hrvatski

3-hidroksiI-1-(p-hidroksifenil)-2- metilpiridin-4-on kao kompleksirajući reagens za vanadij(V)

Derivati piridin-4-ona dobri su kompleksirajući reagensi što ih čini potencijalnim terapeuticima kao i reagensima pogodnim za ekstrakciju i spektrofotometrijsko određivanje metalnih iona. U biološkim sustavima vanadij je često prisutan u koordinacijskim kompleksima, pa proučavanje njegovih interakcija s piridinonima doprinosi razumijevanju mehanizama akumulacijskih procesa vanadija u organizmu. U ovom radu opisana je priprava 3-hidroksi-1- (p-hidroksifenil)-2-metilpiridin-4-ona (HH), u jednom koraku iz polaznog maltola (3-hidroksi- 2-metilpiran-4-ona) i p-hidroksianilina. Sintetiziranom piridinonskom derivatu određene su protonacijske konstante ravnoteže te molekulska i kristalna struktura. Spoj kristalizira u monoklinskom sustavu, u prostornoj grupi P21/n. U kristalnoj strukturi molekule se povezuju O1–H1 O2(-x, -y, -z) (d(O1 O2=2.6733(12) Å) i O3–H3 O2(3/2+x, 1/2-y, 1/2+z) (d(O3 O2=2.6733(12) Å) vodikovim vezama tvoreći neprekinutu 2D mrežu. Unutar molekule prisutne su O1–H1 O2 (d(O1 O2=2.7656(12) Å) vodikove veze. Spektrofotometrijskim mjerenjima ispitana je reakcija HH i vanadija(V). U kiseloj vodenoj otopini nastaje ružičasti kompleks s maksimumom apsorpcije pri 507 nm u kojem je odnos V(V) : HH = 1 : 2. Intenzitet apsorpcije povećava dodatak etanola. Nastali V(V)–HH kompleks može se ekstrahirati u kloroform uz hipsokromni pomak apsorpcijskog maksimuma.

3-hidroksi-1-(p-hidroksifenil)-2-metilpiridin-4-on ; kristalna struktura ; vanadij(V) ; protonacijske konstante ravnoteže

nije evidentirano