hrvatski

Kompleksiranje alkalijskih kationa s fenantridinskim derivatima kalkis[4]arena

Kaliksareni su među najraširenijim molekulama domaćinima u supramolekulskoj kemiji, budući da je funkcionalizacijom donjeg i/ili gornjeg oboda kaliksarenskog prstena moguće prirediti derivate koji selektivno prepoznaju i vežu različite ione ili neutralne molekule. S obzirom da su analitičke metode temeljene na fluorescenciji vrlo osjetljivije, brze, selektivne i raznolike, jako je zanimljiva funkcionalizacija kaliksarena fluoroforima koji će pri kompleksiranju dati fluorescencijski odgovor, bilo pojačanjem, bilo gašenjem fluorescencije. U ovom radu istraženo je kompleksiranje alkalijskih kationa i fluorescencijski odgovor dvaju takvih derivata kaliksarena koji na donjem obodu kaliksarenskog prstena imaju dvije, odnosno četiri fenantridinske podjedinice: 5, 11, 17, 23-tetra-tert-butil- 25, 26, 27, 28-tetrakis-((fenantridin-6- il)metoksi)kaliks[4]arena i 5, 11, 17, 23-tetra- tert- butil-25, 27-dimetoksi-26, 28-bis- ((fenantridin-6- il)metoksi)kaliks[4]-arena u sustavima otapala acetonitril/diklormetan i metanol/diklormetan. Spektrofotometrijskim i spektrofluorimetrijskim titracijama određene su konstante stabilnosti kompleksa stehiometrije 1:1. Pokazano je da ligand 1 znatno bolje veže katione alkalijskih metala u odnosu na spoj 2, što je očekivano s obzirom na strukturne razlike tih dvaju spojeva. U oba slučaja pri kompleksiranju dolazi do povećanja intenziteta fluorescencije. Stabilnost kompleksa u otapalu metanol/diklormetan osjetno je manja od one u sustavu acetonitril/diklormetan.

kaliksareni ; alkalijski kationi ; kompleksiranje ; konstanta stabilnosti ; potenciometrijska titracija ; spektrofotometrijska titracija ; fluorimetrijska titracija

nije evidentirano