hrvatski

Složena rečenica i tekst

U prilogu se razmatra odnos složene rečenice i teksta. U obzir se uzimaju različiti tipovi odnosa među (su)rečenicama: s jedne strane gramatička koordinacija (parataksa) i gramatička subordinacija (hipotaksa), s druge logičko semantička zavisnost i logičko semantička nezavisnost, pri čemu će se ustanoviti da gramatička i logičko semantička (ne)zavisnost ne stoje u jednoznačnom odnosu, usp. npr. Trebao je navratiti, ali nije se ni javio / Premda je trebao navratiti, nije se ni javio. Kada je o parataksi riječ, a u skladu s gledištem da se već složena rečenica može smatrati činjenicom teksta (J. Silić), aktualizirat će se, pa i relativizirati pitanje rečeničnih granica, usp. Trebao je navratiti, (a) nije se ni javio / Trebao je navratiti. (Međutim/Ali) nije se ni javio. Napokon, u vezi s određenjem pojma tekst sučelit će se dvije teorijske koncepcije: jedna se pripisuje aktualnoj sintaksi praškoga tipa, prema kojoj se tekst poima kao nadrečenično jedinstvo (perspektiva od rečenice do teksta) ; druga, razvijena u sistemskoj funkcionalnoj lingvistici i/ili funkcionalnoj gramatici M. A. K. Hallidaya, za tekst će reći da je semantička jedinica kodirana u rečenicama prije negoli da je od njih sastavljena (perspektiva od teksta do rečenice).

složena rečenica (surečenični kompleks) ; parataksa ; hipotaksa ; tekst ; funkcionalna rečenična perspektiva ; funkcionalna gramatika

nije evidentirano