hrvatski

Uloga vitamina D u razvoju mozga i neurodegenerativnih bolesti

Postoje dva oblika vitamina D, a to su vitamin D2 (ergokalciferol) i vitamin D3 (kolekalciferol). Njihova uloga je regulacija kalcija i fosfatnog metabolizma. Vitamin D se najviše ističe po tome što se uz uobičajeni unos vitamina putem hrane, najviše sintetizira u organizmu endogeno odnosno preko kože. 7- dehidrokolesterol se uz ultraljubičastu Sunčevu svjetlost pretvara u provitamin D3, koji zatim izomerizira u vitamin D tj. njegov glavni oblik 25(OH) D (25-hidroksikolekalciferol) i to se zbiva u jetri. Dok u bubregu nastaje 1, 25(OH)2 D3 (1, 25-dihidroksikolekalciferol) . Metabolizam vitamina D koji je prvotno apsorbiran u crijevima je gotovo isti metabolizmu onog vitamina D koji je apsorbiran u koži. Prosječna potreba za vitaminom D je 600 IU/ dnevno, no to ovisi o dobi i drugim čimbenicima. Neki od razloga nedostatka vitamina D su: nedovoljno izlaganje suncu, korištenje pojedinih antiepileptika, poremećaj metabolizma vitamina D i nedovoljno unošenje vitamina D hranom. Nedavno su otkrivene i uloge vitamina D u razvoju živčanih stanica, te u mnogim neurodegenerativnim bolestima kao što su multipla skleroza, Parkinsonova bolest, Alzheimerova bolest, amiotrofična lateralna skleroza i epilepsija. Kod većine tih bolesti uočen je nedostatak vitamina D, a do sad provedena istraživanja dokazuju da se njegovim povećanim unosom smanjuju neki od simptoma te da vitamin D ima pozitivan učinak kod navedenih bolesti.

vitamin D, mozak, multipla skleroza, epilepsija, Parkinsonova bolest, Alzheimerova bolest, amiotrofična lateralna skleroza

nije evidentirano