nije evidentirano

Ograničenja odgovornosti za pomorske tražbine - hronološko kritički osvrt (međunarodni instrumenti i hrvatska rešenja)

Ograničenje odgovornosti brodara može biti stvarno i lično - on odgovara određenim delom imovine (npr. brodom) ili celokupnom svojom imovinom do određenog iznosa. U prvom slučaju reč je o stvarnom, a u drugom o ličnom ograničenju odgovornosti. Na navedenim principima razvili su se svi međunarodni instrumenti iz ovoga pravnog područja. Jedno od dobro poznatih 'univerzalnih' načela građanskog prava govori o tome da je štetnik obavezan oštećenome nadoknaditi štetu u celosti, dakle u njenom punom obimu i visini. Međutim, kada se u pogledu odgovornosti za štetu i obaveze njene nadoknade primenjuju odredbe pomorskog prava (kao i transportnog prava uopšteno), situacija je, u pravilu, sasvim suprotna. No, da se pretrpljeni iznos štete sve više približava pomenutom univerzalnom načelu građanskog prava, potkrepljene su izmenama Protokola Konvencije o ograničenju odgovornosti za pomorske tražbine iz 1996. godine (LLMC 1996). Tim izmenama iznos opšteg (globalnog) ograničenja odgovornosti za pomorske trazbine povećan je za 51% u odnosu na iznose u LLMC. Povećani iznosi primenjuju se od 8. juna 2015. godine. U vezi sa opisanim izmenama, mogu se postaviti brojna pitanja koja se, uopšteno, odnose na opravdanost uvođenja instituta ograničenja odgovornosti, odnosno razloga zbog kojih je upravo u pomorstvu (i šire u transportu), u kontekstu visine obaveze nadoknade štete, štetnik povlašćen, te može li se primenom toga instituta narušiti načelo koje je utkano u pravni poredak svake savremene zemlje, a prema kojem oštećeni ima pravo na pravičnu naknadu štete. S druge strane, pravičnost se može uzeti i kao argument za uvođenje sistema ograničenja odgovornosti.

ograničenje odgovornosti ; brodar ; potraživanja

nije evidentirano