ĐĎॹá>ţ˙ VXţ˙˙˙U˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙ěĽÁ5@đżxZbjbjĎ2Ď2 .`­X­XĆ#˙˙˙˙˙˙ˆNNNNNNNŇ8N Z,Ň°"2’–"¸¸¸¸¸¸"""""""$â#R4&F="-N¸¸¸¸¸="NN¸¸j"~~~¸N¸N¸"~¸"~Â~@rë TNNë!¸† Pv”S„ĹÄŔJ?!"€"0°"M!žz& dz&ë!bDŚ,NNNNz&Në!,¸¸~¸¸¸¸¸="="ŇŇDnŇŇ SPECIJALNA EDUKACIJA NASTAVNIKA O PREVENTIVNIM PROGRAMIMA U `KOLI S a ~ e t a k lanak je kratki prikaz znanstveno-empirijskog rada autorica na edukaciji nastavnika - animatora prevencije u akoli. U prvom dijelu se navodi znanstveno - teorijska podloga koja slu~i kao osnova Ťtrening programať nastavnika. Vrai se komparacija s tradicionalnim na inom rada u akoli i daje kriti ki osvrt na rizi ne imbenike koji mogu pridonijeti razvitku interesa u enika za droge. Posebno se isti e vrijednost suradnje roditelja i akole, odnosno uspostava partnerskih odnosa izmeu nastavnika i roditelja. U drugom dijelu obrazla~e se originalni trening program kojega autorice primjenjuju u radu, kao i neki dosadaanji rezultati analize i evaluacije programa. Mada je izlaganje autorica veoma sa~eto, injenice koje se izla~u ukazuju na golemu va~nost primjene preventivnih programa u akoli, odnosno permanentnog usavraavanja nastavnika za preventivni rad. Klju ne rije i: edukacija, nastavnici, prevencija, trening programi SPECIJALNA EDUKACIJA NASTAVNIKA O PREVENTIVNIM PROGRAMIMA U `KOLI Uvod Specijalna edukacija nastavnika o preventivnim programima u akoli temelji se na meusobno povezanim podru jima: filozofiji odgoja kao procesu u enja za socijalizaciju, strategiji komunikacije i razvoju sposobnosti slaganja s drugima, utjecaju programa prevencije na smanjenje zdravstveno ugro~avajueg ponaaanja u enika, odnosno ubla~avanje postojeih rizi nih imbenika koji vode nezdravom ~ivotu. Navedena podru ja prakti no se realiziraju kroz tzv. Ťtrening programe nastavnikať, u kojima se, kroz studije slu ajeva iz prakse, nastavnici educiraju k a k o e u svom svakodnevnom radu razvijati sposobnosti u enika za prilagoeno i pozitivno ponaaanje koje omoguava da se uspjeano nose s teakoama svakodnevnog ~ivota. (Vaillant, 1977.)1/ Ovi programi, na ~alost, susreu se s mnogim teakoama. Meu njima, tradicionalna organizacija nastave predstavlja najozbiljniju, prije svega zbog kruto postavljenih ciljeva i zadataka nastave, koji se uglavnom svode na prenoaenje znanja u enicima i reproduktivno u enje. U takvom ozra ju nastavnici ne mogu dobiti uvid u individualne probleme u enika i njihovo rjeaavanje (Itkovi, 2000.) 