hrvatski

Studij interakcija kationskih kaliksarena s nukleotidima, DNA i RNA

Ranije sintetizirani spojevi kaliks[4]arena i kaliks[6]arena su okarakterizirani u biološki relevantnom vodenom mediju. Spojevi pokazuju fluorescenciju iskorištenu za studij nekovalentnih interakcija s nukleozid-monofosfatima, no preslabih promjena za studij vezanja na dvolančane DNA/RNA. Metodom kompeticije vezanja na DNA/RNA s poznatom bojom, etidijevim bromidom, samo kationski analozi su pokazali afinitet prema DNA i RNA, što uz selektivnu stabilizaciju AT-DNA ukazuje na vezanje u mali utor DNA. Na dvolančanu RNA kationski spojevi se vežu u veliki utor. Nenabijeni analozi ne pokazuju biološki relevantne interakcije s DNA/RNA, ukazujući na važnost pozitivnog naboja. Kaliksareni s nukleozid- monofosfatima tvore interkalandni tip kompleksa u kojemu je nukleobaza smještena između aromatskih jedinica na jednom od rubova kaliksarena. Neutralni analozi vežu nukleozid-monofosfate s nešto većim afinitetom nego kationski analozi, koji pokazuju selektivnost fluorescentnog odogovora prema pirimidinskim nukleobazama, naspram purinskih.

cirkularni dikroizam ; fluorescencija ; kaliksaren ; nukleinske kiseline ; nukleotidi

nije evidentirano