Pregled bibliografske jedinice broj: 1047853
Personalizam i Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima
Personalizam i Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima. Beograd: Institut za evropske studije, 2019 (monografija)
CROSBI ID: 1047853 Za ispravke kontaktirajte CROSBI podršku putem web obrasca
Naslov
Personalizam i Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima
(Personalism and Universal Declaration of Human Rights)
Autori
Čulo, Ivan
Vrsta, podvrsta i kategorija knjige
Autorske knjige, monografija, znanstvena
Izdavač
Institut za evropske studije
Grad
Beograd
Godina
2019
Stranica
295
ISBN
978-86-82057-69-7
Ključne riječi
personalizam, Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, Jacques Maritain
(Personalism, Universal Declaration of Human Rights, Jacques Maritain)
Sažetak
У раду се анализира и указује значај и допринос персонализма за модерно правно обликовање људских права. Персонализам као филозофски правац у којем је средиште „особа“ најизразитије се обликовао између два светска рата у Француској, а најзначајнији представници су Жак Маритен, Николај Берђајев, Дени де Ружмон, Габриел Марсел и Емануел Муније. Персоналисти су изградили целовиту и системску филозофску антропологију, па потом политичку филозофију на темељу којих развијају и своју властиту филозофију права – савремену верзију природно-правне концепције. Персоналистички концепти универзализма, особе и људског достојанства допринели су обликовању модерних људских права, интеграцији модерне Европе и другим позитивним кретањима у XX столећу. Концепт тзв. модерних „људских права“ смешта се у четврту деценију XX столећа и веже се уз Повељу Уједињених нација и Универзалну декларацију о људским правима. Показује се да је најзначајнији профилисани мислилац у одбрани концепта људских права Ж. Маритен те да је Универзална декларација у оквиру традиције природног права и персоналистичког хуманизма. Анализира се и доминантни персоналистички утицај на европске интеграције и европске акте о људским правима, пре свега на Конвенцију за заштиту људских права и темељних слобода те успоставу Европског суда за људска права. Указује се и на рефлексију персоналистичке мисли у националним уставноправним законодавствима.
Izvorni jezik
Hrvatski