hrvatski

ANTIOKSIDANSI

Reaktivne kisikove jedinke („reactive oxygen substances“, ROS) i reaktivne dušikove jedinke („reactive nitrogen substances“, RNS) su pojmovi koji opisuju slobodne radikale i ĉestice koje nisu slobodni radikali, a takoĊer imaju oksidativno djelovanje. ROS se odnose na jedinke sa oksidativnim djelovanjem nastale od O₂, dok su radikali jedinke koje sadrže barem jedan nespareni elektron. Veći dio struktura u sastavu ROS-a su slobodni radikali, a ĉine ih superoksidni anion ili superoksid (O₂˙ˉ), hidroksilni radikal (HO˙), peroksilni radikal (RO₂˙), alkoksilni radikal (RO˙) i hidroksilni radikal (OH˙). Reaktivne kisikove jedinke koje nisu slobodni radikali su vodikov peroksid (H₂O₂), hipokloritna kiselina (HOCl), ozon (O₃) i jednostavni singletni kisik (¹O₂). Navedene strukture mogu lako i brzo prijeći u reaktivne radikale kisika. ROS se meĊusobno razlikuju u svojim reaktivnostima i toksiĉnosti. H₂O₂ je manje reaktivan od O₂˙ˉ, ali zato je više toksiĉan zbog svoje sposobnosti prodiranja kroz biološke membrane. Reaktivne dušikove jedinke (RNS) se odnose na molekule nastale od dušikovog monoksida (NO), primjerice: peroksinitriti (ONOOˉ), dušikov dioksid (NO₂˙) i nitritna kiselina (HNO₂). RNS za razliku od HO˙ i O₂˙ˉ imaju duži poluživot. Pri niskim koncentracijama, ROS i RNS su potrebne za proces sazrijevanja staniĉnih struktura, u sustavu obrane domaćina te u funkcijama brojnih staniĉnih signalnih sustava. U normalnom fiziološkom stanju u organizmu se održava ravnoteža izmeĊu djelovanja oksidansa i antioksidativne obrane organizma. Oksidacijski stres nastaje zbog povećane koliĉine oksidansa proizvedenih u organizmu ili funkcionalnog smanjenja sustava antioksidativne obrane. U ljudskom organizmu ROS nastaju iz molekularnog kisika djelovanjem UV zraĉenja ili procesima redukcije oksidativnih enzima. Najveća koliĉina ROS-a u obliku O₂˙ˉ nastaje svakodnevno u mitohondrijskom lancu za prijenos elektrona. Od ukupnog kisika unesenog u organizam u mitohondrijima se potroši 85-90 %. Antioksidansi su tvari koje nastoje neutralizirati štetne uĉinke ROS-a i RNS-a. Antioksidansi se dijele na: antioksidativne enzime i neenzimske antioksidanse. MeĊu najvažnijim antioksidativnim enzimima istiĉu se: superoksid- dismutaza (SOD), katalaza, glutation-peroksidaza (GPRx), askorbat-oksidaza (AOx), glutation-S- transferaza (GSTs) i glutation-reduktaza (GR), dok meĊu neenzimskim antioksidansima: flavonoidi, karotenoidi, glutation, vitamin C, vitamin E i koenzim Q10.

slobodni radikali; oksidacijski stres; antioksidansi; reaktivne vrste; enzimi

nije evidentirano