hrvatski

Istraživanje reducirane obrade tla za pšenicu na tlima istočne Hrvatske

Obavljena su istraživanja reducirane obrade tla za ozimu pšenicu na tri tipa tla: a) četverogodišnja istraživanja (1992/93 – 1995/96) na hidromelioriranom glejnom tlu županjske Posavine (Vrbanja), iza soje sa konvencionalnom obradom tla: 1– Konvencionalna obrada tla (oranje, tanjuranje) ; 2– Tanjuranje ; 3– Obrada multitilerom sa chisel motičicama ; 4– Obrada i sjetva Rau-rotosemom, i 5– Oranje, obrada i sjetva Rau-rotosemom., b) trogodišnja istraživanja na lesiviranom pseudoglejnom tlu središnje Slavonije (Čačinci, 1996/97 – 1998/99) za pšenicu iza kukuruza, u plodoredu (obje kulture sa reduciranom obradom, stacionarna istraživanja): 1– Konvencionalna obrada tla (oranje, tanjuranje) ; 2A– Oranje jedne, a tanjuranje druge godine, i 2B– obratno ; 3– Tanjuranje u višegodišnjem kontinuitetu, i 4-Rahljenje chisel oruđima te tanjuranje, c) dvogodišnja istraživanja na černozemu sjeverne Baranje (Kneževo "Belje") za pšenicu iza soje, u plodoredu (za obje kulture reducirana obrada, stacionarna istraživanja): 1-Konvencionalna obrada tla (oranje 25-30 cm, tanjuranje) ; 2-Tanjuranje ; 3-Rahljenje rahljačem (25-30 cm), tanjuranje ; 4-Grubo tanjuranje, ("poboljšani no-tillage") i 5-No- tillage, ("pravi") – uzgoj pšenice bez ikakve obrade tla. Prinosi pšenice: na hidromelioriranom glejnom tlu, zbog nepovoljnih svih četiriju godina, bili su relativno niski. Prve godine, (1992/93), sušne: varijanta 1=7.13 ; varijanta 2=6.90 ; varijanta 3=6.33 ; varijanta 4=6.22 ; varijanta 5=6.93 t/ha. Samo je varijanta 4 imala signifikantno niži prinos prema varijanti 1. Druge godine, (1993/94), nepovoljne, vlažne pa sušne i vruće: varijanta 1=5.81 ; varijanta 2=5.41, varijanta 3=5.21 ; varijanta 4=5.60 ; varijanta 5=5.77 t/ha, sve bez signifikantne razlike prema varijanti 1. Treće godine, (1994/95), specifične i vlažne: varijanta 1=5.73 ; varijanta 2=5.67 ; varijanta 3=5.73 ; varijanta 4=5.42 ; 5=5.64 t/ha, sve bez statističke razlike prema varijanti 1. Četvrte godine, (1995/96), ponovo nepovoljne, vlažne: varijanta 1=5.34 ; varijanta 2=5.17 ; varijanta 3=5.31 ; varijanta 4=5.22 ; varijanta 5=5.26 t/ha, sve bez signifikantne razlike prema varijanti 1. Na lesive pseudoglejnom tlu, prve godine, (1996/97), vrlo nepovoljne, vlažne, ostvareni su slabi prinosi: varijanta 1=4.13 ; varijanta 2A=4.00 ; varijanta 2B=3.53 ; varijanta 3=3.36 ; varijanta 4=4.04 t/ha, sve bez signifikantne razlike prema varijanti 1. Druge godine, (1997/98), vrlo povoljne: varijanta 1=6.26 ; varijanta 2A=6.21 ; varijanta 2B=6.06 ; varijanta 3=6.00 ; varijanta 4=6.36 t/ha, sve bez signifikantnih razlika prema varijanti 1. Treće godine, (1998/99), zbog vrlo nepovoljne jeseni nije zasijana pšenica već jari ječam. Na černozemu, prve godine, (1998/99), zbog ne baš povoljne, vlažne godine, prinosi su bili osrednji: varijanta 1=5.95 ; varijanta 2=6.11 ; varijanta 3=5.85 ; varijanta 4=6.02 t/ha, bez signifikantnih razlika prema varijanti 1. Druge godine, (1999/2000), ekstremno sušne, ostvareni su zadovoljavajući prinosi: varijanta 1=6.36 ; varijanta 2=6.60 ; varijanta 3=6.60 ; varijanta 4=6.63 ; 5=5.64 t/ha, i samo je varijanta 5 imala signifikantno niži prinos prema varijanti 1. Za zaključiti je da, uz konvencionalnu obradu tla, za ozimu pšenicu ima razloga, prvenstveno iz ekonomskih razloga, primjenjivati i druga racionalnija rješenja u obradi tla. Osim toga, pokazala se snažna interakcija obrade tla, tipa tla i vremenskih prilika, što će reći da nisu svi načini reducirane obrade jednako efikasni na svakom tipu tla, ovisno o vremenskim prilikama.

reducirana obrada tla ; ozima pšenica ; oranje

nije evidentirano