜žOJQJo(‡hˆH§šh„Š„˜žĘŠ^„Š`„˜žOJQJo(‡hˆH·šh„ „˜žĘ ^„ `„˜žOJQJ^Jo(‡hˆHoh„p„˜žĘp^„p`„˜žOJQJo(‡hˆH§šh„@ „˜žĘ@ ^„@ `„˜žOJQJo(‡hˆH·šh„„˜žĘ^„`„˜žOJQJ^Jo(‡hˆHoh„ą„˜žĘą^„ą`„˜žOJQJo(‡hˆH§šh„°„˜žĘ°^„°`„˜žOJQJo(‡hˆH·šh„€„˜žĘ€^„€`„˜žOJQJ^Jo(‡hˆHoh„P„˜žĘP^„P`„˜žOJQJo(‡hˆH§š„Š„˜žĘŠ^„Š`„˜žo(.€ „ „˜žĘ ^„ `„˜ž‡hˆH.‚ „p„L’Ęp^„p`„L’‡hˆH.€ „@ „˜žĘ@ ^„@ `„˜ž‡hˆH.€ „„˜žĘ^„`„˜ž‡hˆH.‚ „ą„L’Ęą^„ą`„L’‡hˆH.€ „°„˜žĘ°^„°`„˜ž‡hˆH.€ „€„˜žĘ€^„€`„˜ž‡hˆH.‚ „P„L’ĘP^„P`„L’‡hˆH.„ą„\ž^„ą`„\žOJPJQJ^Jo(·š€„t„˜ž^„t`„˜žOJQJ^Jo(o€ „D„˜ž^„D`„˜žOJQJo(§š€ „ „˜ž^„ `„˜žOJQJo(·š€„ä „˜ž^„ä `„˜žOJQJ^Jo(o€ „“„˜ž^„“`„˜žOJQJo(§š€ „„„˜ž^„„`„˜žOJQJo(·š€„T„˜ž^„T`„˜žOJQJ^Jo(o€ „$„˜ž^„$`„˜žOJQJo(§š„Š„˜žĘŠ^„Š`„˜ž.„ „˜žĘ ^„ `„˜ž.‚„p„L’Ęp^„p`„L’.€„@ „˜žĘ@ ^„@ `„˜ž.€„„˜žĘ^„`„˜ž.‚„ą„L’Ęą^„ą`„L’.€„°„˜žĘ°^„°`„˜ž.€„€„˜žĘ€^„€`„˜ž.‚„P„L’ĘP^„P`„L’.„*„˜ž^„*`„˜žo()€ „ś„˜ž^„ś`„˜ž‡hˆH.‚ „Ź„L’^„Ź`„L’‡hˆH.€ „š „˜ž^„š `„˜ž‡hˆH.€ „j„˜ž^„j`„˜ž‡hˆH.‚ „:„L’^„:`„L’‡hˆH.€ „ „˜ž^„ `„˜ž‡hˆH.€ „Ś„˜ž^„Ś`„˜ž‡hˆH.‚ „Ŗ„L’^„Ŗ`„L’‡hˆH.„Š„˜ž^„Š`„˜žo(.€„ „˜ž^„ `„˜ž.‚„p„L’^„p`„L’.€„@ „˜ž^„@ `„˜ž.€„„˜ž^„`„˜ž.‚„ą„L’^„ą`„L’.€„°„˜ž^„°`„˜ž.€„€„˜ž^„€`„˜ž.‚„P„L’^„P`„L’.h„„˜žĘ^„`„˜žOJQJo(‡hˆH·šh„ė„˜žĘė^„ė`„˜žOJQJ^Jo(‡hˆHoh„»„˜žĘ»^„»`„˜žOJQJo(‡hˆH§šh„‹ „˜žĘ‹ ^„‹ `„˜žOJQJo(‡hˆH·šh„[„˜žĘ[^„[`„˜žOJQJ^Jo(‡hˆHoh„+„˜žĘ+^„+`„˜žOJQJo(‡hˆH§šh„ū„˜žĘū^„ū`„˜žOJQJo(‡hˆH·šh„Ė„˜žĘĖ^„Ė`„˜žOJQJ^Jo(‡hˆHoh„›„˜žĘ›^„›`„˜žOJQJo(‡hˆH§š„Š„˜ž^„Š`„˜žo(.)€ „ „˜ž^„ `„˜ž‡hˆH.‚ „p„L’^„p`„L’‡hˆH.€ „@ „˜ž^„@ `„˜ž‡hˆH.€ „„˜ž^„`„˜ž‡hˆH.‚ „ą„L’^„ą`„L’‡hˆH.€ „°„˜ž^„°`„˜ž‡hˆH.€ „€„˜ž^„€`„˜ž‡hˆH.‚ „P„L’^„P`„L’‡hˆH.„8„0ż^„8`„0żo()€„ „˜ž^„ `„˜ž.‚„p„L’^„p`„L’.€„@ „˜ž^„@ `„˜ž.€„„˜ž^„`„˜ž.‚„ą„L’^„ą`„L’.€„°„˜ž^„°`„˜ž.€„€„˜ž^„€`„˜ž.‚„P„L’^„P`„L’.„Š„˜ž^„Š`„˜žo(.€„ „˜ž^„ `„˜ž.‚„p„L’^„p`„L’.€„@ „˜ž^„@ `„˜ž.€„„˜ž^„`„˜ž.‚„ą„L’^„ą`„L’.€„°„˜ž^„°`„˜ž.€„€„˜ž^„€`„˜ž.‚„P„L’^„P`„L’.