hrvatski

STVARANJE INKRUSTATA NA UROLOŠKOM STENTU

Urolitijaza, unatoč dugogodišnjim, kako fizikalno-kemijskim i metaboličkim, tako i kliničkim istraživanjima, ostaje i dalje do kraja nerazjašnjen proces u organizmu čovjeka. Mokraćni sustav je nestabilno kemijsko okruženje, prezasićenost s obzirom na uromukoide i kristaloide na površini između biomaterijala i mokraće može dovesti do značajnih problema i komplikacija kao što su npr. migracija, inkrustacija i stvaranje kamenca. Inkrustacija je višesložna, uočeno je da se proces inkrustacije odvija u znatno kraćem vremenu (nekoliko tjedana) za razliku od stvaranja kamenaca koji je dugotrajan proces. Mnoge indikacije povezane s urolitijazom mogu se ukloniti ureteralnim premošćivanjem. Urološki stentovi su inertni sintetski polimerni biomaterijali koji bi trebali omogućiti protok urina, međutim kod osoba koje stvaraju kamence se na njima ipak istaloži inkrustat pri čemu infekcija i inkrustacija su često povezani i jedan od glavnih limitirajućih faktora za dugotrajniju upotrebu ovih biomaterijala u organizmu. Cilj ovoga rada bio je načiniti fizikalno-kemijsku analizu izlučenih inkrustata na stentovima koji se koriste kod različitih uroloških tegoba. Nastali inkrustati sa stenta su uzorkovani i analizirani termogravimetrijskom (TG) analizom i FT-IR spektroskopijom. Inkrustati nisu bili jednoznačni te su uspoređeni sa sastavom primarnog kamenca koji je detektiran kod pacijenata.

inkrustati; urološki stent; analiza inkrustata

nije evidentirano