hrvatski

Bezbednosne provere u sistemu nacionalne bezbednoti Republike Hrvatske

Bezbednosne provere predstavljaju preventivno sredstvo i proceduru kojom se onemogućuje i sprečava da određene osobe stupe na dužnost ili na radno mesto, da obavljaju poslove i steknu status koji su važni s gledišta nacionalne i unutrašnje bezbednosti (npr., pristup klasificiranim podacima, štićenim osobama, objektima i prostorima i dr.). Sadržaj bezbednosnih provera u pravnom sistemu Republike Hrvatske, do stupanja na snagu Zakona o sigurnosnim provjerama, bio je propisan većim brojem zakonskih i podzakonskih propisa, koji su nastali kao rezultat zadovoljenja parcijalnih potreba u različitim periodima i područjima državne uprave. Takvo propisivanje sadržaja bezbednosnih provera različitim zakonskim i podzakonskim propisima uzrokovalo je njegovu nedovoljnu ujednačenost u pogledu provođenja bezbednosnih provera i problema u vezi s tumačenjem tih propisa. Donošenjem Zakona o sigurnosnim provjerama i njegovim stupanjem na snagu 20. avgusta 2008. godine celovito su i jedinstveno pravno uređene pravne norme u vezi s provedbom bezbednosnih provera. Ostali propisi koji uređuju pitanje bezbednosne provere primenjuju se kao supsidijarni pravni izvori. Uveden je celovit trostupanjski sistem bezbednosnih provera, koji podrazumeva proporcionalan pristup, kojim se ustanovljavaju tri stupnja bezbednosne provere (bezbednosna provera za pristup klasificiranim podacima, temeljna bezbednosna provera i bezbednosna provera u svrhu zaštite bezbednosti štićenih osoba, objekata i prostora) za tri različite razine tajnosti podataka ‒ od „poverljivo“, preko „tajno“ do „vrlo tajno“, tako da se za pristup višem stupnju tajnosti provodi bezbednosna provera, kojom se u većem opsegu zadire u podatke privatne prirode i primenjuju radnje i mere kojima se to detaljnije zadiranje u privatnost proveravane osobe ostvaruje. Donošenjem Uredbe o sadržaju, izgledu, načinu ispunjavanja i postupanju s upitnikom za bezbednosnu proveru, upitnici za bezbednosnu proveru su usaglašeni sa standardima bezbednosnih provera u NATO-u i Evropskoj uniji i njima se implementiraju standardi koji za provođenje bezbednosne provere proizlaze iz zakonodavstava pojedinih zemalja Evropske unije, kao i iz posebnih bezbednosnih akata Veća Evropske unije i Evropske komisije. No, kako je prošlo sedam godina od donošenja tog temeljnog Zakona o sigurnosnim provjerama, postavlja se pitanje jesu li rešenja donesena u njemu još uvijek aktualna, s obzirom na razvoj obaveštajnog i sigurnosnog sektora, ili su potrebne određene dopune ili izmene njegovog sadržaja, kao i sadržaja pratećeg podzakonskog propisa.

Bezbednost ; Nacionalna bezbednost ; Unutrašnja bezbednost ; Bezbednosna provera ; Bezbednosna prepreka ; Kontraobaveštajna djelatnost ; Bezbednosno-obaveštajna agencija ; Koncept individualne sigurnosti

nije evidentirano