„Š„˜ž^„Š`„˜žo()€„ „˜ž^„ `„˜ž.‚„p„L’^„p`„L’.€„@ „˜ž^„@ `„˜ž.€„„˜ž^„`„˜ž.‚„ą„L’^„ą`„L’.€„°„˜ž^„°`„˜ž.€„€„˜ž^„€`„˜ž.‚„P„L’^„P`„L’.„ą„\ž^„ą`„\žOJPJQJ^Jo(·š€„t„˜ž^„t`„˜žOJQJ^Jo(o€ „D„˜ž^„D`„˜žOJQJo(§š€ „ „˜ž^„ `„˜žOJQJo(·š€„ä „˜ž^„ä `„˜žOJQJ^Jo(o€ „“„˜ž^„“`„˜žOJQJo(§š€ „„„˜ž^„„`„˜žOJQJo(·š€„T„˜ž^„T`„˜žOJQJ^Jo(o€ „$„˜ž^„$`„˜žOJQJo(§šh„ „˜ž^„ `„˜žOJQJo(‡hˆH·šh„Ü„˜ž^„Ü`„˜žOJQJ^Jo(‡hˆHoh„¬„˜ž^„¬`„˜žOJQJo(‡hˆH§šh„| „˜ž^„| `„˜žOJQJo(‡hˆH·šh„L„˜ž^„L`„˜žOJQJ^Jo(‡hˆHoh„„˜ž^„`„˜žOJQJo(‡hˆH§šh„ģ„˜ž^„ģ`„˜žOJQJo(‡hˆH·šh„¼„˜ž^„¼`„˜žOJQJ^Jo(‡hˆHoh„Œ„˜ž^„Œ`„˜žOJQJo(‡hˆH§š„Š„˜žĘŠ^„Š`„˜žOJPJQJ^Jo(·š€„ „˜žĘ ^„ `„˜žOJQJ^Jo(‡hˆHo€„p„˜žĘp^„p`„˜žOJQJo(‡hˆH§š€„@ „˜žĘ@ ^„@ `„˜žOJQJo(‡hˆH·š€„„˜žĘ^„`„˜žOJQJ^Jo(‡hˆHo€„ą„˜žĘą^„ą`„˜žOJQJo(‡hˆH§š€„°„˜žĘ°^„°`„˜žOJQJo(‡hˆH·š€„€„˜žĘ€^„€`„˜žOJQJ^Jo(‡hˆHo€„P„˜žĘP^„P`„˜žOJQJo(‡hˆH§š„Š„˜ž^„Š`„˜žo()€ „ „˜ž^„ `„˜ž‡hˆH.‚ „p„L’^„p`„L’‡hˆH.€ „@ „˜ž^„@ `„˜ž‡hˆH.€ „„˜ž^„`„˜ž‡hˆH.‚ „ą„L’^„ą`„L’‡hˆH.€ „°„˜ž^„°`„˜ž‡hˆH.€ „€„˜ž^„€`„˜ž‡hˆH.‚ „P„L’^„P`„L’‡hˆH. „Š„˜žĘŠ^„Š`„˜ž‡hˆH.€ „ „˜žĘ ^„ `„˜ž‡hˆH.‚ „p„L’Ęp^„p`„L’‡hˆH.€ „@ „˜žĘ@ ^„@ `„˜ž‡hˆH.€ „„˜žĘ^„`„˜ž‡hˆH.‚ „ą„L’Ęą^„ą`„L’‡hˆH.€ „°„˜žĘ°^„°`„˜ž‡hˆH.€ „€„˜žĘ€^„€`„˜ž‡hˆH.‚ „P„L’ĘP^„P`„L’‡hˆH.„Š„˜ž^„Š`„˜žo()€ „ „˜ž^„ `„˜ž‡hˆH.‚ „p„L’^„p`„L’‡hˆH.€ „@ „˜ž^„@ `„˜ž‡hˆH.€ „„˜ž^„`„˜ž‡hˆH.‚ „ą„L’^„ą`„L’‡hˆH.€ „°„˜ž^„°`„˜ž‡hˆH.€ „€„˜ž^„€`„˜ž‡hˆH.‚ „P„L’^„P`„L’‡hˆH.„Š„˜žĘŠ^„Š`„˜žo(.€ „ „˜žĘ ^„ `„˜ž‡hˆH.‚ „p„L’Ęp^„p`„L’‡hˆH.€ „@ „˜žĘ@ ^„@ `„˜ž‡hˆH.€ „„˜žĘ^„`„˜ž‡hˆH.‚ „ą„L’Ęą^„ą`„L’‡hˆH.€ „°„˜žĘ°^„°`„˜ž‡hˆH.€ „€„˜žĘ€^„€`„˜ž‡hˆH.