hrvatski

Utjecaj interakcija gena i okolišnih čimbenika na pojavnost metaboličkoga sindroma

U patogenezi metaboličkoga sindroma (MetS) nije još sasvim razjašnjena uloga interakcija gena i okoliša. PPARγ regulira ekspresiju ključnih gena u adipogenezi, metabolizmu masti i šećera, upali i imunosti. Među različite ciljne gene PPARγ pripadaju i LPL, IL6, ACE i AT1R. Cilj ove studije bio je ispitati interakcije između varijanti PPARγ i njegovih ciljnih gena, te prehrane i njihovu povezanost s MetS i pojedinim njegovim sastavnicama. Istraživanje je provedeno na 527 ispitanika (263 s MetS i 264 kontrole). Genotipizacija PPARγ Pro12Ala, LPL PvuII (-/+), IL6 -174G>C, ACE I/D i AT1R 1166A>C provedena je metodama temeljenim na lančanoj reakciji polimerazom. U skupini s genotipom LPL PvuII (-/-), nositelji genotipa PPARγ Pro12Ala ili Ala12Ala su imali manji rizik za razvoj MetS u odnosu na ispitanike s genotipom Pro12Pro. Varijanta gena PPARγ Ala12 ima zaštitnu ulogu u ispitanika s genotipom IL6 -174GG, dok je u nositelja alela IL6 -174C i alela PPARγ Ala12 zabilježen veći rizik razvoja povišenih koncentracija glukoze na tašte u usporedbi s nositeljima varijante PPARγ Pro12. Interakcija između PPARγ i ACE je bila značajna za vrijednosti BMI. U skupini ispitanika s genotipom ACE DD, nositelji genotipa PPARγ Pro12Ala ili Ala12Ala imali su veći rizik za razvoj debljine. Mediteranska ili mješovita prehrana bila je učestalija kod nositelja genotipa AT1R 1166AC ili CC u odnosu na genotip AT1R 1166AA.

metabolički sindrom; PPARγ; LPL; IL6; ACE; AT1R

nije evidentirano