2/ U tradicionalnoj nastavi uglavnom nema Ťvremenať za uspostavljanje tople i prijateljske atmosfere u razredu, koja zra i ljubavlju i zrcali dobrotom, dobrim raspolo~enjem i spremnoau da se prevladaju nesporazumi, a ocjena je najva~niji kriterij uspjeha i daljnjeg napredovanja. Takav na in rada demotivira u enike i udaljava ih od aktivnog sudjelovanja u preventivnim programima. (Ibid, str. 25) 3/. Specijalna edukacija nastavnika promovira nastavni rad koji razvija kognitivne i bihejvioralne vjeatine u enika, poma~ui im da postave inventivne osobne i relacijske ciljeve i razviju vjeatine pomou kojih e postavljene ciljeve zaista i ostvariti. Za primjenu preventivnih programa viae nije ni izdaleka dovoljno da u enici nau e samo gradivo akolskih predmeta, ve je nu~no razviti kod njih mnogobrojne vjeatine koje e im pomoi u svladavanju teakoa svakodnevnog ~ivljenja. U tom kontekstu odgoj dobiva novu dimenziju: partnerstvo izmeu odgojitelja i odgajanika. Partnerstvo predstavlja suodnos i usklaenost, nu~nu razinu slaganja svih sudionika u procesu odgoja. Za takav rad nastavnici se moraju sustavno permanentno usavraavati, jer se djelokrug njihovog rada proairuje i na roditelje i lokalnu zajednicu. Dosadaanja iskustva u preventivnom radu pokazuju da bez uklju ivanja roditelja nema kvalitetnih promjena u akoli. Teorijsko uporiate edukacije nastavnika za preventivni rad O usklaenosti izmeu respodenata odgojnog procesa raspravljaju Bakerman i Brown definirajui takav suodnos kao Ťdijalog ponaaanjať. (Bakerman, R., Brown, J.V., 1973.) 4/ Profesor Richards, s Univerziteta u Cambridgeu, interakciju koja uklju uje recipro nost i intersubjektivnost, temelji na psiholoakom aspektu komunikacije kao viaem obliku uzajamnosti. ( Richards, 1974). 5/ Ovim istra~ivanjem se po prvi puta meusobnom odnosu i komunikaciji pridaje dimenzija Ťviae uzajamnostiť, pri emu se ne pretpostavlja obavezna svjesnost i namjernost kod svih sudionika. Naime, neki sudionici ostaju na Ťni~oj razini uzajamnostiť i potrebna im je pomo. U raspravi o razvoju socijalnog ponaaanja Schaffer naglaaava recipro nost u karakteru interakcije, kao va~noj sponi u razvoju intencionalnog ponaaanja osobe. (Schaffer, 1971). 6/ ŒŽ°° ÖŘäT$Ě$H+6ŕ<L=h>SSU U‚V„VŽW°W~X>Z@ZDZFZRZTZVZZZ\ZhZjZlZnZpZtZvZxZü÷ü÷ňüëü÷ü÷ü÷üéüëňü÷ü÷ü÷ü÷üň÷üßŮßŮüßŮßÎßŮüĘüh{/h.0JmHnHu h<.š0Jjh<.š0JUU h<.š5\ h<.š\ h<.š5h<.š,ŠŒŽŹŽ°Ž ŠŒŽ :<>@BDFHýp#Źřp#Źřp#Źřp#Źřp#Źóp#Źřp#Źřp#Źřp#Źóp#Źńp#Źńp#Źńp#Źńp#Źńp#Źńp#Źńp#Źńp#Źńp#Źńp#Źóp#Źřp#Źřp#Źřp#Źřp#Źřp#Źřp#Źřp#Ź$a$$a$DZvZýýHJLNPÔÖŘâäĆČ8ž L$N$P$R$T$Ę$Ě$&&úp#Źúp#Źřp#Źúp#Źúp#Źúp#Źóp#Źóp#Źóp#Źęp#Źóp#Źâp#Źâp#Źâp#Źóp#Źę p#Źó p#Źóp#Źóp#Źóp#Źóp#ŹÚp#Źóp#ŹÔp#Ź„h`„h$ & Fa$$ & Fa$$„đ`„đa$$a$$a$&&Ţ)F+H+v78œ8ô8 9˘9Ţ<ŕ<J=L=h>Ř?AâANCHEtGvGšGœGěIćJúp#Źúp#Źúp#Źúp#Źňp#Źňp#Źňp#Źňp#Źúp#Źúp#Źúp#Źęp#Źúp#Źčp#Źňp#Źňp#Źňp#Źňp#Źňp#Źňp#Źúp#Źćp#Źúp#ŹÝp#ŹÝp#Ź$„Ä`„Äa$$ & Fa$$ & Fa$$a$Jedno od najpoznatijih istra~ivanja uspjeanosti akolskih preventivnih programa proveli su Garmezy i Rutter, na temelju kojih navode karakteristike akole koja uspjeano provodi prevenciju: takva akola vodi brigu o svakom pojedinom u eniku, dajui mu konkretnu potporu, ona vjeruje u potencijale u enika, pru~ajui mu konkretnu potporu, razvija kod u enika ~elju da bude uspjeaan, izgrauje kod u enika smisao za svrhu i budunost. (Garmezy, N., Rutter, M., 1983) 7/ Temeljem navedenih i niza drugih istra~ivanja, razradili smo originalni trening program nastavnika pod nazivom ŤTe aj za animatore prevencijeť, a njegova temeljna karakteristika je stajaliate da na in komunikacije odreuje kvalitetu interakcije sudionika odgojnog procesa i njihove meusobne odnose, te da komunikacija u akoli ne mo~e biti izolirana od komunikacije u zajednici.(Itkovi, Rendi, Boras, 2003). 8/ Neki nalazi naaeg znanstvenog istra~ivanja u praksi Mada se ovaj program razvija u relativno kratkom vremenu (zadnje tri godine), njegova airoka prakti na primjena i analiza pokazuju slijedee: danas skoro i nema nastavnika koji posredno ili neposredno nisu informirani o akolskim programima prevencije, ali veina njih nije svladala prakti no umijee primjene ste enog znanja, istovremeno, gotovo i nema akole u nas u kojoj u enici u dobi od etrnaest godina ne eksperimentiraju s drogama: duhanom, alkoholom, kanabisom, amfetaminima, izmeu 20-30% u enika akolske populacije u nas doalo je u neposredan doticaj s tzv, Ťteakim drogamať, u enici niskog rizika za zlouporabu opojnih droga u veini ~ive u sreenim obiteljima, uspjeani su u akoli, imaju raznovrsne interese i razvijenu motivaciju za akolski rad i u enje, u enici veeg rizika za zlouporabu opojnih droga su naj eae nezadovoljni akolskim okru~enjem, nezadovoljni su sobom, imaju konflikte s drugim u enicima ili nastavnicima, lako ih je povrijediti, viae su skloni kritiziranju nego suo avanju s problemima, visoko rizi ni u enici u akoli imaju izra~ene teakoe prilagoavanja, eae od drugih u enika krae zadana pravila, loaiji su u enici i skloniji bje~anju s nastave; viae od dvije treine ~ive u potpunim obiteljima u kojima su ozbiljno ugro~eni meusobni odnosi izmeu roditelja. Umjesto zaklju ka Mada za odluku Ťuzeti droguť nema vrstog pravila, skloni smo vjerovati da nezadovoljstvo sobom, esti neuspjesi, nezainteresiranost za rad i u enje, te nedovoljna potpora obitelji, akole ili lokalne zajednice, nose u sebi Ťsklonostť za prihvaanjem droga kao Ťrjeaavanjuť nagomilanih problema. U adolescenciji ovu Ťsklonostť mogu provocirati