hrvatski

50 uzastopnih stimuliranih ciklusa izvantjelesne oplodnje s produljenom kulturom preimlantacijskih embrija

Cilj rada: Omogućiti što pravilniji izbor i usklađenost razvojnog stadija embrija sa stanjem uterusa prilikom transfera. Metode: U ciklusima u kojima je drugog dana izvantjelesne oplodnje bilo više od dva prvoklasna ili više od četiri embrija bilo kakve kvalitete svi su nakon četverostaničnog stadija premješteni u medij koji omogućujerazvoj do blastociste. Ukoliko do 5. dana nije postignut neposredan cilj, jedna ili više blastocista, izvantjelesna se kultura nastavljala do 6. dana. Nije izvršena nikakva selekcija s obzirom na dob pacijenata, stimulaciju i uzroke subfertilnosti. Kada se 5. dana barem jedan embrij razvio do stadija blastociste, isti je dan izvršen transfer dva najnaprednija embrija. Kada stadij blastociste nije dosegnut prije 6. dana, transferirane su po mogućnosti tri blastociste. Uz blastociste su transferirane morule do maksimalno četiri embrija, ovisno o razvojnom stadiju. Rezultati: Broj embrija kretao se po ciklusu od 3-16. U 9 je postupaka oplodnja postignuta putem mikromanipulacije. Niti jedne blastociste 5. dana nije bilo u 14, a 6. dana u 5 ciklusa. U 50 postupaka je bilo 26 trudnoća, 22 s pravovremenim formiranjem blastociste. Od 29 postipaka u kojima su 5. dan transferirane 2 blastociste prihvatljive morfologije bilo je 19 trudnoća. Među embrijima nastalim klasičnom oplodnjom bila je veća stopa formiranja blastociste nego nakon mikromanipulacije. Zaključak: Transfer blastociste daje zadovoljavajuće rezultate i to u ne osobito oštro selekcioniranoj grupi pacijenata. Dvije blastociste transferirane 5. dan osobito dobro povezujemo s pozitivnim ishodom postupka. Tendencija manjeg broja blastocista kod izrazitog muškog faktora mogla bi na većem broju pacijenata rezultirati manjom stopom trudnoća.

izvantjelesna oplodnja; stimulirani ciklusi; preimlantacijski embriji

nije evidentirano