hrvatski

Istraživanje mehanizama rezistencije na aminoglikozide i fluorokinolone u izolata bakterije Pseudomonas aeruginosa izdvojenih iz pasa

U ovom istraživanju odredili smo osjetljivost 90 izolata bakterije Pseudomonas aeruginosa iz pasa na gentamicin, tobramicin, amikacin, enrofloksacin, marbofloksacin i ciprofloksacin dvjema metodama: disk difuzijskom kao rutinskom laboratorijskom metodom i mikrodilucijom kao referentnom metodom. Usporedbom ovih metoda utvrđena je značajna razlika u podudarnosti rezultata dobivenih za enrofloksacin. Na temelju toga zaključili smo da disk difuzijska metoda nije pouzdana metoda za procjenu osjetljivosti pseudomonasa na enrofloksacin te da na temelju tih rezultata terapija enrofloksacinom može biti neučinkovita. Na temelju rezultata dobivenih mikrodilucijom, najveći broj izolata bio je rezistentan na enrofloksacin (15, 6%), a znatno manje na marbofloksacin (8, 9%) i ciprofloksacin (2, 2%). Na gentamicin i tobramicin bio je rezistentan jedan izolat (1, 1%), a na amikacin nije bilo rezistencije. Mehanizam rezistencije u devet od 14 izolata rezistentnih na fluorokinolone bila je pojačana aktivnost efluksnih pumpi. Rjeđe zastupljen mehanizam rezistencije bile su mutacije gena gyrA dokazane u šest izolata. U tri izolata dokazana su oba mehanizma rezistencije. U izolata rezistentnog na aminoglikozide dokazan je gen ant(2'')-I koji se nalazi na integronu klase 1, a odgovoran je za rezistenciju na gentamicin i tobramicin. Serotipizacijom je dokazano da je većina izolata pripadala serovarovima O1 i O6, a među rezistentnim izolatima, osim serovara O6, bio je zastupljen i serovar O11 koji je često zastupljen u izolata s rezistentnim i multirezistentnim fenotipom.

Pseudomonas aeruginosa ; pas ; aminoglikozidi ; fluorokinoloni ; stečena rezistencija ; serovar ; integron

nije evidentirano