hrvatski

Frazeološke jedinice i eufemizacija u svjetlu kognitivnolingvističkih teorija

Rad sa stajališta kognitivne lingvistike analizira frazeme vezane uz smrt i umiranje. Na samom poĉetku opisana je kratka teorijska pozadina funkcionalnih pristupa jeziku te je u okviru nje dan kratak opis i definicija osnovnih pojmova, konceptualne metafore i konceptualne metonimije, a ukratko je spomenut i noviji pristup prouĉavanju frazema koji ukljuĉuje kulturne modele. Potom je ponuĊeno nekoliko razliĉitih pogleda na prouĉavanje frazema. Kognitivnolingvistiĉkom analizom frazema vezanih uz umiranje utvrĊuje se koje su konceptualne metafore i metonimije prisutne u hrvatskom jeziku kada se govori o smrti. Svi su frazemi podijeljeni u nekoliko skupina prema dominantnoj konceptualnoj metafori ili metonimiji kojoj pripadaju. Konceptualna metafora UMIRANJE JE SELIDBA broji najviše frazema i time se pokazala najiskorištenijim mehanizmom prilikom tvorbe frazema vezanih za umiranje. Anketom provedenom meĊu studentima hrvatskoga jezika uoĉilo se koji se frazemi najĉešće koriste kada se govori o smrti, te se u istoj anketi odredilo i koji se frazemi koriste kada se o smrti govori eufemistiĉno. Otprilike se polovica frazema koristi u svrhe eufemizacije, a takoĊer postoji podudarnost izmeĊu frazema koji se najĉešće koriste i frazema koji se koriste prilikom eufemiziranja smrti. Pokazalo se da se prilikom eufemizacije smrti u velikoj mjeri koriste konceptualna metafora UMIRANJE JE SELIDBA te konceptualna metafora SMRT JE SAN, dok se prilikom disfemizacije smrti u većoj mjeri koriste konceptualne metafore SMRT JE ŽIVO BIĆE i LJUDI SU ŽIVOTINJE te konceptualna metonimija.

frazem, eufemizam, konceptualna metafora, konceptualna metonimija

nije evidentirano