hrvatski

Utjecaj genotipa i načina hranidbe na rezultate u tovu svinja

Istraživanjem utjecaja genotipa i načina hranidbe u tovu svinja do 150 kg tjelesne mase obuhvaćena su 4 genotipa: F1-švedski landras x veliki jorkšir (1), F1 x njemački landras (2) i F1 x pietren (3). Do postizanja 100 kg tjelesne mase praćeno je 76 svinja, koje su hranjene po volji. Nakon toga po jedna polovina svakog genotipa hranjena je po volji, a druga restriktivno 20%. U tovu do 100 kg prirasti su bili: 752, 780 i 710 g (P<0, 01). U tovu od 100 do 150 kg svinje hranjene po volji imale su priraste: 580, 595 i 540 g (P<0, 01), a hranjene restriktivno: 494, 502 i 465 g (P<0, 01). Svinje hranjene po volji imale su 51, 42, 51, 01 i 53, 08 % mesa (P<0, 01), a hranjene restriktivno 53, 10, 53, 80 i 55, 03 % (P<0, 01). Genotip 3 imao je slabiju kakvoću mesa procijenjenu na temelju pH1 i pH24, boje i gubljenja vode iz mesa. Svinje hranjene restriktivno u odnosu na hranjene po volji imale su za 0, 06 do 0, 15 niži % IMM (P<0, 05) i manji gubitak vode iz mesa za 0, 55 do 0, 70 (P<0, 01). Razlike u pH1, pH24 i boji mesa su bile male (P<0, 05). Proizlazi da križanci s pietrenom radi slabijih proizvodnih svojstava nisu pogodni za tov do veće tjelesne mase. Restriktivna hranidba smanjuje priraste i konverziju hrane, povećava % mesa i ima povoljan utjecaj na kakvoću mesa.

genotip; hranidba; kakvoća mesa; svinje

nije evidentirano