hrvatski

Elektroencefalografija (eeg) razvojne dobi: fokalna kortikalna dislpazija – uzrok farmakorezistentne epilepsije

Fokalna kortikalna displazija rezultat je poremećaja razvoja moţdane kore te predstavlja najĉešći uzrok farmakorezistentne epilepsije u djeĉjoj dobi. Genetski i okolišni faktori udruţeni su u patogenezi kortikalne displazije. Razlikujemo tri tipa fokalne kortikalne displazije (FCD). FCD tip I dijelimo na tri podtipa: tip IA, koji karakterizira poremećaj radijalne kortikalne laminacije, tip IB poremećaj tangencijalne laminacije i tip IC poremećaj radijalne i tangencijalne kortikalne laminacije, u FCD tip I nema dizmorfiĉnih niti baloniranih neurona. FCD tip IIA karakterizira poremećaj kortikalne laminacije i prisutnost aberantnih/dizmorfiĉnih neurona, a ukoliko su prisutni i balonirani neuroni govorimo o tipu IIB. FCD tip III karakterizira poremećaj kortikalne laminacije i prisutnost drugih epileptogenih lezija: hipokampalne skleroze (tip IIIA), tumora (tip IIIB), vaskularne malformacije (tip IIIC) ili druge epileptogene lezije (tip IIID). Fokalna kortikalna displazija tip I, tzv. blaţi oblik, javlja se u 50 % bolesnika i obiĉno se prezentira temporalnom lokalizacijom, dok teţi oblik, tip II, ima ĉešće ekstratemporalnu ili hemisferiĉnu lokalizaciju, a ti bolesnici imaju veći broj epileptiĉki napada/statusa po danu , te se oni javljaju ranije nego u FCD tip I. U 30% sluĉajeva FCD ima multilobarnu lokalizaciju. U pribliţno 90% bolesnika s FCD tip II vidljive su MR promjene (fokalno kortikalno zadebljanje ili stanjivanje, podruĉja atrofije te nejasna granica bijele i sive tvari), za razliku od svega 30% u bolesnika sa FCD tip I. Ukoliko se kontrola epileptiĉkih napada ne moţe postići lijekovima, a postoji velika vjerojatnost da će se postići prestanak ili smanjene broja napada i time poboljšati kvaliteta ţivota moţe se primijeniti neurokirurško lijeĉenje. Fokalna kortikalna displazija naĊena je kao histološki supstrat u 2/3 djece s farmakorezistentnom epilepsijom operirane do 2 godine ţivota. U prekirurškoj evaluaciji, koju provodi multidisciplinaran tim, koriste se razni dijagnostiĉki alati, ĉiji se rezultati meĊusobno nadopunjuju do konaĉne prosudbe o lokalizacije kortikalne displazije i omjera rizika i koristi neurokirurškog lijeĉenja. Neki od njih su: EEG, video EEG monitoring, elektrokortikografija, MR, SPECT, PET, fMRI, Wada test, transkranijska magnetska stimulacija, MR traktografija…Prema izvješćima u literaturi 62% bolesnika s kortikalnom displazijom nakon operacije je bez napada. U sluĉaju kompletne resekcije FCD, 80% bolesnika je bez napada. U bolesnika kod koji je uĉinjena djelomiĉna resekcija (otprilike 1/3) zbog prevelikih posljedičnih neuroloških oštećenja, u njih 20% opisuje se prestanak epileptiĉkih napada. Međutim 14% bolesnika zahtjeva reoperaciju zbog daljnje nemogućnosti kontrole epileptiĉkih napada nakon prve operacije.

fokalna kortikalna displazija; epilepsija

nije evidentirano