‚ „P„L’ĘP^„P`„L’‡hˆH.h„ „˜ž^„ `„˜žOJQJo(‡hˆH·šh„Ü„˜ž^„Ü`„˜žOJQJ^Jo(‡hˆHoh„¬„˜ž^„¬`„˜žOJQJo(‡hˆH§šh„| „˜ž^„| `„˜žOJQJo(‡hˆH·šh„L„˜ž^„L`„˜žOJQJ^Jo(‡hˆHoh„„˜ž^„`„˜žOJQJo(‡hˆH§šh„ģ„˜ž^„ģ`„˜žOJQJo(‡hˆH·šh„¼„˜ž^„¼`„˜žOJQJ^Jo(‡hˆHoh„Œ„˜ž^„Œ`„˜žOJQJo(‡hˆH§šh„Š„˜žĘŠ^„Š`„˜žOJQJo(‡hˆH·šh„ „˜žĘ ^„ `„˜žOJQJ^Jo(‡hˆHoh„p„˜žĘp^„p`„˜žOJQJo(‡hˆH§šh„@ „˜žĘ@ ^„@ `„˜žOJQJo(‡hˆH·šh„„˜žĘ^„`„˜žOJQJ^Jo(‡hˆHoh„ą„˜žĘą^„ą`„˜žOJQJo(‡hˆH§šh„°„˜žĘ°^„°`„˜žOJQJo(‡hˆH·šh„€„˜žĘ€^„€`„˜žOJQJ^Jo(‡hˆHoh„P„˜žĘP^„P`„˜žOJQJo(‡hˆH§š„8„0ż^„8`„0żo()€„ „˜ž^„ `„˜ž.‚„p„L’^„p`„L’.€„@ „˜ž^„@ `„˜ž.€„„˜ž^„`„˜ž.‚„ą„L’^„ą`„L’.€„°„˜ž^„°`„˜ž.€„€„˜ž^„€`„˜ž.‚„P„L’^„P`„L’.$j/N^€%…`!Ų4ęs½ÆY~aK¶-]ˆ@/œL‰)j(u %z­5¼wį\w“«N"0Ķ ųr[L¶~k“7/Ō× ør,T£4Ę>•2¾SCjļ_ųoģxuehœR©|w…'‹:É;äg;Å¢nCv470v wš3jŽ)`æzB’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’$’’$         Ž˜Ž„a &ßä"šsŹ²śĻ®dŠšĢ—`.Ųč         D_ņŚóųÄ R&*¤ß†šę ę% %G8J&J+J,J-J2J3JGJPJQJ[JeJfJnJvJwJ„JŒJJ›J£J¤J±J·JøJĘJĪJĻJäJģJķJKKKKK K&K.K/K5K;KÅ@ÅAÅB·F·G·I·J·KMPPP PPP2Px@P>PvPš@P|P~P@P„P @PŠP@PŽPP’’’Unknown’’’’’’’’’’’’Gī‡z €’Times New Roman5€Symbol3&ī ‡z €’ArialU.īļ { @ŸCalibriCentury Gothic?5ī ‡z €’Courier New;€Wingdings"qˆšÄ©bŪŁÅŪŁ7! t? ‡!š$ ‰““r0ģMŹI 2ƒqš’’+POREMEAJ SPAVANJA KOD OBOLJELIH OD PTSP-aAcerAcerž’ą…ŸņłOh«‘+'³Ł0˜ĢŲčō $0 L X dpx€ˆā,POREMEĘAJ SPAVANJA KOD OBOLJELIH OD PTSP-aOREAcerEĘAcercer Normal.dotPAcerl.d5erMicrosoft Word 9.0 @ ō®@Ä%hf?Ź@¦s?Ź! t?ž’ÕĶ՜.“—+,ł®0 hp|„Œ” œ¤¬“ ¼ ōāE‡ ģMæ ,POREMEĘAJ SPAVANJA KOD OBOLJELIH OD PTSP-a Naslov  !"#$%&'()*+,-./0123456789:;<=>?@ABCDEFGHIJKLMNOPQRSTUVWXYZ[\]^_`až’’’cdefghijklmnopqrstuvwxyz{|}~€‚ƒ„…†‡ˆ‰Š‹ŒŽ‘’“”•–—˜™š›œžŸ ”¢£¤„¦§Ø©Ŗ«¬­®Æ°ž’’’²³“µ¶·øž’’’ŗ»¼½¾æĄž’’’ż’’’ż’’’Äž’’’ž’’’ž’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’Root Entry’’’’’’’’ ĄF{› s?Źʀ1Table’’’’’’’’’’’’bŅœWordDocument’’’’’’’’.ĀSummaryInformation(’’’’±DocumentSummaryInformation8’’’’’’’’’’’’¹CompObj’’’’kObjectPool’’’’’’’’’’’’{› s?Ź{› s?Ź’’’’’’’’’’’’ž’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’ž’ ’’’’ ĄFDokument Microsoft Worda MSWordDocWord.Document.8ō9²q