poja ana seksualna senzualnost, narcisoidnost i openito ljubavni problemi. Druatvo vranjaka nerijetko je neposredni uzrok eksperimentiranja s drogama, ako i ne postoje ostali negativni imbenici. Naa program specijalne edukacije nastavnika o preventivnim programima u akoli temeljimo na stajaliatu da kod u enika mo~emo blagovremeno prevenirati buduu zlouporabu droga. Prevencija se sastoji u osposobljavanju nastavnika da nau e u enike rjeaavanju konflikata, mirnom rjeaavanju sukoba, da razviju kod njih mnogobrojne interese, pozitivne socijalne vjeatine, samopoatovanje i uspjeh u radu; te da istovremeno prihvate roditelje Ťkao ravnopravne partnereť u akoli. Ovakav preventivni rad izazvati e kod u enika otpor prema zlouporabi droga, koji e ih atititi ne samo od ~elje da koriste droge, ve i od nagovora drugih da uzmu drogu; roditeljima e omoguiti da se kompetentnije nose s mnogobrojnim problemima odgoja i sazrijevanja vlastitog djeteta. Dr~imo edukaciju nastavnika za preventivni rad veoma zna ajnom, jer se pokazalo da je mnogo Ťlakaeť donijeti odluku Ťuzeti droguť, nego s drogama prestati. Biljeake 1. Vaillant, G.E. (1977): ADAPTITATION TO LIFE, Little Brown, Boston. 2. Itkovi, Z. (2000.): PEDAGO`KA KOMUNIKACIJA U RAZREDNOM ODJELJENJU, Zbornik radova ŤPrvi dani osnovne akoleť, Split, Hrvatski PKZ i Pedagoako druatvo Split, str. 24-27. 3.Ibid, str. 25 4. Bakerman, R., Brown, J.V.( 1973): Behavioral dialogues: An approach to the assessement of mother  infant interaction. Child development, Vol. 48, No. I, p. 259- 303. 5. Richards, M.P.M. (1974): First steps in becoming social. The integration of child into social world. London/Cambridge University press, p. 89-99. 6. Schaffer, H.R. (1971): The growth of sociability, Hormonddsworth, Middlesex, Puinguin books, p. 53. 7. Garmezy, N., Rutter, M. (1983): Stress, Caping and Development in Children, New York, Mc Graw  Hill. 8. Itkovi, Z., Rendi, D., Boras, S. (2003): Zajedno za zdravlje i dobrobit u enika, Zadar, Sveu iliate u Zadru. PAGE  PAGE 1 ćJŘKÚKĆQţRSSSS˘S¤S6T U U,U.U‚V„VŽW°W~X€XRYTY8Z:ZZöp#Źńp#Źö p#Źöp#Źńp#Źńp#Źńp#Źńp#Źńp#Źńp#Źńp#Źńp#Źńp#Źďp#Źďp#Źďp#Źęp#Źďp#Źęp#Źďp#Źńp#Źńp#Źńp#Źńp#Źńp#Źńp#Źńp#Ź$a$$a$$„Ä`„Äa$>Z@ZBZDZVZXZZZpZrZtZvZxZúp#Źúp#Źúp#Źńëéńëp#Źééúp#Ź„h]„h„ř˙„&`#$$a$ ,1h°‚. °ĆA!°‰"°‰#‰$‰%°°Ä°Ä Äœ@@ń˙@ NormalCJ_HaJmHsHtH@@@ Heading 1$$@&a$5\DA@ň˙ĄD Default Paragraph FontVió˙łV  Table Normal :V ö4Ö4Ö laö (kô˙Á(No List 6U@˘ń6 Hyperlink >*B*ph˙4 @4 Footer  Ƹp#.)@˘. Page Number8B@"8 Body Text$a$\ŕ#`˙˙˙˙ ˙˙"&Ł ˙˙"&Ł ˙˙"&Ł ˙˙"&Łă¤8ŕ#ťOEFGHVWXWĹĆÇČ   !"#$%&'(jklqrăä_ &'()*ef_ŻňtuIJؐ.•KH^_qrš‘‡# $ % . / u v ż )!*!:!;!ĺ!ć!