hrvatski

Poremećaji razvoja mozga

Pouz da na sli kov na di jag nos ti ka ima vr lo važ nu ulogu u ra nom ot kri va nju po re me ća ja raz vo ja mozga kako bi se što toč ni je pro cije ni la te ži na ano ma li je s ci ljem pos tav ljanja is prav ne di jag no ze i prim je re nog li je če nja. Kon ge ni tal ne mal for ma ci je sre diš njega živ ča nog sus tava (SŽS) uz rok su više od 75% smr ti fe tu sa, te oko 40% smr ti u ra nom dje tinj stvu, što nag la ša va važ no st pra vodob ne i toč ne di jag no ze ovih po re me ća ja. Pri kli nič koj sum nji na prisutno st raz li či tih raz vojnih po re me ća ja moz ga pr va di jagnos tič ka me to da je ul traz vuk (UZ). Preg led kom pju tori zi ra nom to mog ra fi jom (CT) ima od re đe ne pred nos ti u od no su na ul traz vuč ni preg led jer bo lje pri ka zu je ano ma li je u pod ruč ju straž nje lu banj ske ja me i prom je ne na kon vek si te tu, no di jag nos tič ka me to da iz bo ra je mag netna re zo nan ci ja (MR) ko ja je pouz da ni ja u ot kri va nju sup tilnih i multip lih po re me ća ja, što ima ve li ko di jag nos tič ko i prog nos tič ko zna če nje. In di ka ci ja za MR-preg led u dje ce je ure dan ul traz vuč ni na laz pri kli nič koj sum nji na pos to ja nje malfor ma ci je moz ga. Sva ka ko tre ba iz bje ga va ti prim je nu CT-a zbog io ni zi ra ju ćeg zra če nja i sla bi je mo guć nos ti tro di men zio na lnog pri ka za. Ako je pri sum nji na prisutno st po reme ća ja raz vo ja moz ga od lu ka ipak uči ni ti CT-preg led, pre po ru ka je uči ni ti stan dar dne ak si jal ne pres je ke, a po ne kad i ko ro nar ne pres je ke, po go to vo u slu ča je vi ma ka d nis mo sigur ni u na laz. U pra vi lu, kontras tno sred stvo ni je pot reb no primije ni ti. Pri li kom preg leda važ no je ob ra ti ti po zor no st ne sa mo na pa ren him ne, već i na koš ta ne struk tu re. U na če lu se primje nju je stan dar dni MR-preg led moz ga ko ji uz sa gi tal ni pres jek u T1 mje re nom vre me nu, ak si jal ni pres jek u T2 mje re nom vre me nu, FLAIR-sek ven ciju (flui d-at te nua ted in ver sion re co ve ry) te di fu zij ski mje re no os li ka va nje (dif fu sion weighted ima gi ng, DWI) uključuje i T1 IR (inversion re co ve ry) sek ven ciju. Prim je na kontras tnog sred stva ri jet ko ka d je in di ci ra na. Zna čenje je MR-a kao di jag nos tič ke me tode u ot kri va nju mul tip lih mal for ma ci ja moz ga, jer je poz na to da su ano ma li je raz li či tih mož da nih struk tu ra me đu sob no ud ru že ne zbog raz vo ja iz is te em brio loš ke os no ve. Važno je is tak nu ti da je MR je di na di jag nos tič ka me to da u pe ri na tal noj i neo na tal noj neuro lo gi ji za proc je nu mi je li ni za ci je i ra nog oš te će nja moz ga. MR se ta ko đer primjenjuje i u pre na tal noj di jag nos ti ci moz ga. U li te ra tu ri je prih va će na mo di fi ci ra na kla si fi ka ci ja ano ma li ja moz ga pre ma De Mye ru, pri ka za na u tab li ci 2.1. Na ve de na kla si fi ka ci ja po la zi od sta di ja raz vo ja u kojemu mal for ma ci ja nas ta je, pa go vo ri mo o mož da nim mal for ma ci ja ma zbog po re me ćaja ci to ge ne ze, his to ge ne ze ili or ga no ge ne ze. U mal for ma ci je moz ga zbog po re me ća ja cito ge ne ze ub ra ja mo mno ge nas ljed ne me ta bo lič ke i neu ro de ge ne ra tiv ne bo les ti moz ga te kro mo som ske boles ti. Nas ljed ne me ta bo lič ke i neu ro de ge ne ra tiv ne prom je ne opi sane su u pog lav lju o bo les ti ma bi je le i si ve tva ri. U mal for ma ci je zbog po re me ća ja his toge ne ze ub ra ja mo fa ko ma to ze, ha mar to ze (pa rak ri no pa ti je), te ra to me i vas ku lar ne malfor ma c Izvorni jezik

malformacije mozga, magnetska rezonancija

nije evidentirano