hrvatski

Spike Jonze: Ona

Što je to »aparat«? Ili, još preciznije, »što je to dispozitiv«? Pitanja su ovo što si ih postavljaju (barem) dvojica velikih filozofa: (živući) Giorgio Agamben, te vjerojatno još aktualniji (iako ne- živući) Michel Foucault. Izlaganje iznosi Agambenovu interpretaciju ovoga Foucaultova termina, ali i pokušava raspravu prenijeti na polje suvremenih tehnoloških gadgeta i... filma! Film Ona (Her, Spike Jonze, 2013.) pokazuje se podatnim za analizu dispozitiva. Tematizirana ljubavna (i erotska!) veza između čovjeka i stroja (aparata!) otkriva nam tragičnost suvremene egzistencije u doba tehno-znanosti. S druge strane, pak, pojam aparata, tj. dispozitiva figurira kod Agambena kao inspirativni predložak za analizu subjekta. Za Foucaulta je, naime, subjekt – pomalo teorijski nategnuto! – bez ostatka »proizvod političkih tehnika, procedura i moći«, bez ontologijske bîti. Agambenu je, nasuprot tomu, stalo do političke subjektivacije. Dispozitivi daju multiple subjektivitete istoj supstanciji. Ipak, niti u jednom trenuutku ne možemo reći da smo – primjenom aparata – sebi pribavili subjektnost! Radi se tek o ulogamu što ih igramo u strategijskom planu sustava. Nema pravilne uporabe aparata, reći će Agamben. No, nije, zapravo, stvar u tome... Stvar je u »sakralizaciji« kojoj smo podvrgnuli našu uporabu svekolikih aparatura. Očigledna je nesumjerljivost njihove stvarne takovrsne uporabe prema njihovoj zbiljskoj, moguće smislenoj uporabljivosti. Agamben se, nasuprot tomu, zalaže za profanaciju naspram sakraliziranja. To je i njegov put iznalaženja njegove, moguće »nove političke filozofije«. Aparat nas – slično eshatološkom pozivu Providnosti, a što pokazuje i Jonzeov film – vodi u Katastrofu.

Aparat; dispozitiv; Agamben; Foucault; katastrofa

nije evidentirano