{"|"ă"ä"M#N#Ŕ#Á#Â#Ă#Ä#Ĺ#Ć#Ď#Đ#Ń#Ü#Ý#Ţ#á#˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜ 0€€˜ 0€€˜ 0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜ 0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜ 0€€˜ 0€€˜ 0€€˜ 0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜ 0€€˜0€€˜0€€˜ 0€€˜ 0€€˜ 0€€˜ 0€€˜ 0€€˜ 0€€˜0€€0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€˜0€€pMy00My00My000€€˜@0€€My00Ą˜€€ł›0 xZH&&ćJ>ZxZ./vZŕ# !•!t˙•€EHVY‡ˆWeĹČ (jlqrăä ‡ˆ‡ˆ‡ˆ ‚ ‡ ˆ &*ef‡ˆŁ¤ŻRtu‡ˆIJ‡ˆ‡ˆ^_qr‡ˆ‡# % . / u v ż Ä (!*!:!;!ĺ!ć!{"|"‡"‰"ă"ä"M#N#Ŕ#Ć#á#DHUYVeÄČ (ilprâä^_ € ‚ %*dfî^_ŽŻńňsuHJ×؏-.”•JKGH]_pr™š‘†‡" % - / t v ž Ä (!*!9!;!ä!ć!z"|"â"ä"L#N#ż#Ć#á#HVlpm ‚ ŁQs*!:!Ć#á#Ć#á#˙˙KorisnikKorisnikKorisnikKorisnikKorisnikKorisnikKorisnikKorisnikRH-TDUNevaÜÍ.Bű0Ě˙˙˙˙˙˙˙˙˙m?´:şRzŕ˙˙˙˙˙˙˙˙˙JU;Öö Ć˙˙˙˙˙˙˙˙˙,%„bŔŞ˙˙˙˙˙˙˙˙˙„Đ„˜ţĆĐ^„Đ`„˜ţ5o(.€„ „˜ţĆ ^„ `„˜ţ.‚„p„L˙Ćp^„p`„L˙.€„@ „˜ţĆ@ ^„@ `„˜ţ.€„„˜ţĆ^„`„˜ţ.‚„ŕ„L˙Ćŕ^„ŕ`„L˙.€„°„˜ţĆ°^„°`„˜ţ.€„€„˜ţĆ€^„€`„˜ţ.‚„P„L˙ĆP^„P`„L˙.„X„˜ţĆX^„X`„˜ţOJPJQJ^Jo(-€„(„˜ţĆ(^„(`„˜ţOJQJ^Jo(‡hˆHo€„ř„˜ţĆř^„ř`„˜ţOJQJo(‡hˆH§đ€„Č „˜ţĆČ ^„Č `„˜ţOJQJo(‡hˆHˇđ€„˜ „˜ţĆ˜ ^„˜ `„˜ţOJQJ^Jo(‡hˆHo€„h„˜ţĆh^„h`„˜ţOJQJo(‡hˆH§đ€„8„˜ţĆ8^„8`„˜ţOJQJo(‡hˆHˇđ€„„˜ţĆ^„`„˜ţOJQJ^Jo(‡hˆHo€„Ř„˜ţĆŘ^„Ř`„˜ţOJQJo(‡hˆH§đ„Đ„˜ţĆĐ^„Đ`„˜ţo(.€ „ „˜ţĆ ^„ `„˜ţ‡hˆH.‚ „p„L˙Ćp^„p`„L˙‡hˆH.€ „@ „˜ţĆ@ ^„@ `„˜ţ‡hˆH.€ „„˜ţĆ^„`„˜ţ‡hˆH.‚ „ŕ„L˙Ćŕ^„ŕ`„L˙‡hˆH.€ „°„˜ţĆ°^„°`„˜ţ‡hˆH.€ „€„˜ţĆ€^„€`„˜ţ‡hˆH.‚ „P„L˙ĆP^„P`„L˙‡hˆH.„Đ„˜ţĆĐ^„Đ`„˜ţo(.€„ „˜ţĆ ^„ `„˜ţ.‚„p„L˙Ćp^„p`„L˙.€„@ „˜ţĆ@ ^„@ `„˜ţ.€„„˜ţĆ^„`„˜ţ.‚„ŕ„L˙Ćŕ^„ŕ`„L˙.€„°„˜ţĆ°^„°`„˜ţ.€„€„˜ţĆ€^„€`„˜ţ.‚„P„L˙ĆP^„P`„L˙.m?´:JU;ÜÍ.,%„b˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙ŘĆ(ŔÍdŚĺ{/.Đ)ŸŘ˛<.š˙@€Xx(¤ŕ#@@@6˙˙Unknown˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙Gî‡z €˙Times New Roman5€Symbol3&î ‡z €˙Arial?5î ‡z €˙Courier New;€Wingdings"ńˆđÄŠC‹&C‹&ڂyFVp@Vp@!đ‰‰´´r4d´#´#š3ƒQđÜHđ˙?â˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙Đ)Ÿ˙˙ProfRH-TDUNeva    ţ˙ŕ…ŸňůOhŤ‘+'łŮ0|˜ °źĚŘäô  , 8 D P\dltâProffrofRH-TDUH-TH-TNormalNeval2vaMicrosoft Word 10.0@FĂ#@ě?ě<|Ă@’ľ/„ĹÄ@’ľ/„ĹÄVpţ˙ŐÍ՜.“—+,ůŽ0đ hp€ˆ˜  ¨°¸ Ŕ ŃâRH-TDUl@´#A Prof Title  !"#$%&'()*+,-./0ţ˙˙˙23456789:;<=>?@ABCDţ˙˙˙FGHIJKLţ˙˙˙NOPQRSTţ˙˙˙ý˙˙˙Wţ˙˙˙ţ˙˙˙ţ˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙Root Entry˙˙˙˙˙˙˙˙ ŔFŔÍ*U„ĹÄY€1Table˙˙˙˙˙˙˙˙1–&WordDocument˙˙˙˙˙˙˙˙.`SummaryInformation(˙˙˙˙EDocumentSummaryInformation8˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙MCompObj˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙j˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙ţ˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙˙ţ˙ ˙˙˙˙ ŔFMicrosoft Word Document MSWordDocWord.Document.8ô9˛q