hrvatski

Hlapljivi spojevi meda divlje trešnje

U ovom završnom radu istražen je profil hlapljivih spojeva meda divlje trešnje, tj. određen je sastav i sadržaj hlapljivih spojeva. Za izolaciju hlapljivih spojeva korištena je metoda ekstrakcije i to ultrazvučna ekstrakcija i kontinuirana ekstrakcija tekuće-tekuće. U obje ekstrakcijske tehnike korišteno je isto otapalo, smjesa otapala pentan:dietil-eter 1:2, v/v. Analiza svih uzoraka je provedena plinskom kromatografijom–masenom spektrometrijom. Glavni sastojci u uzorku hlapljivih spojeva meda iz Kutjeva dobivenih ultrazvučnom ekstrakcijom su derivati benzena, metil-siringat, benzojeva kiselina i 4-vinilfenol, diterpenski alkohol izofitol i C13-norizoprenoid 4-hidroksi-3, 5, 5-trimetil-4-(3-okso-1-butenil)-2-cikloheksen-1-on. Glavni spoj među hlapljivim spojevima dobivenim ultrazvučnom ekstrakcijom (med iz Voćina) je diterpenski alkohol izofitol, a kvantitativno značajni sastojci su C13-norizoprenoid 4-hidroksi-3, 5, 5-trimetil-4-(3-okso-1-butenil)-2-cikloheksen-1-on (12, 3 %), terpenski spoj kar-3-en-2, 5-dion i derivat benzena 2-feniloctena kiselina. Derivati benzena su glavni sastojci u uzorku hlapljivih spojeva izoliranih ekstrakcijom tekuće-tekuće meda iz Kutjeva, a najzastupljeniji su 2-feniloctena kiselina i dibenzil. U istom tipu ekstrakta dobivenom iz meda iz Voćina dominantan spoj je C13-norizoprenoid 4-hidroksi-3, 5, 5-trimetil-4-(3-okso-1-butenil)-2-cikloheksen-1-on, a slijedi diterpenski alkohol izofitol.

med divlje trešnje, hlapljivi spojevi, ultrazvučna ekstrakcija, ekstrakcija tekuće-tekuće, GC-MS

nije evidentirano