hrvatski

Kontroverze i izazovi u implantabilnoj kirurgiji uha

Oko 10% stanovništva republike Hrvatske ima probleme sa sluhom. Ti problemi postaju veći porastom životne dobi, tako da svaka treća osoba iznad 65 godina starosti ima značajne probleme sa čujnošću i razabirljivošću. Od svih tih osoba, njih samo 20% nosi slušno pomagalo. Skoro četvrtina od njih nije zadovoljna postojećim slušnim pomagalom i traži neko novo rješenje od audiologa i otologa. Suvremena otokirurgija nudi implantaciju aparata u srednje i unutarnje uho, kojima se postiže bolja čujnost i razabirljivost. Za razliku od klasičnih slušnih pomagala, implantabilna prenose više akustičke energije u uho, eliminiraju impedanciju i kod korisnika izazivaju prirodniji sluh. Optimalni su izbor i kod malformacija uha, te stanja nakon radikalnih operativnih zahvata na uhu. Postoje razne vrste implantabilnih aparata: u pužnicu se ugrađuje CI (kohlearni implant), u četvrtu moždanu komoru ABI (auditory brainstem implant), u srednje uho VSB (vibrant soundbridge device), RDE (Rion Device E-type), TICA (totally integrated cochlear amplifier), MET (middle ear transducer), ESTEEM (totally implantable piezoelectric device), a u temporalnu kost BAHA (bone-anchored hearing aid). Implantabilna kirurgija uha je složen otokirurški postupak, koji u sebi krije mnoge izazove za otokirurga, bilo da se radi o mastoidu, ličnom živcu, stražnjoj timpanotomiji, lancu slušnih koščica ili o fenestrama i kohleostomi. Autori daju svoj pogled i iskustva vlastite trinaestogodišnje implantabilne kirurgije uha, s otokirurškog, audiološkog i neuro-otološkog aspekta.

implantati srednjeg uha

nije evidentirano